Mladi kao pokretači promena: Sve veća zainteresovanost za humanitarni rad

Poslednjih godina humanitarna udruženja u Srbiji postali su ključni akteri u borbi protiv socijalnih problema, siromaštva, i bolesti. Volontiranje, kao jedan od važnijih vidova podrške, igra ključnu ulogu u funkcionisanju tih udruženja, a interesovanje mladih za ovu vrstu aktivnosti sve je veće.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Volontiranje nije samo način da pomogneš, već i prilika za lični razvoj. Učestvovanjem u humanitarnim organizacijama, stičeš veštine koje ti mogu pomoći u budućnosti, poput timskog rada, organizacionih sposobnosti, komunikacije i rešavanja problema.

Osim toga, volontiranjem imaš priliku da postaneš svesniji društvenih problema i da kroz konkretne akcije doprineseš njihovom rešavanju. U ovom tekstu izdvojili smo nekoliko humanitarnih udruženja u kojima možeš da volontiraš.

1. "U SRCU"

Humanitarno udruženje “U SRCU” objedinjuje davaoce krvi i članove koje učestvuju u humanitarnim aktivnostima, permanentno pomaže društvenoj zajednici i promoviše značaj društveno odgovornog poslovanja.

Udruženje organizuje brojne humanitarne akcije, kao što su akcije davanja krvi, prikupljanje plastičnih čepova za osobe sa hendikepom, a sve o njihovim akcijama pored sajta možete pronaći i na društvenim mrežama.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti da učestvuju ili volontiraju na njihovom sajtu.

2. “Otvorena ruka”

Udruženje građana “Otvorena ruka“ je humanitarna, neprofitna, nevladina organizacija čiji su osnovni ciljevi i zadaci zalaganje za poboljšanje uslova za život i rad socijalno ugroženih porodica.

Ukoliko želiš pomoći u radu ove organizacije možeš ih kontaktirajti putem mejla otvorenaruka@gmail.com ili telefona +381638006444.

3. “Duša na dlanu”

Humanitarno udruženje „Duša na dlanu“ je nezavisno, nevladino, nestranačko, interesno i humanitarno javno udruženje građana koje okuplja sve građane i građanke humanih i moralanih principa sa željom da šire društveno odgovornu i humanu svest u zajednici i pomažu svojim delovanjem one kojima je pomoć potrebna, kao i očuvanje i promovisanje srpskog kulturnog nasleđa posredstvom ovog Udruženja.

Kako bi se pridružio ili donirao pomoć ovom udruženju možeš pronaći sve informacije na njihovom sajtu ili putem mejla doniraj@dusanadlanu.rs.

4. "Kolevka"

Humanitarna organizacija „Kolevka“ osnovana je 3. aprila 2019. godine u Beogradu sa željom da kroz omladinski i volonterski rad aktivno učestvuje u pružanju pomoći socijalno ugroženim licima i poboljšanju životne okoline za sve ljude.

Putem  mejla kancelarija@kolevka.org im se možeš obratiti za volontiranje ili donaciju, a više o ovoj organizaciji možeš pronaći na Instagram i Facebook profilu.

5. Pokreni Život

Njihova misija je jednostavna, ali snažna, pružiti podršku onima kojima je najpotrebnije, šireći toplinu humanosti u svaki kutak sveta.

Svojom posvećenošću, rade na rešavanju ključnih humanitarnih izazova, pružajući podršku deci i odraslima u lečenju i prikupljanju novčanih sredstava, kao i unapređujući zdravstvenu zaštitu.

Korisnik se postaje veoma lako i brzo bez neophodnog ličnog prisustva u prostorijama Fondacije. Potrebno je da na mejl info@pokrenizivot.com pošalješ dokumentaciju koju možeš pronaći na sajtu udruženja.

Više o njihovim akcijama možeš videti na Instagram profilu.

6. Ramonda

Humanitarna organizacija „Ramonda“ iz Pančeva bavi se humanitarnim radom i pružanjem pomoći obolelima i ugroženom stanovništu,kao i prikupljanjem novčanih sredstva za bolesnu decu i odrasle.

 „Pored toga što prikupljamo sredstva za operacije, ortopetska pomagala, učestvujemo i u pomaganju socijalno ugroženim porodicama u vidu hrane i odeće. Nedavno smo jednom Amiru renovirali celu kuću jer nisu imali krov nad glavom. Takođe, pomažemo i domovima ometenim u razvoju za odrasle i odnesimo pomoć u vidu odeće i hrane“, rekla je za naš portal Milana Ludoški, zastupnik humanitarnog udruženja Ramonda.

Kako nam je rekla humanitarnim radom se bave četiri godine, a pored toga što prikupljaju novčana sredstava putem žiro računa postavili su humanitarne kutije na više lokacija u gradu.

„Pored toga što organizujemo bazare, pijace, buvljak, mi smo jedno malo udruženje i svako je dobrodošao, i kroz volontiranje i kroz donacije. Planiramo da se uskoro uključimo više i u ekološku svest životne sredine i da napravimo neki poduhvat“, rekla je Ludoški.

Što se tiče volontiranja i zainteresovanosti mladih u ovom udruženju, Ludoški navodi da je odziv dobar.

„Nismo neko ko stalno juri i ima akcije, ali prosto kada je pomoć potrebna, mi objavimo da je akcija u toku i zaista nam se javljaju mladi sa svih“, rekla je.

Ukoliko si zainteresovan možeš se pridružiti organizaciji putem društvenih mreža.

„Sve informacije o našim akcijama i kako da se pridruže mogu pronaći na Instagram i Facebook profilu, kao i mom privatnom Tik Tok profilu gde stalno objavljujem akcije. Takođe, tamo je transparentan moj broj, kao i mejl“, navela je Ludoški.

7. Volonterski centar Vojvodine

U januaru 2004. godine, grupa mladih entuzijasta okupljena oko ideje volontiranja prepoznala je potrebu za formiranjem volonterskog centra kao mogućeg rešenja za mnoge probleme naše zajednice i društva uopšte.

„Volonterski centar Vojvodine osnovan je pre 20 godina kao potreba mladih da putuju u viznom režimu. Naša organizacija se bavi volontiranjem, ali nama je to aktivnost kroz koju mi zapravo pravimo interkulturalni dijalog između zajednica i samim tim pomirenjem stvaramo jedno iskrenije, bezbednije društvo za sve“, rekla je za naš portal Ida Boka, programska koordinatorska Volontorskog centra Vojvodine.

U Novom Sadu i okolini, Volonterski centar Vojvodine organizuje volonterske, edukativne i društvene aktivnosti i akcije.

„Mi pretežno obavljamo delatnosti u Vojvodini ali su to međunarodni projekti. Mi radimo sa nacionalnim manjinskim zajednicama, ali i drugim generalno zajednicama. Radimo na taj način sa zajednicama i njihovom povezivanju, uglavnom to radimo kroz volonterski rad i kroz razne treninge i obuke koje su mahom međunarodne“, objasnila nam je Boka.

Kako je navela, trenutno imaju program koji je stalan, a to je odlazak u volonterske kampove u inostranstvu i odlazak na dugoročne volonterske projekte ESC volontiranje.

„Šaljemo mlade na volontiranje u inostranstvo na period od 2 do 12 meseci. To su volonterski programi koji su stalni. Isto tako mogu otići u volonterske kampove koji se organizuju svuda u svetu, u Aziji, Africi do Švedske. Svuda imamo partnerske organizacije“, rekla je Boka.

Pored toga imaju edukativne programe kada mladi mogu da odu na neki trening i seminar i mogu da nauče na koji način da sprovode aktivnosti koje su povezane sa izgradnjom mira.

Sve informacije o ovoj organizaciji, kao i njihovim akcijama, možeš pronaći na njihovom sajtu ili drušvenim mrežama.

„Većina stvari se nalazi na sajtu, ali bih pre preporučila društvene mreže jer smo tamo mnogo ažurniji, na Instagram i Facebook profilu. Tamo mogu da nas zaprate i svi pozivi su javni, obuka za volontere koju ćemo organizovati uskoro za novi projekat biće raspisan javno, tako da mogu da se prijave ako su zainteresovani“, navela je Boka.

Kako je navela Boka, ciljna grupa su im mladi koji mogu da putuju po njihovim programima i ohrabruju ih da to rade što više i tako steknu što više iskustva.

„Postoje nekoliko stvari gde mislimo da je volontiranje zloupotrebljeno u narativu i jedno od tih je da se meša sa stažiranjem. Volontiranje nije stažiranje i kada se tako koristi ne vidimo neku poentu, volontiranje je motivacija osobe da nešto učini za nekog drugog iz empatije i zarad solidarnosti sa nekim kome je potrebna pomoć“, objasnila je Boka.

Mladi su, kako nam je rekla Boka, zainteresovani da učestvuju u izgradnji društva.

„Treba da zaboravimo stereotipe kako su mladi nezainteresovani, mislim da to jako puno zavisi kakav mi pristup imamo prema njima i na koji način tretiramo šta oni imaju u glavi. Oni imaju svašta u glavi i svašta da kažu i to je odvajkad bilo tako i sa našom organizacijom, samo je jednostavno potrebno pronaći zajednički jezik sa njima i živeti u sadašnjem vremenu, a ne u prošlosti. Naši programi su prilagođeni dijalogu sa mladima i čujemo ih“, zaključila je Boka.