Psiholog odgovara: Kako se nositi sa nedostatkom motivacije na poslu ili fakultetu?

Motivacija nije konstanta – čak i najambiciozniji i najposvećeniji ljudi prolaze kroz trenutke kada im nedostaje entuzijazma i želje za radom. Ponekad to može biti uzrokovano stresom, iscrpljenošću ili jednostavno zasićenjem. U takvim trenucima važno je prepoznati razloge zbog kojih smo demotivisani i pronaći načine kako da ponovno pronađemo balans i motivaciju.

U nastavku su ključni saveti psihologa, Mine Radosavljević, o uzrocima gubitka motivacije i načinima za prevazilaženje teških trenutaka u radnom, akademskom ili školskom okruženju.

Mina Radosavljević

• Razumevanje uzroka gubitka motivacije

„Najčešći uzroci gubitka motivacije na poslu, fakultetu ili školi su poteškoće u regulaciji svakodnevnih emocija, što može dovesti do depresije, anksioznosti i loših međuljudskih odnosa“, objašnjava Mina. Razumevanje ovih uzroka pomaže ti da prepoznaš kako emotivni stres utiče na tvoju sposobnost da se posvetiš ciljevima.

• Razlika između privremenog umora i trajnog nedostatka motivacije

„Glavna razlika između privremenog umora i dugotrajnog gubitka motivacije je povezanost sa ciljem. Ukoliko imamo osećaj povezanosti sa ciljem, trenutni umor neće narušiti našu motivaciju”, navodi naša sagovornica.
Ako nemaš jasnu povezanost s ciljem, čak i kratkotrajni umor može biti dovoljan razlog za odustajanje.

• Autentičnost ciljeva

„Bitno je da taj cilj bude autentično naš, a ne rezultat očekivanja roditelja, rodbine, prijatelja ili društva generalno“, naglašava Mina. Kada postaviš ciljeve prema svojim vrednostima, lakše ćeš ih pratiti i ostvariti.

Naša sagovornica nam je pokazala kroz par primera koliko je bitno da se svaka osoba koja ima problema sa motivacijom, zapita: “Šta ja imam od toga da ne radim na svom cilju?”

Primer 1. “Ako krenem da radim na nekom projektu, biću primećen u firmi, Dragan iz drugog tima će misliti da želim da mu uzmem posao i biće neprijatan i pasivno agresivan prema meni, a ja imam problem da se izrazim, postavim granice i izbegavam konflikte po svaku cenu. Zaključak: neću ulagati vreme u rad na projektu, odlagaću obaveze i kriviti sebe kako sam lenj i neodgovoran.”

Primer 2. “Ako krenem da spremam poslednji ispit, završiću fakultet, izaći ću iz sigurnog i utabanog sistema u kom živim poslednjih par godina, i neću znati šta da radim nakon završenog fakulteta. Zaključak: Bolje da ostanem u ovom stanju još malo dok ne vidim šta ću sa sobom nakon završenog fakulteta.”

Da li se i ti pronalaziš u ovim primerima? Ako je odgovor potvrdan, bez brige, jer se u nastavku teksta nalaze smernice koje ti mogu pomoći prilikom njihovog rešavanja.

• Trening volje i postavljanje malih zadataka

Motivacija se može „vežbati“ objašnjava Mina.
„Volja je kao mišić. Ako se ne vežba – atrofira. Ako imamo problem da budemo istrajni u bilo čemu, onda najverovatnije postoji problem u odnosu na ovu sposobnost. Kada priznamo sebi da imamo problem sa motivacijom, neophodno je da počnemo sa vežbanjem iste.“ Radosavljević predlaže male zadatke koji ne donose instant zadovoljstvo, kao što je svakodnevno menjanje rasporeda jastučića, što može ojačati našu sposobnost da budemo istrajni.

• Analiza nesvesnih barijera

„Bitno je da se zapitamo zašto je u ovom trenutku bitno da ne uspemo u svom cilju“, navodi naša sagovornica. Nesvesne misli, poput straha od konflikta ili nesigurnosti u promene, mogu te sabotirati. Ponekad je za identifikaciju ovih barijera potrebna pomoć terapeuta.

• Podrška i razgovori

Podrška, razgovori sa ciljem razumevanja i postavljanje zrelih i jasnih granica, objašnjava dalje Mina, od strane porodice i prijatelja veoma su korisni za održavanje motivacije.

• Pomoć mentora i podrška kolega

„Razgovor sa mentorom ili kolegom može vratiti elan i podsetiti nas zašto smo uopšte započeli sa radom na određenom cilju“, kaže i Mina i dodaje da korektni međuljudski odnosi i podrška mogu biti važan resurs kada se suočavaš sa teškoćama.

• Psihoterapija i koučing

„Psihoterapija i koučing su dobre opcije za održavanje motivacije na duže staze. Praćenje procesa rada na duge staze. Kada dođe do zastoja, a često dođe u nekom trenutku, razgovor sa mentorom ili kolegom iz te oblesti, prijateljem, je nešto što može da vrati elan i podseti osobu zašto je krenula time da se bavi i šta time želi da postigne“, navodi Mina za naš portal.

Nedostatak motivacije nije znak slabosti već čest izazov koji mnogi prolaze u radnom i obrazovnom okruženju. Razumevanje vlastitih emocija, postavljanje autentičnih ciljeva i treniranje volje mogu ti pomoći da prevaziđeš ovu prepreku. Kroz male, ali dosledne zadatke jačaš veru u sebe i istrajnost. Uz podršku porodice, prijatelja i mentora, kao i kroz introspekciju i psihoterapiju, možeš osnažiti svoje resurse za suočavanje sa svakodnevnim obavezama. Motivacija se gradi svakodnevno, a ulaganje u nju donosi dugoročnu korist za profesionalni i lični razvoj.