Razgovor sa psihologom: Kad ishrana kod mladih postane način suočavanja sa stresom
U svetu u kom su očekivanja visoka, a emocije često potisnute, nije iznenađujuće što sve više mladih razvija poremećaje ishrane. Psiholog Mina Radosavljević nam je pomogla da dublje razumemo ovu pojavu, objasnivši zašto poremećaji poput anoreksije, bulimije i prejedanja nisu puka “modna” posrtanja, već ozbiljni emocionalni i psihološki problemi.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
„To nije stvar volje,“ kaže Mina. „U pitanju je stanje u kome ishrana postaje način da se mlada osoba nosi sa teškim emocijama, niskim samopouzdanjem, perfekcionizmom, stidom…“
Hrana kao kontrola kad život izmiče
Mnogi mladi, objašnjava ona, nisu u detinjstvu dobijali dovoljno emocionalne podrške, niti potvrdu sopstvene vrednosti. Kada izostane to „pozitivno ogledanje“ – poruke da su dovoljno dobri, vredni i sposobni – mladi često pokušavaju da pronađu kontrolu na mestima gde im se ona čini dostižnom. U ovom slučaju – u sopstvenoj ishrani i izgledu.
„Veruju da će biti dovoljno dobri ako svoju ishranu i izgled dovedu do savršenstva.“
Kako prepoznati da nešto nije u redu?
Rani znaci nezdravog odnosa prema hrani često uključuju nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, nisko samopouzdanje, ali i promene u navikama – preskakanje obroka, prejedanje, stalno razmišljanje o hrani.
Važno je napomenuti da, kako Mina ističe, „nije svaki otežan odnos prema hrani poremećaj ishrane“, ali poremećaji ishrane su jedni od retkih psiholoških problema koji direktno narušavaju fizičko zdravlje i – u najtežim slučajevima – mogu imati smrtonosne posledice.
Društvene mreže – ideal lepote kao zamka
Mina ne skriva zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža. „One promovišu jedan ideal izgleda kao jedini poželjan, a sve ostale oblike predstavljaju kao manje vredne ili ružne,“ kaže.
Posebno upozorava na trendove koji veličaju ishranu sa ekstremno malo kalorija i promovisanje "fit" sadržaja koji zapravo skriva ozbiljna ograničenja i opsesiju. „Za osobe koje su već osetljive na ovu temu, savetujem pauzu od društvenih mreža – makar na neko vreme.“
Put oporavka – odnos, a ne recept
Prvi i ključni korak u radu sa mladima koji imaju problem sa ishranom jeste uspostavljanje poverenja. „To nije proces koji se dešava preko noći,“ objašnjava Mina. „Potrebni su strpljenje, otvorenost i prihvatanje – bez osude.“
Terapijski rad se fokusira na razumevanje unutrašnjih emocionalnih dinamika koje su dovele do poremećaja. Iako proces nije lak, nije ni strašan – i nipošto nije nešto kroz šta treba prolaziti sam.
Zdrave alternative: Kad emocije prestanu da zavise od tanjira
Kada se u terapiji napravi pomak, dešava se nešto ključno – emocije se odvajaju od hrane. Tada mlada osoba počinje da rešava stres, tugu, ljutnju ili anksioznost na druge načine: razgovorom, pisanjem, fizičkom aktivnošću, ili jednostavno – dozvoljavanjem sebi da oseća.
„Ne znači da stresa više neće biti, ali znači da se s njim neće nositi preko hrane“, kaže Mina.
Ako sumnjaš da se boriš sa ovim problemom – nisi sam/a.
Tvoje telo nije tvoj neprijatelj, a hrana ne bi trebalo da bude kazna ni uteha. Ako osećaš da gubiš kontrolu, da hrana upravlja tvojim emocijama – razgovor sa psihologom može da bude prvi korak ka zdravijem odnosu prema sebi.
Nije sramota tražiti pomoć. To je znak snage.
