Mladi u Srbiji su navikli da se snalaze. Ali sve češće umesto da ćute, počinju da popravljaju ono što ne funkcioniše. Iako deluje neverovatno, pristupačnost osoba sa invaliditetom i dalje nije standard na mnogim visokoškolskim ustanovama u Srbiji. To je tema o kojoj se povremeno govori, ali se malo toga suštinski menja uprkos tome što barijere najviše pogađaju one koji imaju želje kao i njihovi vršanjaci: da studiraju i da nađu svoje mesto u zajednici.
Izvor: Unija studenata socijalnog rada sa Fakulteta političkih nauka
Teško je razumeti šta znači prepreka dok je ne doživiš. A još teže je opravdati je na mestu koje postoji zbog znanja i prilika. Zato je grupa mladih ljudi iz Unije studenata socijalnog rada sa Fakulteta političkih nauka pokrenula kampanju „Jednake staze do obrazovanja”, sa ciljem da prikupe 660.000 dinara kako bi se uredio prilaz postojećoj rampi i postavila klizna vrata na sporednom ulazu koje bi studentima sa hendikepom omogućile normalan ulazak na svoj fakultet.
Poručujući da pristupačnost nije privilegija, već osnovni uslov da svako, uključujući studente sa invaliditetom, zaista može da bude deo akademske zajednice, a kako bi stekli bolji uvid u samu inicijativu i njen značaj, za Startuj Infostud razgovaramo sa studentima i članovima Unije studenata socijalnog rada, Milom Jovanović i Nikolom Bajovićem.
Ideja nije nastala preko noći
Kada govorimo o tome kako je kampanja nastala, sagovornici odmah naglašavaju da se ideja nije pojavila preko noći. Naprotiv, inicijativa je vremenom sazrevala kroz svakodnevne situacije koje su pokazivale da problem pristupačnosti nije izuzetak, već pravilo.
- Pokretanje ove inicijative rezultat je dugogodišnjeg uvida da naš fakultet, iako se stalno unapređuje u oblasti nastave i infrastrukture, i dalje ima ozbiljne arhitektonske barijere koje studentima otežavaju ili onemogućavaju pristup zgradi i svim njenim sadržajima, objašnjavaju Mila i Nikola.
Dodatno navode da su dugo vremena slušali komentare i zahteve studenata, ali i osoblja fakulteta, i da je tek kada su se ta iskustva „sabrala“, postalo jasno da je došao trenutak da se ovaj problem sistemski reši.
- Nije postojao jedan konkretan događaj, već niz iskustava, komentara i zahteva koji su nam pokazali da je vreme da pokrenemo crowdfunding kampanju i pozovemo na zajedničku akciju.
Pristupačnost nije tehničko pitanje, podrška je tu
Jedna od ključnih poruka kampanje jeste da rampa i automatska vrata nisu „detalj na ulazu“, već garant dostojanstva studenata.
- Pristupačnost se često svodi na tehničke radove - rampe, vrata, liftove. Ali suština je mnogo dublja. Kada nekom nije omogućeno da uđe u zgradu, ode u biblioteku, prisustvuje predavanju ili polaže ispit bez prepreka, to nije problem materijala, već problem ravnopravnosti.
Na kampanju su reagovali studenti, profesori i uprava, i to izuzetno pozitivno.
- Reakcije na kampanju uglavnom su veoma pozitivne. Studenti su je prepoznali kao važan korak ka inkluzivnijem FPN-u i aktivno je podržavaju. Nastavno osoblje i saradnici pokazuju razumevanje i spremnost da doprinesu. Iako se konkretni radovi tek planiraju, pomak je već to što se tema pristupačnosti sada tretira ozbiljno, sistemski i uz učešće svih strana.
Do sada je prikupljeno više od 50% neophodnih sredstava, a kampanja je otvorila prostor za ozbiljne razgovore o konkretnim rešenjima.
Ipak, i sami studenti naglašavaju da pravi posao tek predstoji.
Iskustva osoba sa invaliditetom ključni okidač za kampanju
Iako bi se očekivalo da pristup ulazu na fakultet bude najosnovnija stvar, stvarnost pokazuje suprotno.
Na pitanje zašto nešto tako i dalje nije urađeno, sagovornici daju vrlo jasan odgovor:
- Glavni razlog što rampe i automatska vrata do sada nisu postavljeni jeste to što se pristupačnost često doživljava kao sporedna obaveza, a ne kao osnovni preduslov jednakog obrazovanja. Infrastrukturni problemi se rešavaju parcijalno, dok pristupačnost ostaje za kasnije.
Drugim rečima problem nikada nije bio u tome da se ne može, već u tome da se nije smatralo dovoljno važnim. Kampanja upravo želi da to promeni.
Kako objašnjavaju Mila i Nikola, sve je krenulo iz iskustava studenata sa invaliditetom, jer bez njihovih priča kampanja ne bi imala smisla ni fokus. Studijski program socijalnog rada podrazumeva konstantan rad sa marginalizovanim grupama, pa su njihova svedočenja bila ključna da se razume koliko su prepreke brojne i svakodnevne. Njihova lična svedočenja pokazala su da prepreke nisu samo fizičke, već i organizacione i komunikacijske - od ulaska u zgradu, preko kretanja između učionica, do korišćenja biblioteke i studentskih servisa.
Zato kampanja nije zamišljena kao jednokratna intervencija, već kao pokušaj da se izgradi trajna kultura pristupačnosti.
A, problem nije ograničen na jedan fakultet. Naprotiv, FPN je samo ilustracija šire slike. Mnogi fakulteti i dalje nisu pristupačni i ne postoji jedinstven standard niti sistemsko rešenje. Nema fakulteta koji je u potpunosti prilagođen svim studentima. Čak ni FASPER, gde se uči o radu sa marginalizovanim grupama, nema adekvatnu pristupačnost.
Zbog toga žele da FPN bude pozitivan primer, ne zato što je jedini sa problemom, već zato što bi trebalo da bude prvi u promeni koja odavno kasni.
Zajednička odgovornost i put napred
Iako se kampanja bavi infrastrukturom, njena suština je zajednica i u tome svi studenti imaju važnu ulogu.
Kako ističu Mila i Nikola, solidarnost znači razumeti da je problem zajednički, pa posledično tome mora biti i rešenje. Studenti mogu da doprinesu tako što će pratiti inicijative, ukazivati na prepreke, predlagati rešenja i insistirati da pristupačnost bude deo svakog plana na fakultetu. Najvažnije je da razumeju da njihova podrška može napraviti veliku razliku, ne zato što ‘pomažu nekome’, već zato što stvaraju zajednicu u kojoj su svi jednako uključeni.
Cilj kampanje u naredna tri meseca je zato potpuno jasan.
- Prikupiti preostala sredstva, zatvoriti sve tehničke i administrativne korake i zvanično pokrenuti radove na rampi i automatskim vratima. Kada dođemo do tačke u kojoj su radovi ugovoreni i spremni za realizaciju, moći ćemo sa sigurnošću da kažemo da je kampanja uspela, navode oni. To bi bio konkretan dokaz da se promena dešava onda kada zajednica odluči da je pokrene.
Na kraju, njihova poruka je jednostavna, ali precizna.
Pristupačnost nije privilegija za manjinu, već osnovno pravo koje štiti svakoga. Fakulteti bi trebalo da budu mesta gde svako ima jednaku šansu da uči, raste i doprinese. Mladi, ističu, moraju da shvate da pristupačnost nije „tuđi problem“, već vrednost po kojoj se meri društvo koje gradimo. A kada omogućimo da se neko kreće bez prepreka, ne gradimo samo rampu - gradimo pravednije i humanije okruženje za sve.
