Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Tokom školovanja često dobijaš jednu jasnu poruku: ako učiš, imaš dobre ocene i završiš fakultet, uspeh će doći prirodno. I zaista, akademski uspeh jeste važan. On pokazuje da umeš da budeš disciplinovan, organizovan i istrajan i to je poslodavcu već jedan od jasnih signala prilikom odabira kandidata. Pokazuje da možeš da postaviš cilj koji je dugoročan i uložiš trud kako bi ga ostvario.
Možda si godinama bio među najboljim studentima, imao visok prosek i položio sve ispite u roku, a onda se nađeš pred pitanjem: „Kako da primenim sve što znam u stvarnoj situaciij, jer zadaci na poslu uopšte nisu formulisani kao zadaci na fakultetu? Kako ću prepoznati šta tačno od mene traže?“
Razlog je jednostavan, fakultet i posao imaju različita pravila igre.
Na fakultetu se uglavnom ocenjuje koliko dobro poznaješ određenu oblast, koliko brzo usvajaš informacije i koliko uspešno reprodukuješ ili primenjuješ naučeno gradivo. Na poslu se od tebe očekuje nešto šire: da rešavaš probleme za koje nema unapred pripremljenog odgovora, da sarađuješ sa ljudima različitih profila, da jasno komuniciraš i da se prilagođavaš promenama.
To ne znači da znanje nije važno. Naprotiv, znanje je osnova. Ali u savremenom svetu razlika između dobrog studenta i spremnog profesionalca često se nalazi u veštinama koje se ne uče direktno iz stručne literature domena u kojem se školuješ.
U ovom tekstu saznaćeš šta danas znači biti dobar student, koje osobine čine nekoga spremnim za posao i kako možeš već tokom školovanja da razvijaš veštine koje će ti pomoći da lakše napraviš prelazak iz obrazovanja u karijeru.
Šta danas znači biti dobar student?
Redovno učenje, odgovornost, organizacija vremena i istrajnost pomažu ti da uspešno savladaš akademske izazove, ali i da razviješ navike koje će ti koristiti tokom cele karijere.
To potvrđuje i OECD, koji ističe da uspeh u obrazovanju i svetu rada ne zavisi isključivo od stručnog znanja i kognitivnih sposobnosti. Jednako važnu ulogu imaju i socijalno-emocionalne veštine, kao što su samoregulacija, odgovornost, istrajnost i sposobnost organizovanja sopstvenog rada. Upravo ove osobine omogućavaju da znanje bude dosledno primenjeno u praksi i predstavljaju važan temelj za dalji profesionalni razvoj.
Biti spreman za posao znači da umeš da se snađeš u situacijama koje nisu unapred definisane.
Na primer, student ekonomije može savršeno da nauči lekcije iz marketinga i dobije najvišu ocenu na ispitu. Ali kada prvi put dobije zadatak da pomogne kompaniji da privuče nove kupce, neće imati pitanje sa četiri ponuđena odgovora. Moraće da razume potrebe korisnika, analizira tržište, razgovara sa kolegama i predloži konkretno rešenje.
Slično je u svim oblastima. Programer neće samo pisati kod prema zadatku iz knjige, već će morati da razume šta korisniku zaista treba. Dizajner neće samo napraviti vizuelno lep proizvod, već će morati da razume poslovne ciljeve.
Zbog toga poslodavci danas ne gledaju samo šta znaš, već i šta umeš da uradiš sa tim znanjem.
Šta znači biti spreman za posao?
Spremnost za posao ne znači da moraš da znaš sve pre nego što dobiješ prvi posao.
Nijedan poslodavac ne očekuje od početnika da ima deset godina iskustva. Ono što se očekuje jeste da imaš dobru osnovu, otvorenost za učenje i sposobnost da primeniš ono što znaš.
Sada ćemo proći neke ključne karakteristike koje danas prave razliku.
1. Umeš da rešavaš probleme
Na fakultetu često dobijaš problem koji već ima poznato rešenje.
Na poslu se susrećeš sa obrnutom situacijom, dobiješ izazov i moraš sam da pronađeš najbolji način da ga rešiš.
Na primer, ako kompanija primeti da korisnici prestaju da koriste njihovu aplikaciju, od tebe se neće očekivati samo da kažeš da postoji problem. Potrebno je da istražiš zašto se to dešava, prikupiš informacije, razgovaraš sa kolegama i predložiš sledeće korake.
Veština rešavanja problema podrazumeva kritičko razmišljanje, analiziranje situacije i donošenje odluka.
Svetski ekonomski forum navodi analitičko razmišljanje kao jednu od najvažnijih veština budućnosti.
Na vrhu liste kompetencija koje poslodavci očekuju do 2030. nalazi se analitičko razmišljanje, zatim otpornost i fleksibilnost, liderstvo, kreativno razmišljanje, motivacija, tehnološka pismenost, AI i Big Data.
Zanimljivo je da nijedna od ovih veština nije usko vezana za jedan fakultet ili zanimanje. To su univerzalne kompetencije koje će biti korisne u gotovo svakoj profesiji.
2. Znaš da komuniciraš
Možeš imati odličnu ideju, ali ako ne umeš da je objasniš drugima, njena vrednost je ograničena.
Poslovna komunikacija znači da umeš jasno da predstaviš svoje mišljenje, postaviš pitanje kada nešto nije jasno i prilagodiš način komunikacije osobi sa kojom razgovaraš.
Na primer, stručnjak iz IT oblasti možda mora da objasni tehnički problem kolegi iz marketinga koji nema isto predznanje. Uspešan profesionalac zna da prilagodi poruku tako da je druga osoba razume.
3. Umeš da radiš u timu
Većina poslova danas zahteva saradnju.
To znači da nećeš uvek raditi sa ljudima koji razmišljaju isto kao ti. Moraćeš da prihvatiš drugačija mišljenja, pronađeš kompromis i doprineseš zajedničkom cilju.
Timski rad nije samo „biti ljubazan prema kolegama“. To znači preuzeti odgovornost, pomoći drugima i znati kada treba da zatražiš pomoć.
4. Organizuješ svoje vreme i prioritete
Na poslu često nećeš imati samo jedan zadatak.
Može se desiti da istovremeno imaš nekoliko rokova, sastanaka i obaveza. Zato je važno da znaš kako da odrediš prioritete i organizuješ svoj rad.
Ovu veštinu možeš početi da razvijaš već tokom studiranja kroz planiranje učenja, vođenje projekata i preuzimanje dodatnih aktivnosti.
5. Pokazuješ inicijativu
Ljudi koji napreduju nisu samo oni koji dobro izvršavaju zadatke, već oni koji primećuju prilike za poboljšanje.
Ako tokom prakse primetiš da neki proces može biti jednostavniji i predložiš rešenje, pokazuješ inicijativu.
Ako samostalno naučiš novi alat koji je koristan za tvoju oblast, pokazuješ želju za razvojem.
6. Spreman si da stalno učiš
Nekada je završetak škole značio kraj formalnog obrazovanja. Danas je to samo početak.
Tehnologije, industrije i načini rada menjaju se velikom brzinom. Zbog toga je sposobnost učenja jedna od najvažnijih profesionalnih veština.
OECD naglašava da će sposobnost kontinuiranog razvoja veština biti ključna za uspeh zaposlenih u svetu rada koji se brzo menja. OECD naglašava da više nije realno očekivati da će znanje stečeno na fakultetu biti dovoljno za celu karijeru. Razlozi su: AI, digitalizacija, automatizacija, klimatske promene i demografske promene. Zbog toga ljudi moraju stalno razvijati nove veštine.
Kako možeš postati pripremljeniji za posao?
Dobra vest je da se poslovne veštine ne razvijaju tek kada dobiješ prvi posao. Možeš početi danas.
Prvi korak je da tražiš prilike gde ćeš primenjivati znanje, a ne samo učiti teoriju.
Uključi se u studentske organizacije, projekte, takmičenja ili volontiranje. Takva iskustva često zahtevaju upravo ono što će ti kasnije biti potrebno na poslu: saradnju, organizaciju, komunikaciju i rešavanje problema.
Praksa je jedan od najboljih načina da upoznaš poslovno okruženje. Čak i kratko iskustvo može ti pokazati kako izgleda rad u timu, kako se postavljaju ciljevi i koje veštine treba dodatno da razvijaš.
Važno je i da gradiš svoj profesionalni portfolio. To ne mora biti samo za kreativne oblasti. Student programiranja može pokazati projekte koje je napravio. Student ekonomije može predstaviti analize ili istraživanja. Student komunikacija može pokazati tekstove ili kampanje na kojima je radio.
Diploma je početak, a ne cilj
Biti dobar student jeste veliki uspeh. To pokazuje da umeš da radiš, učiš i istraješ, ali karijera počinje onda kada svoje znanje počneš da koristiš u stvarnim situacijama.
Zato tokom školovanja nemoj raditi samo na tome da položiš sledeći ispit. Radi na tome da postaneš osoba koja ume da rešava probleme, komunicira, sarađuje i stalno napreduje, jer diploma pokazuje šta si naučio, alli tvoje veštine pokazuju šta možeš da uradiš.
