Čep za hendikep: Od plastičnog čepa do novih ortopedskih pomagala uz humanost i jaku volju

Udruženje „Čep za hendikep“ predstavlja izvornu građansku inicijativu koja je nastala kao društvena reakcija na nepovoljnu zakonsku regulativu u Srbiji, koja predviđa zamenu ortopedskih pomagala u veoma dugim, a ponekad i nehumanim rokovima, od 3 do 8 godina, u zavisnosti od vrste invaliditeta.

Foto: Čep za hendikep

„Organizacija „Čep za hendikep“ je nastala kao inicijativa i neformalna grupa 2012. godine s ciljem da osobe sa invaliditetom kroz ovu akciju same sebi pomognu, prvenstveno kroz aktivnosti i delovanje u lokalnoj zajednici, a potom i šire. Naravno, to se danas proširilo i na nacionalni nivo“, rekao je za naš portal Zoran Martinov, zakonski zastupnik udruženja.

Akcija sakupljanja plastičnih čepova traje već 15 godina

Akcija sakupljanja plastičnih čepova traje od septembra 2012. godine, a funkcioniše tako što građani dobrovoljno prikupljaju čepove sa plastičnih flaša, koje potom udruženje prikuplja i prodaje kompanijama koje se bave reciklažom tvrde plastike. Za dobijeni novac kupuju osobama sa invaliditetom nova ili polovna ortopedska pomagala.

„To je tako zato što sam ja živeo 23 godine u gerontološkom centru gde su stanovnici tog centra imali decu koja su živela u Sloveniji i Turskoj, a u tim zemljama mnogo duže traje ova priča sa sakupljanjem plastičnih čepova. Onda je bila priča zašto mi to da skupljamo i šaljemo preko kad možemo da organizujemo i kod nas“, započeo je priču Martinov.

Kako je naveo, misija ovog udruženja je poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom i zalaganje za ostvarivanje punog potencijala svake osobe sa invaliditetom uz korišćenje raspoloživih resursa u zajednici.

Zašto baš plastični čepovi?

U akciji prikupljanja čepova je više od 650 predškolskih ustanova, oko 800 osnovnih škola, 220 srednjih škola, ministarstava, ambasada, preko 580 društveno odgovornih kompanija i preduzetnika iz cele Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Za 5 godina uspeli su da kupe čak 78 ortopedskih pomagala, ali i da recikliraju oko 120 tona čepova godišnje.

Martinov je za naš portal otkrio koji je razlog zašto se skupljaju samo plastični čepovi, a ne i flaše.

„Čepovi su drugačija vrsta plastike, nije isti proces, a i mnogo je veća njihova vrednost od boca, imaju više sastavnog materijala i to je nešto što se uvek traži. Međutim, to nas je u poslednje dve godine demantovalo jer je značajno opala cena otkupne plastike, a svi troškovi su se od korona virusa povećali za gotovo 100 odsto“, naveo je Martinov.

Cena jednog kilograma čepova je oko 0,25 evra.

Rekordna 2018. godina

Svojim aktivnostima deluju na promenu društvene svesti i odgovornosti, kako prema životnoj sredini, tako i prema osobama sa invaliditetom. Kroz iskustva u radu, nastoje da unaprede usluge, kako bi osobe sa invaliditetom bile u prilici da uz upotrebu adekvatnih ortopedskih pomagala ostvare svoj pun potencijal.

„Kada je nastao „Čep za hendikep“ 2011. i 2012. godine prikupljeno je 250 kilograma čepova, a 2018. godine čak 83 tone i te godine smo kupili 24 ortopetska pomagala. Takođe, uporedo sa tom godinom, koja je bila najsjajnija, imali smo realizaciju projekta „Učionica radionica“ pod podrškom fondova Evropske Unije i partnerskom realizacijom „Karitasa Srbija“.

Projekat SOCIETIES čiji je deo i projekat “Učionica-radionica” ima za cilj da pomogne organizacijama civilnog društva u osnaživanju tehničkih veština, odnosno da doprinese socijalnom uključivanju osoba sa invaliditetom kroz primenu standarda EU u Jugoistočnoj Evropi.

„Ona i dan danas postoji i bavi se besplatnom reparacijom i popravkom ortopetskih pomagala. Pošto su jako komplikovani načini i procedure po pitanju zamenskih elemenata na pomagalima, odnosno točkova ili sednog dela pomagala, ljudima jako znači ova radionica jer kada ljudima nastane problem onda nemaju gde ni da poprave“, objasnio je Martinov.

Sve krenulo silaznom putanjom

Prema njegovim rečima, posle 2018. godine sve je, nažalost, krenulo silaznom putanjom, a poslednje tri godine vode bitku sa opstankom udruženja.

Zbog pada otkupne cene plastike, ali i rasta troškova prikupljanja čepova, udruženje "Čep za hendikep" nailazi na brojne teškoće u radu, ali uprkos tome ne odustaju od akcije kojom su do sada pomogli brojnim korisnicima.

„Sa ponosom mogu reći da je „Čep za hendikep“ jedinstvena organizacija koja nikome nije na budžetu, niti se finansiramo iz nekog projekta, po tom pitanju smo potpuno autonomni i sa ponosom kažem da sa današnjim danom nikome ništa ne dugujemo“, rekao je Martinov.

U toku prošle godine je prikupljeno 47 tona plastičnih čepova.

„Otkako je pre dve godine stupila na snagu Uredba Evropske Unije o klasifikaciji plastičnog otpada, u smislu da se čepovi privezuju za ambalažu, to nam je znatno umanjilo količine čepova, a onda na sve to i pad cene čepova. Tako da i dan danas doživljavamo situaciju da u toku godine imamo tri ciklusa od po mesec i po dana kada ne možemo nikome prodati čepove, a troškovi idu, naročito za gorivo i plate i doprinose za ljude koji rade kod nas“, objasnio je Martinov.

Volontera nema

Kako je Martinov naveo za naš portal, u udruženju imaju tri zaposlena, dve su osobe sa invaliditetom, a treća osoba je zadužena za korporativnu i društvenu odgovornost i komunikaciju kompanije.

„Poslednjih 6 meseci su donacije toliko opale da razmišljam da li ćemo uspeti da izguramo one minimalne procese i troškove kao što su doprinosi za zaposlene ili troškovi za skladištenje. To je realna slika našeg udruženja danas“, rekao nam je Martinov.

Takođe, naveo je da volontere nemaju.

„Kada bi pitali bilo koju nevladinu organizaciju u Srbiji koji je to procenat odaziva volontera, a da to ima neki kontinuitet, rekli bi vam da je to 0 odsto. Volonterizam u Srbiji je na kratke staze. Čep za hendikep postoji samo zato što jako puno pojedinaca utiče na svoje okruženje, na vrtić, školu ili kompaniju“, objasnio je.

Prema istraživanjima, kako je naveo Martinov, „Čep za hendikep“ prikuplja između 4 i 13 odsto ukupne količine sakupljene tvrde plastike u Srbiji.

Kako donirati za „Čep za hendikep“?

Čepove za ovo udruženje prikuplja: 330 vrtića, 460 osnovnih škola, 140 srednjih škola, 7 ministarstava, 6 ambasada, preko 440 društveno odgovornih kompanija i preduzetnika iz cele Srbije.

Foto: Čep za hendikep

„Imamo u planu akcije u budućnosti kako bi ponovo podstakli ljude da sakupljaju čepove. Pokušaćemo ove godine da uz pomoć partnera, trgovinskih lanaca koji mogu da ispoštuju proceduru koja se tiče najmlađih. U smislu da nas kompanija podrži kroz neku nagradu ili animaciju, na primer da održe likovni konkurs, da se odazovu izradi nekog mozaika, i da pokušavamo na nekom mikronivou pokrenemo akcije“, najavio je Martinov.

Takođe, pre 6 meseci udruženje „Čep za hendikep“ otvorilo je humani SMS broj 3132 koji im je dodatni izvor finansiranja.

„Poruku možete poslati praznu ili bilo šta ostaviti u istoj, a cena jedne poruke je 100 dinara“, rekao je Martinov.

Prema njegovim rečima, situacija i dalje nije sjajna.

„Upravo smo radili presek sa svim operaterima i u toku ovih 6 meseci nismo uspeli da sakupimo ni 100.000 dinara. To je jako malo, ali sa druge strane nismo hteli ni da se previše eksponiramo jer se desilo u našoj zemlji šta se desilo i smatramo da postoje prioriteti, da ima i dosta bolesne dece u Srbiji i onda se trudimo da budemo diskretni i da ne budemo u prvim redovima“, objasnio je Martinov.

Takođe, na zvaničnom sajtu udrženja imaju opciju QR koda za donaciju koja košta 500 dinara.

„Suočavamo se sa ozbiljnim izazovima zbog pada cena otpadne plastike i rasta troškova, ali uz vašu podršku možemo nastaviti našu misiju. Do sada smo prikupili preko 700 tona čepova i uručili 130 pomagala za osobe sa invaliditetom. Molimo vas da skeniranjem IPS QR koda u mobilnoj aplikaciji Vaše banke donirate i pomognete nam da i dalje činimo dobro“, navodi se na zvaničnom sajtu udruženja.

Niko ne ostaje bez odgovora

Kod udruženja „Čep za hendikep“ je parola da niko ne sme da ostane bez odgovora.

„Svako ko nam se javi, neće ostati bez odgovora. Mi imamo puno nečega što se u javnosti neće videti, to podrazumeva da dosta roditelja i dece sa hendikepom koji imaju problem pri ostvarivanju prava kod Republičkog fonda ili ako imaju neki problem ili administrativnu prepreku, mi smo tu da delujemo sa našim saradnicima“, naveo je Martinov.

Takođe, još jedna od važnih akcija ovog udruženja jeste besplatni taksi prevoz za osobe sa invaliditetom.

„Putem kompanije Yandex imamo besplatan taksi u Beogradu, to podrazumeva da osobe sa invaliditetom koje imaju potrebe za transport do bolnice, do rehabilitacionog centra, do fakulteta, znači bilo koja aktivnost koja iziskuje kretanje, a osoba nije u mogućnosti, onda realizujemo to preko ovog taksija“, zaključio je Martinov.