Samopouzdanje i perfekcionizam često se doživljavaju kao dve strane iste medalje – jedno kao sigurnost u sebe, drugo kao težnja ka savršenstvu. Međutim, psiholog Mina Radosavljević naglašava da oni zapravo stoje na suprotnim stranama spektra.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Kada se samopouzdanje i perfekcionizam sukobe
„Na prvi pogled deluje da samopouzdanje i perfekcionizam idu ruku pod ruku, ali to nije tačno. Samopouzdanje podrazumeva nošenje sa greškama i podržavajući odnos prema sebi, dok perfekcionizam počiva na rigidnosti i strahu od greške“, objašnjava Mina.
Drugim rečima – što je perfekcionizam izraženiji, to je samopouzdanje slabije, i obrnuto.
Iluzija savršenstva
Mnogi mladi veruju da će imati više samopouzdanja ako budu „savršeni“. Mina ističe da je to zamka:
„Samopouzdanje se gradi usvajanjem novih veština, a to je nemoguće bez grešaka. Ako sebi ne dozvolimo da pogrešimo, ne možemo da rastemo i napredujemo. Na taj način raste samo anksioznost i strah da će drugi otkriti naše slabosti.“
Samopouzdanje, kaže ona, možemo zamisliti kao amortizer: iako pogrešimo, naša slika o sebi to može da podnese i da ostane stabilna.
Zdrave ambicije vs. perfekcionizam
Razlika je jasna – zdrave ambicije proizlaze iz ljubavi prema sebi i želje za ispunjenim životom, dok perfekcionizam dolazi iz potrebe za dokazivanjem. „To je posao bez kraja, jer nikada ne možemo biti ‘bolji od svih’, pa izostaje pravo zadovoljstvo i unutrašnji mir“, naglašava Mina.
Uloga društvenih mreža
Društvene mreže dodatno komplikuju ovaj odnos. Ako se koriste za poređenje i građenje slike o sebi, one zapravo hrane perfekcionizam. „Takvo samopouzdanje je na staklenim nogama – lako se slomi i nestaje, dok anksioznost raste“, upozorava ona.
Kada perfekcionizam vodi ka odlaganju
Perfekcionizam je često povezan sa prokrastinacijom. „Ako sebi ne smemo da dozvolimo greške, teško da možemo uopšte da radimo. Bilo kakva aktivnost izaziva anksioznost, pa obaveze počinju da se odlažu“, objašnjava Mina.
Učenje prihvatanja grešaka
Za mlade je ključno da nauče da prihvate sopstvene nesavršenosti – u znanju, telu ili karakteru. „Celovit doživljaj sebe naš je najveći resurs, naročito u stresnim situacijama“, poručuje psiholog. Upravo to je suština rada na sebi – ne težnja ka savršenstvu, već sposobnost da se pogreši i iz toga uči.
Disciplina nije isto što i perfekcionizam
Na kraju, Mina naglašava da perfekcionizam nikada ne može da preraste u zdravu disciplinu i motivaciju. „Perfekcionizam nas blokira – delujemo samo kada smo sigurni da ćemo pobediti. Disciplina, s druge strane, proizlazi iz zrele odgovornosti prema sebi i drugima, iz znanja i iskustva. Ona je stabilna i dugoročna, a ne brzopotezna kao perfekcionistička aktivnost.“
Samopouzdanje i perfekcionizam nisu saveznici, već često protivnici. Mladi koji žele da grade svoje samopouzdanje treba da nauče da prihvate greške, da ih vide kao deo procesa i da razvijaju disciplinu kroz odgovornost – a ne kroz strah od nesavršenstva.
