Svi želimo da budemo što produktivniji i u tom cilju vrlo često pravimo početničke greške. Postavite sebi prvo pitanje, šta je to produktivnost uopšte. Biti produktivniji može biti dobro kada bi to značilo da stvaramo dobre stvari na bolji i efektivniji način, i da na taj način imamo više vremena za sebe, da učimo, usavršavamo se, istražujemo…
Ukoliko se i vaša vizija produktivnosti slaže sa ovom idejom, saznajte koje su to najčešće tri greške koje pravimo u želji da što pre završimo što više posla, udaljavajući se na taj način od same poente produktivnosti.
Multitasking
Nasuprot opšte prihvaćenom mišljenju, multitasking zapravo usporava našu efikasnost. Obavljanje više zadataka istovremeno ometa sposobnost mozga da se koncentriše i usredsredi na zadatak.
Multitasking vas zapravo usporava, sasvim sigurno će vam biti potrebno više vremena da završite 3 stvari koje radite istovremeno kada “skačete” sa jednog zadatka na drugi, nego da se prvo usredsredite na završetak jednog zadatka, pa drugog i tako dalje.
Istraživanja koja su sprovedena na ovu temu dokazala su da prebacivanje sa jednog zadatka na drugi može za posledicu imati čak 40% manju produktivnost. Takođe, to može uzrokovati veći broj grešaka kada radimo na više zadataka koji zahtevaju našu potpunu posvećenost i donošenje odluka. Jedno istraživanje iz 2010. godine koje je sprovedeno u Francuskoj navodi da ljudski mozak bez poteškoća se može istovremeno baviti rešavanjem dva podjednako teška i zahtevna zadatka, jer se aktivnost može rasporediti na obe hemisfere. Ali ukoliko bi u jednačinu uveli i treći ništa manje težak zadatak to bi moglo dovesti do opterećenja frontalnog korteksa što za posledicu može imati pojavu grešaka.
Zato sledeći put kada budete pravili plan učenja i polaganja ispita, dobro razmislite koliko posla možete savladati istovremeno.
Čekate da drugi završe
Koliko puta vam se desilo da ne možete da nastavite sa svojim poslom na nekom projektu zato što morate da čekate da neko drugi završi svoj deo posla. Kako se takav scenario ne bi ponavljao bitno je da ceo tim bude na istoj frekvenciji kada je rad u pitanju.
Na primer, ukoliko radite na zajedničkom projektu za fakultet ili u timu pišete seminarski potrudite se da svi članovi tima završe svoj deo posla na vreme i da ti poslovi budu ravnomerno raspoređeni. Ukoliko vidite da neko uporno kasni sa završetkom svojih zadataka, razmotrite raspodelu zadataka.
Naravno da je ovo lakše reći nego realizovati, ali uz malo vežbe i uz uvežban tim lako ćete savladati sve zadatke.
Stalno odgovarate na mejlove i poruke na društvenim mrežama, reagujete na svaki zvuk koji napravi vaš mobilni
Znamo da volite svoje mobilne telefone, tablete, fablete, laptopove, ali to je reka bez povratka kada je reč o produktivnosti. Kontradiktorno, zar ne?! Jer upravo svi ti uređaji stvoreni su kako bi nama olakšali život i rad i učinili nas produktivnijim. Ukoliko budete konstantno “skakali” da proverite zašto je telefon “zapištao”, da li imate novu poruku na Facebook-u, da li vam je kolega/koleginica komentarisao post, da li je nekome danas rođendan… možete se “pozdraviti” sa produktivnim danom!
Ukoliko tog dana morate odraditi određeni posao, podelite vreme na celine za rad i pauze; tokom vremena koje je predviđeno za rad potrudite se da ne dozvolite da vam nešto skreće pažnju i da vas prekida u radu. Ukoliko vam je teško da se odvojite od telefona ili ne možete odoleti da ne proveravate šta ima novo na Facebook-u, ugasite telefon i stavite ga u fioku ili torbu a kada je reč o Facebook-u ili nekoj drugoj web stranici možete se poslužiti nekim plug-in-om na primer koji će na određeno vreme blokirati pristup datoj stranici.
Preuzeto sa sajta www.studentskizivot.com
