Sastavljanje radne biografije (lat. curriculum vitae, CV) predstavlja jedan od ključnih koraka u procesu zapošljavanja. Dobro napisan CV ne samo da odražava profesionalnost kandidata, već i govori o njegovim komunikacijskim veštinama i pažnji prema detaljima. Međutim, mnogi kandidati prilikom izrade CV-ja prave pravopisne greške koje mogu ostaviti loš utisak na poslodavce. Često je reč o greškama koje se mogu lako prevideti, ali koje mogu značajno umanjiti kvalitet celokupnog dokumenta. U ovom tekstu navešćemo najčešće pravopisne greške koje se javljaju prilikom sastavljanja CV-ja, kako bismo pomogli kandidatima da ostave što bolji utisak na potencijalne poslodavce.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Greške u pisanju imena i prezimena
Greške u pisanju svog imena ili prezimena mogu ostaviti loš utisak, koji nije posledica neznanja, već nepažnje. Zbog toga se preporučuje da pažljivo, pa i više puta, proverite da li ste dobro napisali svoje ime i prezime, ne samo u CV-ju, već i u pratećoj dokumentaciji koju dostavljate poslodavcu.
Pogrešna upotreba velikog i malog slova
Jedna od najčešćih pravopisnih grešaka koja se javlja pri sastavljanju CV-ja je pogrešna upotreba velikih i malih slova. Nazivi institucija, ustanova, preduzeća i sl. pišu se velikim početnim slovom (Ministarstvo finansija, Filološki fakultet i sl.) Nasuprot tome, nazivi jezika i zanimanja pišu se malim početnim slovom (engleski jezik, advokat, profesor itd.).
Detaljnije o ovom pravilu možete pročitati ovde.
Mešanje pisama – latinice i ćirilice
CV treba da bude dosledno napisan jednim pismom. Mešanje ćirilice i latinice − na primer, naslov na ćirilici, a ostatak teksta na latinici − ostavlja utisak neurednosti i neprofesionalnosti. Takođe, važno je koristiti dijakritičke znakove (č, ć, š, ž, đ). Njihovo izostavljanje (na primer: „menadzer”, „skola” i sl.) ostavlja utisak neprofesionalnosti. Takvo pisanje može delovati kao nemar ili čak tehnička nepismenost − što svakako nije utisak koji želite da ostavite.
Pogrešno pisanje datuma
Pogrešno pisanje datuma je još jedna od čestih grešaka. Mnogi datume pišu sa crticom umesto odmaknute crte (–), bez razmaka posle tačke, sa tačkom ispred crte ili sa nepotrebnim nulama. Dakle, pravilno bi bilo napisati „1. 1. 2020 – 2. 2. 2025”. Naravno, mesec u datumu se može napisati i slovima. Greška koja se često ponavlja je pisanje naziva meseca velikim slovom, a po pravilu se piše malim početnim slovom (1. januar 2020 − 2. februar 2025).
Detaljnije o pravilnom pisanju datuma možete pročitati ovde.
Korišćenje skraćenica
U CV-ju treba pažljivo koristiti skraćenice, jer mogu stvoriti zabunu ako nisu jasno objašnjene. Preterana upotreba može otežati razumevanje napisanog, naročito ako skraćenice nisu opštepoznate (npr. ako koristite skraćenice koje su specifične za vašu prethodnu firmu). U tom slučaju, potrebno je prvo napisati puni naziv, a zatim u zagradu staviti skraćenicu. Budite dosledni i koristite isti format kroz ceo dokument. Važno je da ne mešate različite stilove pisanja skraćenica, jer to može delovati neprofesionalno.
Greške u interpunkciji
Uticaj društvenih mreža na svakodnevnu pisanu komunikaciju doveo je do toga da se sve češće zanemaruju osnovna pravopisna pravila, poput stavljanja tačke na kraju rečenice. Brza i neformalna priroda dopisivanja na društvenim mrežama stvorila je naviku da se često preskaču interpunkcijski znakovi, što može delovati kao nepažnja, a u kontekstu formalnih dokumenata poput CV-ja, takve greške mogu ostaviti loš utisak. Pored pisanja tačke na kraju rečenice, treba obratiti pažnju i na pravilnu upotrebu zareza. Naime, zarez može promeniti smisao onoga što želimo da kažemo, pa je bitno da ga koristimo na pravim mestima.
Nepotrebna upotreba stranih reči
Strane reči treba koristiti samo kada je to neophodno, a kada postoji odgovarajuća srpska zamena, bolje je odabrati domaći termin. Na primer, engleske reči „feedback” i „skills” mogu biti zamenjene srpskim rečima „povratna informacija” i „veštine”. Ako ipak koristite strane reči, proverite da li su pravilno upotrebljene. Ukoliko niste sigurni u značenje ili pravilan oblik strane reči, bolje je koristiti srpsku zamenu.
Neusklađenost u fontu i stilu
Različiti fontovi i stilovi mogu stvoriti nered i učiniti CV nepreglednim. Previše promena u fontovima, veličinama ili stilovima može odvući pažnju od važnih informacija i učiniti da dokument izgleda neozbiljno. Preporučuje se korišćenje jednog ili dva fonta, kako bi dokument izgledao uredno i ujednačeno.
Različiti razmaci između odeljaka mogu učiniti CV vizuelno zbunjujućim i manje profesionalnim. Nepotrebni razmaci ili nejednaki razmaci mogu otežati čitanje i stvoriti utisak nesređenosti. Održavanje ujednačenih razmaka između odeljaka doprinosi preglednosti i jasnoći, što je od velike važnosti za ostavljanje dobrog utiska.
Pravopisne greške u CV-ju, iako na prvi pogled možda deluju beznačajno, često su presudne i mogu značajno uticati na profesionalni utisak koji ostavljate. Greške u pisanju mogu izazvati sumnju u ozbiljnost kandidata, uprkos tome što se čine beznačajnim. Zato je važno posvetiti posebnu pažnju pravopisnim i gramatičkim pravilima, kako bi CV bio jasan i profesionalan. Pravilno napisan CV pokazuje da ste posvećeni i odgovorni, te da ste uložili trud u predstavljanje svojih veština i iskustva na najbolji mogući način. Iako se može činiti da mali detalji nisu važni, oni mogu napraviti veliku razliku u tome kako vas vide potencijalni poslodavci. Obraćanje pažnje na detalje može biti upravo ono što vas izdvaja od drugih kandidata i stvara prvi pozitivan utisak.
