Rad na daljinu često deluje kao sinonim za slobodu, možeš da biraš gde radiš, kako organizuješ dan i koliko ćeš svoj posao uklopiti sa privatnim životom. Međutim, iza te slike fleksibilnosti krije se i druga strana. Kada ti je kancelarija u istoj prostoriji u kojoj spavaš, kada notifikacije stižu i uveče, a granica između „radim” i „živim” postaje sve nejasnija, postavlja se pitanje: da li je rad na daljinu zaista sloboda ili nova vrsta pritiska?
Foto: Startuj.infostud.com (Canva)
Da bi odgovor bio objektivan, potrebno je da pogledamo kako je ovaj model rada nastao, koliko je danas zastupljen i, najvažnije, kako utiče na ljude, a posebno na mlade koji tek grade svoje profesionalne navike.
Šta je zapravo rad na daljinu i kako izgleda u savremenom svetu?
Rad na daljinu, poznat i kao remote work ili work from home, podrazumeva obavljanje poslovnih zadataka van tradicionalnog kancelarijskog prostora uz pomoć digitalnih tehnologija. To znači da posao možeš da obavljaš iz svog doma, coworking prostora, biblioteke, kafića ili bilo kog mesta sa stabilnom internet konekcijom.
Danas rad na daljinu više nije rezervisan samo za IT industriju. Marketing, dizajn, customer support, edukacija, analiza podataka, consulting, HR, novinarstvo, pa čak i određeni segmenti medicine i prava sve više koriste ovaj model rada.
Prema definiciji koju koristi International Labour Organization, on predstavlja „rad koji se obavlja van prostorija poslodavca uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija”.
Ono što je nekada bila povremena pogodnost, danas je za mnoge kompanije postao standard.
Kako je nastao koncept rada od kuće?
Iako mnogima deluje kao proizvod digitalne ere, ideja rada van kancelarije nije nova.
Još sedamdesetih godina američki inženjer i istraživač Jack Nilles prvi je upotrebio termin telework. Njegova ideja bila je jednostavna: ako ljudi mogu da šalju informacije elektronskim putem, zašto bi morali fizički da putuju do kancelarije?
Pravi globalni rast rada na daljinu desio se tek nakon 2020. godine, kada je pandemija praktično preko noći naterala milione ljudi da svoje kancelarije prebace u dnevne sobe.
Koliko ljudi danas radi od kuće i da li se svet vraća u kancelarije?
Iako je mnogima delovalo da će rad od kuće biti privremena posledica pandemije, podaci pokazuju da je ovaj model rada postao stabilan deo globalnog tržišta rada.
Prema podacima američkog U.S. Bureau of Labor Statistics (BLS), u prvom kvartalu 2024. godine 35,5 miliona zaposlenih Amerikanaca, odnosno 22,9% svih zaposlenih koji su bili aktivno na poslu tokom posmatrane nedelje, radilo je od kuće makar deo svog radnog vremena. To predstavlja rast u odnosu na isti period 2023. godine, kada je taj procenat iznosio 19,6%.
Međutim, podaci pokazuju i zanimljiv pomak ka hibridnom radu. Među zaposlenima koji rade na daljinu, procenat onih koji rade isključivo od kuće opao je sa 54,0% u prvom kvartalu 2023. godine na 47,9% u prvom kvartalu 2024. godine, što sugeriše da se sve više kompanija odlučuje za kombinaciju rada od kuće i rada iz kancelarije.
Industrije nisu jednako zastupljene u ovom trendu. BLS pokazuje da je u 2024. godini rad na daljinu bio najčešći u poslovima koji zahtevaju znanje i digitalne veštine. U grupi management, professional and related occupations, čak 37,9% zaposlenih radilo je na daljinu. Nasuprot tome, u uslužnim zanimanjima taj procenat iznosio je svega 5,4%, dok je u proizvodnji, transportu i građevinskom sektoru bio ispod 4%.
Posebno je zanimljivo da su mlađi zaposleni znatno ređe deo remote modela. Prema istoj analizi, među zaposlenima uzrasta 16 do 24 godine, samo 7,9% radi od kuće, dok je kod zaposlenih starijih od 25 godina taj procenat iznad 24%. Jedan od razloga jeste to što mlađi češće rade u sektorima koji zahtevaju fizičko prisustvo, ali i to što kompanije početnike češće uvode u posao kroz rad uživo.
Prema podacima Eurostat, rad u Evropi se ne vraća u „stari kancelarijski model“, već ulazi u fazu stabilnog hibridnog rada. U 2024. godini, 52,9% preduzeća u Evropskoj uniji organizovalo je online sastanke putem interneta, što pokazuje da je digitalna saradnja postala standardni deo poslovanja, a ne izuzetak nakon pandemije. Istovremeno, podaci pokazuju jasnu nejednakost između veličine kompanija: u velikim preduzećima gotovo svi zaposleni imaju mogućnost udaljenog pristupa alatima i sistemima rada, dok je kod manjih firmi taj procenat značajno niži.
U ovoj tabeli prikazani su podaci o tome koliki procenat zaposlenih u EU radi od kuće, razvrstani po različitim kriterijumima kao što su starosne grupe, pol, vrsta zaposlenja i učestalost rada od kuće. Podaci pokrivaju i Srbiju, pa možete videti skalu od 2016 do 2025.
Kako rad na daljinu utiče na tebe i zašto su mladi posebno osetljivi?
Istraživanja pokazuju da rad na daljinu ima istovremeno pozitivne i negativne posledice. Naučnici ga često opisuju kao dvojako iskustvo koje može poboljšati kvalitet života, ali i povećati rizik od psihološkog opterećenja.
Mentalno zdravlje: sloboda koja lako preraste u „uvek sam dostupan”
Sistematski pregled 64 naučna rada iz 2024. pokazao je da rad od kuće ima dvojaku prirodu, odnosno da može povećati autonomiju i zadovoljstvo, ali i stres, anksioznost i emocionalnu iscrpljenost.
Još konkretnije, meta-analiza iz 2024. pokazala je sledeće:
- povećan stres kod 28,4%
- anksioznost kod 23%
- depresivni simptomi kod 22,6%
- lošiji kvalitet sna kod čak 56,4%
Kako da radiš od kuće, a da ne izgoriš?
Prva stvar koju treba da uradiš jeste da napraviš fizičku granicu. Ako je moguće, neka mesto na kojem radiš ne bude isto mesto na kojem odmaraš. Čak i mali sto u uglu sobe može pomoći tvom mozgu da razlikuje „radim” od „živim”.
Drugo, postavi digitalne granice. Ako radno vreme završava u pet, ne moraš da budeš dostupan u osam uveče samo zato što ti je laptop na dohvat ruke.
Treće, ako radiš remote kao početnik, traži više kontakta sa ljudima, ne manje. Uključi kameru na sastancima, zakazuj one-on-one razgovore, pitaj za mentorstvo, odlazi povremeno u coworking prostore ili radi iz biblioteke.
Četvrto, planiraj kretanje kao sastanak. Ako u kalendar može da stane team sync, može i šetnja od dvadeset minuta.
I konačno, nemoj da meriš svoju vrednost time koliko si stalno online. Produktivnost nije isto što i stalna dostupnost.
Rad na daljinu nije ni čista sloboda ni čisti pritisak, već novi hibridni oblik rada koji donosi fleksibilnost, ali i potrebu za jasnim granicama. Upravo ta ravnoteža određuje da li će on za tebe postati prednost u razvoju karijere ili izvor stalnog osećaja dostupnosti i pritiska.
