Pitanje bezbednosti na internetu je danas veoma važno jer ljudi na društvenim mrežama i različitim sajtovima, mejlovima i drugim nalozima dele praktično sve informacije o sebi. Od datuma rođenja ili adrese, pa sve do nekih manje bitnih informacija poput toga gde ručamo ili kakvu muziku volimo da slušamo. Kako su mobilni telefoni bukvalno postali pokretne kancelarije, na njima se nalazi skoro sve – od mejlova koje razmenjujemo sa kolegama pa sve do stanja na našem tekućem računu.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Sve su to informacije koje želimo da zadržimo za sebe, a prvi korak ka tome jeste da shvatimo koliko smo ranjivi i u onlajn svetu i koliko zaista treba da budemo oprezni i zaštitimo se od onih koji žele da dobiju pristup svemu tome. Mi vam u ovom tekstu donosimo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da što bolje zaštitite podatke na internetu.
Jake lozinke su najvažnije
Za svaki nalog koji otvarate na internetu od vas se traži da smislite i lozinku. Nemojte ovaj zadatak shvatati olako i staviti neku od najčešće korišćenih kombinacija kao što su vaše ime i godina rođenja ili niz od nekoliko brojeva. Oni koji žele da hakuju vaše naloge će prvo pokušati sa tim kombinacijama. Zato pratite sve savete koje dobijete pri kreiranju naloga – koristite nasumične kombinacije velikih i malih slova, specijalnih simbola i brojeva.
Probajte da za različite servise koristite drugačije lozinke, jer ukoliko ste istu kombinaciju koristili na više mesta svi vaši nalozi postaju laka meta hakera. Danas postoje mnoge aplikacije koje vam mogu pomoći u kreiranju dovoljno komplikovanih lozinki. Ukoliko vam je teško da sve zapamtite, nemojte praviti Word dokumente sa lozinkama, jer hakeri mogu doći i do njih, već pokušajte negde da ih zapišete.
Pored jake lozinke, obavezno koristite i dvostruku verfikaciju koju nude Gugl i Fejsbuk. Ova opcija je od velike koristi onima koji se loguju na više uređaja i na ovaj način možete sprečiti da neko neovlašćeno pristupi vašem nalogu. Kada je ova opcija uključena od vas će se tražiti da kada se, na primer, prijavljujute na Gugl mejl nalog preko kompjutera na poslu to potvrdite i na vašem telefonu na kom ste prijavljeni na isti nalog.
Dvostruka verifikacija je jedna od najpopularnijih sigurnosnih metoda raznih softvera na današnjem tržištu – od video igara do raznih aplikacija za komunikaciju.
Pažljivo koristite Wi-Fi
Mnogi od nas još uvek imaju potrebu da traže besplatne Wi-Fi mreže i tako izbegnu trošenje megabajta iz paketa svojih mobilnih operatera. Bilo kakve mreže koje su javne, besplatne i podrazumevaju veliki broj korisnika mogu biti potencijalno opasne za korisnike. Ukoliko se pri povezivanju na mrežu od vas traži da popunite neki formular sa ličnim podacima ili da podelite mejl adresu, probajte to da izbegnete.
Veoma je jednostavno napraviti lažnu mrežu, na koju je dovoljno da se samo nakačite i hakeri automatski dobijaju pristup svim vašim podacima. Čak i kada ste prikačeni na neku javnu mrežu za koju verujete da je bezbedna, nemojte deliti podatke poput broja vaše kreditne kartice, jer nikada ne možete sa sigurnošću znati da li je mreža kompromitovana ili ne.
Obratite pažnju na sajtove koje posećujete
Svi moderni internet pretraživači vam na jednostavan način stavljaju do znanja da li su sajtovi koje posećujete bezbedni ili ne. Pored veb-adrese sajta, nalazi se mala ikonica katanca koja vam signalizira da sajt koji ste posetili ima sve bezbednosne sertifikate. Ukoliko je ikonica zelena, sve je u redu, ali ukoliko sa sajtom nešto nije u redu, ona će biti crvena. U većini slučajeva, pretraživač će vam zabraniti pristup celokupnom sajtu kako bi zaštitio vaše podatke, i ovo upozorenje nemojte da ignorišete.
Izbegavajte sajtove za distribuciju piratskih sadržaja, poput filmova, jer se na njiima često nalazi veliki broj oglasa iza kojih se mogu kriti neke prevare. Ako vam se u nekom od takvih oglasa traži da ostavite broj telefona kako biste osvojili nagradu ili nešto slično, budite sigurni da je sve što možete da dobijete samo uvećan telefonski račun ili manjak na tekućem računu. Definitivno se isplati da se pretplatite na neki od striming servisa umesto da na ovaj način rizikujete mnogo više od cene pretplate na ovakve servise.
Obratite pažnju i na mejlove koje dobijate. Mejling servisi su danas prilično napredovali i dosta nepoželjnih stvari ode u spam folder, gde im je i mesto, ali ipak ne treba biti potpuno bezbrižan. Vrlo lako se može destiti da sa neke od vama poznatih mejl adresa dobijete poruku sa nekim linkom koji treba da otvorite, a koji već na prvi pogled može delovati sumnjivo. Danas se ovakve vrste prevara često obavljaju i putem aplikacija za razmenu poruka, poput Vibera i WhatsAppa, i tu treba biti posebno obazriv. Ovakve prevare se zovu fišing i veoma su česte u Srbiji.
Koliko malo obraćamo pažnju na internet bezbednost pokazuje i podatak da je u nedavnom istraživanju Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), koje je rađeno na ovu temu, čak 60 odsto ispitanika izjavilo da je neki od uređaja koji koriste bio zaražen virusom ili malverom. Skoro 20 odsto ispitanika je priznalo da su kliknuli na neku od fišing poruka ili nepoznatih linkova koje su dobili u inboks. Zbog toga je važno da pratite savete stručnjaka iz ove oblasti i da se stalno edukujete kako ne bi postali žrtva hakera.
