Dve hiljade dvadeset treća je na korak da postane prošla godina. Decembar uveliko poziva na šljokice i zabavu, a pre najluđe noći red je pretrčati kroz prethodnih dvanaest meseci i crno na belo predstaviti koje novogodišnje ciljeve, u poslu ali i u životu, smo zaista videli i u praksi.
Foto: Milan Bajić
Složićeš se, već oko petnaestog januara se sapletemo oko svih postavljenih odluka pa tako zapetljani cupkamo do kraja godine, ali bezuspešno, jer većinu ciljeva ne ostvarimo, te ih isfrustrirani prepisujemo na listu za sledećih 365 dana.
Tom začaranom krugu treba stati na put, a jak saborac u tome biće nam NLP.
Zato te u nastavku čeka inspirativan intervju sa NLP trenerom Martinom Đokić o tome šta predstavlja NLP metodologija, kako kreiramo ciljeve i šta sve prethodi tom procesu, kada je vreme za promenu i kako najlakše da sumiramo prethodnu godinu.
Šta je NLP i kako nam može pomoći?
Prva stvar koja nas je zanimala je šta se krije iza skraćenice NLP:
Neurolingvističko programiranje (NLP) je metodologija sačinjena od niza znanja i tehnika koje nam pomažu da na jednostavan, logičan i zabavan način bolje razumemo ponašanja, reakcije, razmišljanja, motivaciju sebe i ljudi oko sebe, kao i zašto donosimo određene odluke i zbog čega postižemo rezultate koji nisu ni blizu planiranih. I ne samo to, nego i kako od toga gde smo trenutno stignemo do željenih rezultata, objašnjava NLP trener Martina Đokić.
Kada krenemo na put promene, nastavlja naša sagovornica, uz NLP znanja razumemo da taj proces ima svoje faze, od entuzijazma preko strahova i cenkanja i kada osetimo da nam ne ide sve po planu shvatimo da nismo potpuno skrenuli sa puta, već da je to samo jedna od stanica do krajnjeg cilja.
Trio fantastiko – vrednosti, uverenja i ciljevi
Stubovi nosači naše ličnosti jesu naše vrednosti, uverenja i ciljevi i svi su umreženi tako da nam daju snažan vetar u leđa kroz život.
Ne postoji nijedna radost koju smo osetili u životu a da nije u bliskoj vezi sa našim vrednostima i zato su one najlepši deo naše ličnosti. Kada živimo u skladu sa njima, mi smo zadovoljna i ispunjena osoba. Na žalost, retko ko je od malih nogu učen da se posveti otkrivanju koje vrednosti nosi u sebi, navodi Martina.
Paralelno sa tim, uverenja su ideje života koje smo stekli vaspitanjem sistema u kojem smo odrasli, okruženja u kojem smo stasavali i ta verzija sveta koju upoznamo od rođenja (šta možemo, a šta ne, šta je ispravno, šta nije i slično), ističe naša sagovornica i dodaje:
Bitno je naglasiti da nas uverenja koja imamo ne podržavaju uvek da živimo svoje vrednosti jer tvrde da je to što je nama važno nebitno. S tim u vezi, važno je da preispitujemo svoja uverenja, otkrivamo ih i menjamo, kako bismo živeli baš onako kako želimo, pojašnjava ona.
Poslednji, ali ne i najmanje bitni, ciljevi koji su oni koji nas pokreću, bude naše potencijale i vode u neku bolju verziju nas. Da bi cilj zaista bio potpun, pravi i inspirativan on mora da u sebi nosi naše vrednosti, dok našim uverenjima potvrđujemo da to što želimo je i te kako moguće, objašnjava NLP trener.
NLP kao podrška do ostvarenja ciljeva
Martina nam dalje otkriva da se njeno upoznavanje sa ovom metodologijom slavi čitavu deceniju i da je ulogu NLP trenera prihvatila oberučke jer, kako kaže, iz ličnog iskustva zna šta sve može ljudima da donese u životu.
Do svoje dvadesete sam upoznala jako težak život (odrasla sam u ratu, u siromašnoj porodici, živela čak i u podrumu) i okružena takvim okolnostima sam krenula u život preplavljena nesigurnostima i nesvesti o tome kakvi sve potencijali u meni postoje. NLP mi je pomogao da svoje ograničavajuće misli i uverenja raščistim, a potom i povežem sa svojim istinskim ciljevima i vrednostima koji danas čine moj stil života, opisuje naša sagovornica.
Kada smo već spomenuli intenzivne dvadesete, logično je bilo da pitamo Martinu na koju odluku je u tom periodu svog života najponosnija.
Zahvalna sam na hrabrosti i spremnosti da odlazim sa poslova za koje sam osećala da nisu u skladu sa mojim vrednostima, čak i onda kada mi je finansijska situacija visila o koncu, objašnjava ona.
Kako da znamo da je vreme za promenu?
Meni nije život bilo kakav život, priča nam dalje Martina i naglašava:
Imala sam izazove sa depresijom od kad znam za sebe i vremenom sam spoznala da, ukoliko pristanem na bezbroj kompromisa u karijeri, ali i u životu generalno, vrlo lako skliznem u taj besmisao. Dugo sam pokušavala da se uklopim u šablon “normalne osobe” i da prihvatim to što sam naučena da je ispravno - prvo škola, pa fakultet, pa posao od 9 do 5...
Zato naša sagovornica smatra da je samorefleksija (samosvest ili mentalna higijena) veoma korisna, kako ne bismo iste postupke ponavljali iznova i iznova, sa očekivanjima da na kraju dobijemo drugačiji rezultat.
Ista ponašanja dovode do istih krajnjih rezultata, napominje ona i predlaže da obratimo više pažnje na to šta svakodnevno radimo, koje odluke donosimo i da li nam prija tu gde se trenutno nalazimo.
Zadatak za razmišljanje: Sumiranje protekle godine
Martina je sa nama podelila i jedan zadatak koji će nam pomoći da analiziramo prethodnih 365 dana.
Inventar života je zadatak koji zahteva da svoj život posmatramo kroz četiri kolone: jedna je želim i imam, u okviru koje treba napisati na čemu smo sve zahvalni, druga je želim, a nemam gde treba zabeležiti koje ciljeve želimo da ostvarimo. Treća je ne želim, a imam jer svako od nas ima viškove kojih nije ni svestan, a veoma je oslobađajuće udaljiti ih iz našeg života. Četvrta kolona se odnosi na ono što nemamo i ne želimo, na šta smo zahvalni da je iza nas i da smo prevazišli, objašnjava ona.
I za kraj: Mnogo je važnije da budemo dobro, nego da budemo dobri
Martina za kraj razgovora povlači da je veoma važno, možda čak i presudno, da život krojimo po svojoj meri i ciljeve postavljamo na osnovu toga šta nama donosi zadovoljstvo.
Na kraju dana, sa sobom smo ceo život i ako nam nije udobno u svojoj koži, nikakvi spoljni faktori taj osećaj ne mogu nadomestiti, navodi Đokić i dodaje: Zato, neka ti misao bude vodilja u kreiranju ciljeva za 2024. godinu jer je mnogo važnije da budeš dobro, nego da budeš dobar po kriterijumima društva i sistema, savetuje naša sagovornica.
