Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Oktobar je iza ćoška, a sa njim se bliži i kraj najdužeg raspusta za sve brucoše koji uskoro kreću na fakultet. Prvi semestar predstavlja svojevrstan skok u nepoznato i susret sa brojnim stvarima koje se značajno razlikuju od načina na koji funkcioniše srednjoškolsko obrazovanje.
Na fakultetu ima više procedura, obaveza i rokova, pa sve to na početku može delovati pomalo zastrašujuće. Od ESPB bodova i kolokvijuma, preko prijave ispita, pa sve do overe semestra, brucoši će se susresti sa čitavim nizom novih pojmova i pravila.
Zato smo pripremili vodič kroz prvi semestar, kako bi ti bilo lakše da se snađeš i znaš šta te očekuje već od prvih nedelja na fakultetu.
Predavanja, vežbe i druge obaveze
Prva stvar na koju ćeš morati da se navikneš jeste drugačiji način organizacije nastave. Za razliku od srednje škole, na fakultetu nećeš imati isti raspored i isti broj časova svakog dana, a nastava se najčešće deli na predavanja, vežbe i druge oblike nastave, u zavisnosti od studijskog programa.
Predavanja su uglavnom namenjena upoznavanju sa teorijskim delom gradiva i na njima profesor obrađuje najvažnije teme iz određenog predmeta. Vežbe su, sa druge strane, praktičnije i služe za dodatno objašnjavanje gradiva, rešavanje zadataka ili rad na konkretnim primerima.
Na početku semestra važno je da obratiš pažnju na to koje su obaveze predviđene za svaki predmet. Nije dovoljno samo da znaš kada su predavanja i vežbe jer pojedini predmeti mogu imati obavezno prisustvo, seminarske radove, prezentacije, domaće zadatke ili druge predispitne obaveze koje treba ispuniti tokom semestra.
Zato je jedna od prvih stvari koju bi trebalo da uradiš da se upoznaš sa planom i programom svakog predmeta, kao i načinom na koji se na njemu ostvaruju bodovi i formira završna ocena.
Šta su ESPB bodovi?
Jedan od prvih pojmova sa kojim ćeš se susresti jesu ESPB bodovi. Ako ti u početku deluje kao još jedna fakultetska skraćenica koju moraš da zapamtiš, ne brini, princip je prilično jednostavan.
ESPB je skraćenica za Evropski sistem prenosa i akumulacije bodova, odnosno sistem koji se koristi za vrednovanje studentskog opterećenja i napretka tokom studiranja. Svaki predmet nosi određeni broj ESPB bodova, a njihov zbir pokazuje koliko si obaveza ispunio tokom studija.
Jedna godina osnovnih studija po pravilu nosi 60 ESPB bodova, odnosno 30 po semestru. Međutim, to ne znači da ćeš svakog semestra nužno osvojiti tačno 30 bodova jer bodove dobijaš tek kada položiš predmete koji ih nose.
Na primer, ako predmet nosi 6 ESPB, nakon što ga položiš dobijaš tih 6 bodova. Predmeti ne moraju imati isti broj bodova, pa će neki nositi 3, neki 6, a neki i više.
Važno je da znaš i da broj ESPB bodova nije isto što i ocena.
Predispitne obaveze
Još jedan pojam koji ćeš vrlo brzo čuti, a sastavni su deo skoro svakog predmeta, jesu predispitne obaveze. One obuhvataju različite zadatke i aktivnosti koje se obavljaju tokom semestra i značajno mogu uticati na konačnu ocenu.
U zavisnosti od predmeta i fakulteta, predispitne obaveze obično uključuju kolokvijume, seminarske radove, domaće zadatke, prezentacije, projekte, aktivnost na nastavi i obavezno prisustvo na predavanjima i vežbama.
To znači da završni ispit često nije jedina prilika da osvojiš bodove. Na primer, predmet može biti organizovan tako da tokom semestra možeš da osvojiš 50 bodova kroz različite predispitne obaveze, dok se preostalih 50 osvaja na završnom ispitu.
Zbog toga nije dobra ideja da prvi deo semestra posmatraš kao period u kojem još nema ništa ozbiljno. Neke obaveze počinju već tokom prvih nedelja, a propušteni kolokvijumi, seminarski radovi ili zadaci kasnije mogu napraviti problem.
Najbolje je da za svaki predmet odmah zapišeš šta se od tebe očekuje, koliko bodova nosi svaka obaveza i koji su rokovi. Tako ćeš mnogo lakše pratiti koliko si tokom semestra već uradio i šta ti je još ostalo.
Kolokvijumi - fakultetski kontrolni
Ako si navikao da se za kontrolni ili pismeni u srednjoj školi spremaš nekoliko dana unapred, na fakultetu ćeš se sa sličnim oblikom provere znanja susresti kroz kolokvijume.
Kolokvijum je provera dela gradiva iz određenog predmeta koja se najčešće polaže tokom semestra. Za razliku od završnog ispita, na kolokvijumu se obično polaže samo deo gradiva koji je do tada obrađen. Neki predmeti imaju jedan kolokvijum, dok ih drugi mogu imati više.
Kolokvijumi mogu biti važni i zbog toga što ti omogućavaju da deo gradiva položiš pre završnog ispita. Na pojedinim predmetima položen kolokvijum može značiti da taj deo gradiva nećeš ponovo odgovarati na ispitu, dok se na drugim predmetima bodovi osvojeni na kolokvijumima samo dodaju ukupnom broju bodova.
Zato je važno da već na početku semestra proveriš kako je svaki predmet organizovan. Pravila nisu ista na svim fakultetima, pa ono što važi za jednog brucoša ne mora važiti i za tebe.
Ispitni rokovi
Kada se završi nastava, dolazi vreme za ispite. U uši će ti vrlo brzo ući izrazi poput januarskog, februarskog, junskog ili septembarskog roka.
Ispitni rok je period u kojem studenti polažu ispite iz predmeta koje su slušali. Tačan broj i raspored rokova zavise od fakulteta, pa je važno da pratiš kalendar svog fakulteta i blagovremeno se informišeš o terminima.
Pre izlaska na ispit, uglavnom je potrebno da ga prijaviš u predviđenom roku. Prijava se najčešće obavlja elektronski, preko portala e-student, ali način prijavljivanja može da se razlikuje od fakulteta do fakulteta.
Ako ne položiš ispit, to ne znači da si pao godinu. Predmet možeš ponovo prijaviti i polagati u nekom od narednih ispitnih rokova, u skladu sa pravilima svog fakulteta.
Ipak, nemoj da čekaš poslednji trenutak za prijavu ispita. Rokovi za prijavu mogu biti nekoliko dana pre samog ispita, a propuštena prijava može značiti da nećeš moći da izađeš na ispit u tom terminu.
Overa semestra
Kako se približava kraj semestra, pored ispita i drugih obaveza, susrešćeš se i sa još jednim terminom, a to je overa semestra.
Overa semestra je administrativna procedura kojom se potvrđuje da si završio određeni semestar i ispunio predviđene obaveze za njegovo pohađanje. Tokom overe, fakultet proverava da li su ispunjeni potrebni uslovi, a student obično treba da obavi određenu administrativnu proceduru i, u zavisnosti od fakulteta, dostavi potrebnu dokumentaciju.
Važno je da znaš da overa semestra nije isto što i polaganje svih ispita iz tog semestra. To što neki ispit nisi položio ne znači automatski da ne možeš da overiš semestar. Pravila se, međutim, razlikuju od fakulteta do fakulteta, pa je najbolje da se na vreme informišeš šta se tačno traži na tvom studijskom programu.
Šta znači imati uslov za narednu godinu?
Uslov predstavlja minimalan broj ostvarenih ESPB bodova ili druge obaveze koje student mora da ispuni kako bi mogao da upiše narednu godinu studija. Koliko je bodova potrebno i pod kojim uslovima možeš da upišeš sledeću godinu zavisi od fakulteta i statusa studenta.
Zato nemoj da se iznenadiš ako od starijih studenata čuješ različite informacije o tome koliko je ESPB bodova potrebno. Pravila nisu nužno ista na svim fakultetima, a mogu se menjati i iz godine u godinu.
Ako neki predmet ne položiš u prvoj godini, on se u određenim slučajevima može preneti u narednu. To znači da ga nećeš ponovo slušati kao potpuno novi predmet, već ćeš imati obavezu da ga položiš u nekom od narednih rokova, u skladu sa pravilima fakulteta.
Studentska služba - mesto gde ideš kada nešto ne znaš
Na kraju, možda najvažniji savet za svakog brucoša: upoznaj se sa studentskom službom svog fakulteta.
Studentska služba je mesto na kojem se rešava veliki broj administrativnih pitanja. Upis i overa semestra, prijave ispita i izdavanja različitih potvrda, do pitanja koja se tiču studentskog statusa, sve su procedure koje se vrše na tim šalterima.
Pored toga, većina fakulteta danas ima i elektronski studentski portal (estudent), preko kojeg možeš da pratiš ocene, prijavljuješ ispite, vidiš raspored i dobijaš druge važne informacije.
Nemoj da čekaš da nastane problem kako bi se informisao. Prati zvanični sajt fakulteta, studentski portal i obaveštenja koja dobijaš od fakulteta. Rokovi za prijavu ispita, upis, overu semestra i druge administrativne obaveze često su kratki, a propušten rok može ti napraviti nepotrebnu komplikaciju.
