Tvoji podaci nisu samo podaci: Šta kaže zakon i kako da sačuvaš privatnost?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Koliko puta si bez mnogo razmišljanja uneo broj telefona, adresu ili datum rođenja u neki onlajn formular? Da li si nekada poslao fotografiju ličnog dokumenta mejlom ili prihvatio sve kolačiće samo da bi što pre otvorio željenu stranicu?

Lične podatke ostavljamo prilikom kupovine preko interneta, prijavljivanja za posao, korišćenja društvenih mreža, različitih aplikacija ili studentskih servisa. Problem nastaje kada se ti podaci koriste bez našeg znanja ili dospeju u pogrešne ruke.

Zbog toga zaštita podataka nije samo pitanje tehnologije – ona je jedno od osnovnih prava svakog građanina.

Šta se smatra podatkom o ličnosti?

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, to je svaki podatak koji se odnosi na osobu čiji je identitet određen ili se može odrediti.

Tu spadaju:

• ime, prezime i JMBG;
• broj telefona i imejl adresa;
• kućna adresa i podaci o lokaciji;
• broj lične karte ili pasoša;
• fotografija, video-zapis i snimak glasa;
• podaci o obrazovanju, zaposlenju i zaradi;
• IP adresa i drugi digitalni identifikatori.

Posebno se štite podaci o zdravstvenom stanju, političkim i verskim uverenjima, članstvu u sindikatu, rasnom ili etničkom poreklu, kao i genetski i biometrijski podaci.

Podatak ne mora samostalno da otkrije ko si. Dovoljno je da se povezivanjem sa drugim informacijama može utvrditi tvoj identitet.

Šta zakon zahteva od onoga ko prikuplja podatke?

Kompanija, fakultet, poslodavac, internet prodavnica ili druga organizacija ne bi trebalo da prikuplja podatke „za svaki slučaj“.

Ona mora da ima određenu i zakonitu svrhu, da prikuplja samo podatke koji su joj potrebni i da ih ne čuva duže nego što je neophodno. Podaci takođe moraju biti zaštićeni od gubitka, neovlašćenog pristupa i zloupotrebe.

Saglasnost nije jedini osnov za obradu podataka. Na primer, poslodavac mora da obrađuje određene podatke zaposlenog radi prijave na obavezno socijalno osiguranje i obračuna zarade. Fakultet vodi podatke potrebne za ostvarivanje prava i obaveza studenata.

Ipak, uvek imaš pravo da znaš:

• zbog čega se tvoji podaci prikupljaju;
• na kom pravnom osnovu;
• koliko dugo će se čuvati;
• ko će imati pristup;
• da li će biti prosleđivani drugim osobama ili organizacijama.

Koja prava imaš?

Zakon ti omogućava da od organizacije koja poseduje tvoje podatke tražiš:

• informaciju da li obrađuje tvoje podatke;
• pristup i kopiju podataka;
• ispravku netačnih podataka;
• dopunu nepotpunih podataka;
• brisanje, kada su ispunjeni zakonski uslovi;
• ograničavanje obrade;
• prenos podataka drugom rukovaocu, pod propisanim uslovima;
• prekid određene obrade podnošenjem prigovora.

Pravo na brisanje nije apsolutno. Ako postoji zakonska obaveza čuvanja dokumentacije, organizacija može imati opravdan razlog da određene podatke zadrži.

Zahtev se najpre podnosi organizaciji koja obrađuje podatke. Nije propisana obavezna forma, pa ga možeš napisati svojim rečima. Prema informacijama Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odgovor treba da dobiješ najkasnije u roku od 30 dana. Ako odgovora nema ili njime nisi zadovoljan, možeš podneti pritužbu Povereniku.

Dobro razmisli šta stavljaš u CV

Kada konkurišeš za posao, poslodavcu su potrebni podaci o tvom obrazovanju, iskustvu i kompetencijama, kao i kontakt putem kojeg može da ti se obrati. To ne znači da u CV treba da uneseš svaki podatak koji poseduješ.

U početnoj prijavi najčešće nije potrebno navoditi:

• JMBG;
• broj lične karte ili pasoša;
• broj bankovnog računa;
• potpunu kućnu adresu;
• podatke o članovima porodice;
• skenirane lične dokumente.

Ako se određeni dokument naknadno traži, proveri ko ga traži, zbog čega je potreban i kako će biti čuvan. Kopije dokumenata nemoj slati na nepoznate imejl adrese.

Pazi šta objavljuješ

Fotografija indeksa, diplome, ugovora, avionske karte ili platne kartice može sadržati više informacija nego što primećuješ. Barkodovi i QR kodovi takođe mogu nositi podatke koje druga osoba može očitati.

Pre objavljivanja proveri da li se vide:

• broj dokumenta;
• adresa ili datum rođenja;
• tvoj potpis;
• QR kod ili barkod;
• podaci sa platne kartice;
• dokumenti ili ekran računara u pozadini.

Ono što jednom postane javno može biti kopirano i sačuvano čak i ako kasnije izbrišeš originalnu objavu.

Jedna lozinka za sve naloge je veliki rizik

Ako koristiš istu lozinku za imejl, društvene mreže, fakultetski nalog i internet prodavnicu, kompromitovanje jednog servisa može ugroziti sve ostale naloge.

Zato:

• koristi različitu lozinku za svaki važan nalog;
• biraj duže lozinke ili pristupne fraze;
• koristi pouzdan menadžer lozinki;
• uključi dvofaktorsku autentifikaciju;
• nikome ne šalji lozinku, PIN ili jednokratni kod;
• redovno ažuriraj uređaje i aplikacije.

Posebno zaštiti imejl nalog, jer se preko njega često menjaju lozinke za druge servise.

Kako da prepoznaš prevaru?

Budi oprezan kada poruka:

• zahteva da odmah reaguješ;
• preti blokiranjem naloga ili kaznom;
• obećava neočekivanu nagradu;
• traži lozinku, PIN ili kod iz SMS poruke;
• sadrži neobičnu internet adresu;
• dolazi sa adrese koja samo liči na zvaničnu;
• sadrži prilog koji nisi očekivao.

Nemoj otvarati link ako nisi siguran ko je poslao poruku. Samostalno ukucaj zvaničnu adresu institucije ili je kontaktiraj putem broja objavljenog na njenom sajtu.

Šta ako si već ostavio podatke na sumnjivom sajtu?

Reaguj bez odlaganja:

1. Promeni ugroženu lozinku.
2. Promeni je i na drugim nalozima na kojima si koristio istu lozinku.
3. Odjavi sve nepoznate uređaje.
4. Uključi dvofaktorsku autentifikaciju.
5. Ako si ostavio podatke kartice, odmah kontaktiraj banku.
6. Sačuvaj poruke, fotografije ekrana i adresu sumnjivog sajta.
7. Prijavi incident Nacionalnom CERT-u Republike Srbije.

Ako su tvoji podaci nezakonito obrađivani, obrati se organizaciji koja ih poseduje i, po potrebi, Povereniku.

Zaštita počinje pre nego što ostaviš podatke

Ne moraš da odbiješ svaki zahtev za dostavljanje podataka. Potrebno je samo da zastaneš i proveriš ko ih traži, zašto su mu potrebni i da li traži više nego što je neophodno.

Tvoji podaci imaju vrednost. Zato ih čuvaj kao što čuvaš novac, dokumenta i ključeve – pažljivo, promišljeno i samo tamo gde je zaista potrebno.