Omladinski rad kao profesija: Posao koji je nastao iz ljubavi i potrebe

Omladinski rad predstavlja strukturisan i osmišljen proces učenja koji vode obučeni omladinski radnici, sa ciljem da mladima pomognu u njihovom ličnom, društvenom i profesionalnom razvoju. Naš sagovornik, Demir Mekić, koji iza sebe ima bogato iskustvo u ovoj oblasti, govorio je o različitim dimenzijama omladinskog rada - od toga šta on zapravo podrazumeva, do konkretnih koraka za one koji žele da se uključe i kako sve to izgleda u svakodnevnoj praksi.

Izvor: Demir Mekić / Privatna arhiva

Demir Mekić je sociolog, edukator, trener u polju rada sa mladima i praktikant Teatra potlačenih. Mimo toga je veliki ljubitelj ptica, šume, muzike i hrane.

Sa jakim interesovanjem ka društvenim naukama i društvu uopšte, Demir je u omladinski rad ušao spontano, a kasnije to postaje i njegov životni poziv:

„Stvari su se kod mene odvijale nekako spontano. Ja sam samo bivao u određenom trenutku na određenom mestu, osećao sam gde bih voleo da idem i šta bi voleo da radim. Počeo sam kao aktivan član jedne organizacije u Prijepolju tokom srednje škole. Tu mi se otvorilo polje neformalnog obrazovanja, rada sa vršnjacima, a tu je bilo i polje primenjenog pozorišta. I sve me je to vuklo i uvlačilo u sebe, dok na kraju nisam shvatio da zapravo od toga želim da živim. Verujem da sam u tome ostao jer i dalje ima smisla za one s kojima radim,  kao što je nekada imalo smisla i za mene, kada sam bio mladić, srednjoškolac u nekoj potrebi da sebe pronađe. Radionice i programi koje su tada vodili neki sjajni treneri i omladinski radnici su meni značili mnogo. Zato ostajem, da bi nekim mladim ljudima ono što radim imalo smisla i, ako je moguće, pomoglo im da žive svoj pun potencijal“.

Izvor: Demir Mekić / Privatna arhiva

Kao deo jedne druge generacije, Demir trenutno radi sa omladinom koja živi neke drugačije živote, suočava se sa drugačijim problemima nego prethodne generacije i, kako sam kaže, vidljiva je ogromna promena:

„Promene su vrlo vidljive sada kada vidimo da su mladi ljudi zaista preuzeli na sebe veliku odgovornost promene ovog društva, i to je vidljiva i ogromna promena. Ali i pored te promene, razne stvari jesu drugačije. Od tehnologije, društvenih prilika, odnosa, sve je to uticalo da su ove generacije ipak drugačije. Ono što mene lično raduje jeste da ovi mladi nose jednu crtu nekonformizma, nekog otpora koji čini da rade velike stvari I da im je to prirodno. Druga strana toga može biti i izazovna, ali neću sad o tome. Treba razumeti da smo mi zajedno sa novim generacijama uspeli da odbacimo neke norme koje su nam stajale na putu, koje nam više nisu služile. A ova generacije mladih osim odbacivanja, sada i nudi nešto novo, neka nova pravila po kojima svet funkcioniše”.

Ključni problem mladih i potencijalna rešenja

Kao ključni problem mladih, naš sagovornik navodi trenutnu globalnu i generalnu nesigurnost. Kako kaže, mladi se suočavaju sa opštim urušavanjem sistema gde više ništa nije izvesno, ništa nije sigurno i sve je pod znakom pitanja. To vuče čitav niz ekonomskih, bezbednosnih, socijalnih izazova, kojima su mladi izloženi. Od stambenog pitanja, zaposlenja, obrazovanja, planiranja porodice... To sve, naravno, utiče i na mentalno zdravlje, porast anksioznosti i depresije, ali i gubitka ideje svrhe, sopstvene vrednosti i ličnih kompetencija.  To nije problem samo mladih, već svih nas. A mladi jesu grupa koja ima svoje specifične izazove unutar ovih globalnih izazova.

Izvor: Demir Mekić / Privatna arhiva

Dalje nastavlja da ovi problemi jesu previše “veliki” da bi se tako lako rešili, ali jesu deo procesa u kom ćemo morati neminovno da se krećemo kao civilizacija, kao društvo. Moraćemo sve češće da se upitamo kakve vrednosti želimo u društvu u kom živimo, moraćemo sve više da se uključujemo u društveni i politički život, jer polako shvatamo da nas se sve tiče. To za mladu osobu jeste veliki teret ali naši mladi ljudi su dokazali da su oni spremni da taj teret preuzmu. Sad je samo potrebno istrajati i insistirati na vrednostima na kojima želimo da nam društvo počiva.

Da li su mladi dovoljno informisani o programima koji im se nude?

Iako višestruko značajan za lični razvoj, ali i društveni doprinos – naš sagovornik smatra da mladi danas nisu dovoljno informisani, ali i da je to logično, s obzirom na to koliko stvari se nudi i koliko su često opterećeni sa različitih strana.

Ipak, on ističe da postoji podeljena odgovornost mladih i edukatora koji rade s mladima, a koji imaju odgovornost da mlade informišu i uključuju u programe, da stalno nude opcije, čak i kada im se čini da nisu zainteresovani “na prvu loptu”. Smatra da bi bilo dobro popularizovati neformalno obrazovanje i omladinski rad, te naći način da se dođe do mladih u školama i van njih.

Izvor: Demir Mekić / Privatna arhiva

Uključivanje u omladinski aktivizam – odakle početi

Zanimalo nas je koji su prvi koraci koje mlada osoba, zainteresovana za omladinski aktivizam, ali ne zna odakle da počne, treba da preuzme. Demir govori da su opcije razne:

„Poručio bih mladima da se raspitaju o organizacijama koje postoje u njihovoj lokalnoj zajednici i da se angažuju. Često se nude različiti programi koji obuhvataju aktivnosti od edukacije do lokalnih akcija i participacije mladih. Siguran sam da mogu naći nešto što im je blisko. Ukoliko ne, tu su društvene mreže gde mogu naći profile organizacija koje ih zanimaju a možda nisu u njihovoj lokalnoj zajednici, ali nude sadržaje za mlade iz drugih sredina. Osim toga, postoje mreže organizacija mladih i za mlade kao što su KOMS, asocijacije koje okupljaju omladinske radnike i radnice i organizacije koje koriste omladinski rad kao što je NAPOR. Tako mogu doći do prilike da uče, da se upoznaju s mladima iz zemlje, regiona ili inostranstva, priliku da možda primene svoja znanja ili sprovedu neke svoje ideje i projekte. Mogućnosti su zaista razne, i odgovaraju na različite potrebe mladih“.

Omladinski aktivizam kao full-time posao

Demir navodi i drugu stranu omladinskog aktivizma – uključivanje u omladinski aktivizam u ulozi edukatora. Koje su veštine koje su neophodne za ovaj posao, kako doći do njega, kao i da li od ovog posla može da se živi – naš sagovornik govori:

„Postoje različite obuke, programi koje mogu pohađati kako bi postali edukatori/ke, treneri/ce ili omladinski radnici/ce. Ukoliko žele biti omladinski radnici, tu je obuka Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada, gde će dobiti znanja i veštine potrebne za primenu omladinskog rada. Takođe, tu su različiti drugi programi koje različite organizacije sprovode u cilju obučavanja budućih trenera i edukatora koji će nastaviti da rade sa mladima. Kroz takve programe, usvojiće potrebne veštine, kompetencije za rad sa mladima, kao i znanje o različitim društvenim temama.

Izvor: Demir Mekić / Privatna arhiva

Ja imam malo netipičnu priču, završavao sam dosta obuka u polju rada s mladima na temu izgradnje mira i interkulturalnosti, kao i rodne ravnopravnosti, pa sam vrlo ubrzo nakon toga počeo primenjivati ono što znam. Takođe, paralelno sam se obučavao za rad s mladima kroz upotrebu primenjenog pozorišta, pa mi je i to dalo širinu i metode koje sam mogao primeniti. A da li se može živeti od toga… Mislim da to zavisi od nebrojeno mnogo okolnosti. Ja recimo živim od toga, ali mislim da je ovaj sektor u kom radim jedan izazovan sektor, u koji se ulazi više iz potrebe i ljubavi prema tome, a manje zbog finansijske strane“.

O smislu omladinskog rada i lekcijama na ovom putu

O lekciji koju bi voleo da je znao na početku karijere, a koju bi podelio sa onima koji tek kreću ovim putem, Demir govori:

„Možda je to lekcija da svako ima svoje vreme. Kad radimo s mladima, radimo uglavnom procese, edukacije koje imaju za cilj podizanje svesti i znanja i promenu stavova. A nekad se desi da imamo osećaj nakon edukacije da se ta promena nije desila. Međutim, vremenom sam naučio da to ne mora da znači da je to vreme bačeno ili da nije imalo efekta. Nekad se desi da mi neka mlada osoba tek godinama posle kaže da je baš ta edukacija, baš ta radionica njima promenila život. Nekad je potrebno vreme da od te inicijalne kapisle dođe do istinske promene. Nekad su to i godine. Ne znam baš da li bih voleo da sam to znao na početku svog rada, jer sam imao priliku da učim, saznajem, da se prilagođavam, da rastem u svom poslu".

Budućnost omladinskog rada i poruka mladima

Na kraju, Demira smo pitali i koje bi promene voleo da vidi u pristupu društva prema mladima kao i kako vidi budućnost omladinskog rada – u Srbiji i globalno i on zaključuje:

„Voleo bih da se prevaziđe ejdžizam generalno i da se stereotipi o mladima prevaziđu. Voleo bih da se mladi ne koriste kao slovo na papiru, kao ukras koji služi da se legitimizuju odluke u vezi sa mladima, već da se oni zaista uključuju u odluke koje ih se tiču. I ne samo to, već da učestvuju i u procesima koji se tiču generalno društva u kojem žive, jer oni ne žive u svom balonu, već zajedno sa svima. I zato bi trebalo da budu ravnopravni članovi i članice svakog društva. Voleo bih i da se mladi ne gledaju kao homogena kategorija, već da se uvaže različiti mladi ljudi, sa različitim identitetima i kompetencijama, željama i vizijama.

Nisam siguran kakva će biti budućnost omladinskog rada u Srbiji i regionu ali znam šta bih voleo. Voleo bih da omladinski rad sve više uključuje teme bitne mladima, da se razvija u dosluhu i kroz iskustvo sa mladima, da pokreće sve izazovnije teme i da se ne zadržava na opštim mestima, već da ponire u suštinu. Voleo bih da omladinski rad služi za građenje zajednice, a ne odvajanje od iste“ i zaključuje - „A najviše bih želeo da mladi čuju da su važni ovoj zajednici i svim zajednicama kojih odluče da budu deo“.