Ako imaš osećaj da si konstantno umoran, čak i kada spavaš dovoljno, nisi jedini. Danas mnogi mladi ljudi, srednjoškolci, studenti i generalno mladi profesionalci, često govore da su iscrpljeni, da im nedostaje energije i da imaju utisak da nikada zapravo ne odmaraju i da su nenaspavani. Nekada se umor povezivao uglavnom sa fizičkim radom, ali danas je mnogo češće reč o mentalnom i emocionalnom zamoru koji dolazi iz svakodnevnog pritiska da stalno budeš dostupan, produktivan i u toku.
Za razliku od prethodnih generacija, tvoj dan se verovatno ne završava kada izađeš iz škole, fakulteta ili kancelarije. Notifikacije, društvene mreže, poruke, obaveze, online sadržaj i osećaj da stalno nešto propuštaš često nastavljaju da ti okupiraju pažnju i kada bi trebalo da odmaraš. Upravo zbog toga sve više istraživanja pokazuje da mladi danas ne osećaju samo klasičan umor, već hroničnu mentalnu iscrpljenost.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Od čega danas dolazi premor kod mladih?
Jedan od najvećih razloga zbog kojih se osećaš umorno jeste činjenica da ti je mozak gotovo stalno aktivan. Čak i kada fizički odmaraš, vrlo je moguće da mentalno ne prestaješ da obrađuješ informacije. Na primer, možeš završiti dan na fakultetu ili poslu, ali čim legneš uzimaš telefon i naredna dva sata provodiš skrolujući kroz TikTok, Instagram ili YouTube. Tvoj mozak za to vreme ne dobija pravi odmor, već nastavlja da obrađuje ogromnu količinu informacija.
Pored digitalnog zamora, veliki izvor iscrpljenosti postao je i konstantan osećaj poređenja sa drugima. Ranije si mogao da se porediš sa ljudima iz svog okruženja, dok danas svakodnevno vidiš hiljade ljudi koji deluju uspešnije, produktivnije, bogatije ili srećnije od tebe. Kada stalno gledaš tuđe uspehe, lako možeš steći utisak da kasniš za svima, čak i kada objektivno postižeš mnogo.
Dodatni problem predstavlja pritisak da rano „reše“ krupnija životna pitanja kao što su stabilan posao, privatna nekretnina, itd. Mnogi već sa 18 ili 20 godina imaju osećaj da moraju da znaju čime će se baviti, da pronađu praksu, grade portfolio, uče jezike, rade na sebi i istovremeno održavaju društveni život. Umor tada ne dolazi samo od obaveza, već od osećaja da nikada nije dovoljno.
Mladi profesionalci se, s druge strane, često suočavaju sa drugačijom vrstom zamora. Posao se danas mnogo ređe završava izlaskom iz kancelarije. Mailovi, Slack poruke i notifikacije stvaraju utisak stalne dostupnosti. Čak i kada tehnički ne radiš, postoji osećaj da bi trebalo da odgovoriš, proveriš ili budeš „online“. Zbog toga mnogi imaju utisak da su stalno između posla i odmora, bez jasne granice između ta dva stanja.
Tu je i problem nedostatka kvalitetnog odmora. Mnogi danas imaju slobodno vreme, ali ga retko provode na način koji zaista obnavlja energiju. Umesto pravog odmora, pauze se često pretvaraju u još jednu vrstu stimulacije, kratke video sadržaje, beskonačno skrolovanje ili multitasking između više aplikacija i obaveza.
Šta pokazuju istraživanja? Da li se mladi danas zaista osećaju umornije?
Sve više naučnih istraživanja potvrđuje da mladi danas prijavljuju više nivoe mentalnog zamora, stresa i emocionalne iscrpljenosti nego prethodne generacije.
Istraživanja objavljena u časopisu Journal of Adolescent Health pokazala su da su tokom poslednjih godina, posebno nakon globalne pandemije 2019., mladi prijavljivali povećan nivo psihološkog distresa, anksioznosti i emocionalnog opterećenja. Istraživači navode da su socijalna izolacija, digitalna povezanost i promene svakodnevnih rutina značajno uticale na mentalno zdravlje adolescenata.
Prema najnovijem izveštaju Stress in America 2025, stres i emocionalna iscrpljenost kod mladih više nisu povezani samo sa školom ili poslom, već sve češće sa osećajem društvene izolacije, konstantne neizvesnosti i pritiska savremenog života. Istraživanje pokazuje da mlađe generacije prijavljuju više nivoe usamljenosti, emocionalnog zamora i potrebe za dodatnom psihološkom podrškom nego starije generacije, dok digitalna povezanost i stalna izloženost informacijama dodatno otežavaju osećaj odmora i mentalnog oporavka.
Istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Psychology pokazuje da prekomerna upotreba kratkih video sadržaja kod studenata ima značajan negativan uticaj na kvalitet sna, ali ne deluje samo direktno kroz vreme provedeno na telefonu. Rezultati ukazuju da se ovaj efekat pojačava kroz obrasce ponašanja koji prate intenzivno korišćenje ovakvih platformi, pre svega kroz smanjenu fizičku aktivnost i povećanu sklonost ka odlaganju obaveza. Upravo ta kombinacija dovodi do “lančanog efekta”, gde smanjeno kretanje i prokrastinacija dodatno pogoršavaju kvalitet sna i otežavaju mentalni oporavak tokom dana, što na kraju rezultuje izraženijim osećajem umora i iscrpljenosti kod mladih osoba.
Istraživanja dakle ne pokazuju da su mladi danas „slabiji“ ili manje sposobni da podnose obaveze. Naprotiv, pokazuju da žive u okruženju koje od njih traži mnogo više mentalne pažnje, brzine prilagođavanja i stalne dostupnosti nego što je to bio slučaj ranije.
Kako da postigneš da se osećaš manje umorno?
Prva stvar koju možeš da uradiš jeste da prestaneš da posmatraš odmor kao gubljenje vremena. Tvoj mozak nije napravljen da bude fokusiran čitav dan bez pauze, bez obzira na to koliko si ambiciozan ili disciplinovan. Kvalitetan odmor nije suprotnost produktivnosti.
Jedna od najvažnijih promena jeste ograničavanje konstantne digitalne stimulacije. Ne moraš potpuno da izbaciš društvene mreže, ali možeš da uvedeš periode dana bez telefona, posebno pred spavanje. Istraživanja pokazuju da čak i kratko smanjenje vremena provedenog na telefonu može poboljšati kvalitet sna i smanjiti osećaj mentalne iscrpljenosti.
Takođe je važno da naučiš da ne meriš svoju vrednost količinom obavljenih stvari. Danas je lako upasti u osećaj da uvek moraš da radiš više. Još jedan kurs, još jedan projekat, još jedna praksa. Međutim, konstantna potreba za produktivnošću često vodi upravo ka burnout-u i gubitku motivacije.
Kretanje i fizička aktivnost imaju mnogo veći uticaj na energiju nego što većina mladih očekuje. Čak i kratka svakodnevna šetnja može pomoći da se smanji nivo stresa i poboljša koncentracija. Problem je što mentalni umor često stvara želju da samo ostaneš u krevetu ili nastaviš da skroluješ, iako upravo tada telu najviše treba promena aktivnosti.
Na kraju, veoma je važno da sebi dozvoliš da ne budeš dostupan sve vreme. Ne moraš odmah odgovarati na svaku poruku, mail ili notifikaciju. Kada napraviš jasne granice između vremena za rad, učenje i odmor, mnogo lakše ćeš sačuvati energiju i osećaj kontrole nad sopstvenim danom.
Umor koji mnogi mladi danas osećaju nije samo posledica previše obaveza, već života u okruženju koje retko dozvoljava pravi mentalni odmor. Konstantna povezanost, pritisak produktivnosti i osećaj da uvek moraš da budeš „u toku“ stvaraju novu vrstu iscrpljenosti. Upravo zato danas nije dovoljno samo pronaći vreme za odmor, već naučiti kako da se zaista isključiš i sačuvaš svoju energiju dugoročno.
