Razgovor sa psihologom: Kako se izboriti sa promenama na početku studija

Polazak na fakultet je za mnoge brucoše prvi veliki životni zaokret. Selidba u novi grad, udaljavanje od roditelja i poznatog okruženja, život u domu sa potpunim strancima - sve to može da deluje zastrašujuće.


Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Psihološkinja Mina Radosavljević objašnjava da je ovo jedan od najizazovnijih perioda u životu mlade osobe, jer se prvi put ozbiljnije odvaja od porodice, ne samo fizički već i emotivno. „Izazov za brucoša je da preboli tu separaciju i da bude dovoljno fleksibilan da se prilagodi na nov način života i funkcionisanja. Što ni malo nije lako,“ naglašava ona.

Novi grad, novi početak

Dolazak u nepoznato okruženje može izazvati osećaj nesigurnosti. Prema Mininim rečima, prilagođavanje je lakše ako brucoš ima dobru podršku iz prethodnog okruženja - roditelje i prijatelje koji ga razumeju i stoje mu na raspolaganju, ali ga ne guše stalnim prisustvom. „Važno je da se mlada osoba izlaže novim situacijama i otkriva grad korak po korak, jer se tako lakše povezuje sa novom sredinom.“

Usamljenost ili prilika da upoznaš sebe?

Strah od usamljenosti je čest među brucošima, ali Mina podseća na misao Žan-Pol Sartra: „Ako si usamljen kada si sam, onda si u lošem društvu.“ Samoća, kaže, ne mora nužno da znači usamljenost. Može biti prilika da se upoznamo sa sobom i uživamo u sopstvenom društvu - bilo da je to šetnja, kafa uz muziku, pisanje dnevnika ili sport. Pored toga, mali svakodnevni kontakti (poput razgovora sa prodavcem ili pozdrava komšiji) mogu značajno doprineti osećaju pripadnosti. Volontiranje i psihoterapija takođe su moćni alati za prevazilaženje izolovanosti.

Život sa nepoznatim cimerima

Za one koji se sele u dom ili stan sa nepoznatim osobama, ključ je u komunikaciji. „Najvažnije je komunicirati sebe i svoje granice, ali i ne biti rigidan u njihovom sprovođenju,“ savetuje Mina. Različite navike i karakteri nisu prepreka sve dok postoji prostor za razgovor i dogovor.

Kada društvo ne dođe odmah

Prijateljstva na fakultetu donose sigurnost i olakšavaju prilagođavanje obavezama, ali ako se društvo ne pronađe odmah - to nije znak da nešto nije u redu. „Treba obratiti pažnju na uzrok izolovanosti, ali i znati da se bliska prijateljstva grade vremenom,“ ističe psihološkinja.

Uloga roditelja i prijatelja

Podrška porodice i prijatelja dragocena je, ali mora biti nežna. Kritike i pritisci da se brucoš „ne sme tako osećati“ samo otežavaju prilagođavanje. Umesto toga, važno je pokazati razumevanje i biti stabilan oslonac.

Mina zaključuje: „Volela bih da svaki brucoš ima dobar odnos sa sobom, jer je to ključ samopouzdanja. Budite dobro društvo sebi dok ne pronađete svoje ljude. Nemojte osuđivati druge, jer tako zatvarate vrata za nova iskustva i odnose.“