Jelena Jandić - O promeni fakulteta, glumi, prijemnom, studiranju i zaposlenju

Jelena Jandić (29) je Bačkopalančanka koja je, u želji da ostvari svoje snove, pre skoro deceniju postala „pomalo“ i Banjalučanka. 2016. godine, napušta Ekonomski fakultet u kom se nije pronašla, odlazi u Banjaluku i upisuje glumu. Sebe opisuje kao filantropa, ljubitelja prirode, životinja, muzike, knjiga, pozorišnih predstava, filmova. Prvenstveno je, kaže, ćerka, pa onda sestra, tetka, sanjar, a pomalo i glumica (smeh).  

Po zvanju je diplomirani audio-vizuelni umetnik, a trenutno je zaposlena na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci kao asistent, pored toga je honorarni saradnik u Gradskom pozorištu Jazavac i u Narodnom pozorištu Republike Srpske.

Privatna arhiva: Jelena Jandrić

Jelena je jedna od onih koja se ne plaši da rizikuje, ako postoji i mala šansa da joj taj rizik donese sreću o kojoj je sanjala ceo život. Iako je njena primarna želja bila pozorišna režija u Pragu, u tom trenutku nije bilo dovoljno materijalnih sredstava za ispunjenje ove želje. Na predlog roditelja, upisuje Ekonomski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, sa najviše bodova, jer je to oduvek bio „siguran i unosan posao“. Već posle mesec dana shvata da njen poziv nije ekonomija, već umetnost, stvaralaštvo, pisanje i sviranje. Raspitala se, odlučila za Akademiju umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, predano se spremala i iz prvog puta upisala glumu u klasi profesora Željka Mitrovića. Posle devet godina kaže:

„Mislim da bih se strašno pokajala da nisam poslušala svoje srce i krenula za svojim snovima. Da vreme vratim unazad, sve bih ponovila, bilo je vredno. Želela bih da sve mlade ljude ohrabrim da idu za svojim snovima i da se ne zadržavaju na mestima na kojima ne pronalaze svoju sreću. Za svakoga postoji mirno utočište ispod nebeskog svoda, treba samo biti hrabar i koncentrisati se na onaj unutrašnji glas koji nam pokazuje put, a mi ga vrlo često, obuzeti strahom i sopstvenim projekcijama, ne čujemo“.

Pitali smo Jelenu kakvo je bilo njeno iskustvo sa prijemnog ispita za glumu i šta bi savetovala mladima koje prijemni tek očekuje:

Privatna arhiva: Jelena Jandrić

„Prilikom spremanja programa za polaganje prijemnog ispita na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, nisam imala mnogo informacija o tome koliko je to zahtevan proces. Čitajući knjige i tražeći monologe, gledala sam da to bude blisko mom senzibilitetu što se tiče dramskog, ali i komičnog monologa. Odabrala sam lik Hasanaginice iz istoimene drame Ljubomira Simovića i lik Živke iz komedije „Gospođa Ministarka“ Branislava Nušića. Pripremala sam se tri meseca. Te godine je bilo dosta prijavljenih kandidata, pa je samim tim i konkurencija bila veća.

Mislim da bi svaki budući student glume, po mom mišljenju, trebalo da se priprema sam za prijemni ispit, bez nekog intenzivnog rada sa glumcem, mentorom. Mislim da, takođe, treba sam da bira program za prijemni ispit, sve u skladu sa svojim godinama i interesovanjima. U redu je da kandidata pogleda osoba iz struke, da mu da neke korekcije, smernice, ali ne da ga u potpunosti sprema. Mladi ljudi imaju potpuno drugačiji ukus, viđenje umetnosti i sveta u kojem žive, i u skladu sa tim i treba da ispoljavaju svoju kreativnost, emocionalnost i sve ono što se traži na prijemnom ispitu za glumu.

Na prijemnom ispitu za glumu je poželjno da kandidati znaju da pevaju ili da sviraju neki instrument, ali nije od presudnog značaja. Kasnije u poslu, ta veština može biti veliki plus, i doneti više mogućnosti za  različite uloge“.

Privatna arhiva: Jelena Jandrić

Gluma kao profesija je atraktivna i privlačna mladima. Ipak, ovu profesiju prati glas da je teško upisati Akademiju, a potom i probiti se na ovom nebu. Kako je na ovu temu razmišljala kada je upisivala studije, a kako sada i kako se menjala kroz period, Jelena govori:

„Iskreno, prilikom upisivanja Akademije, nisam mnogo razmišljala o ishodu. Bilo mi je bitno da prvo na prijemnom ispitu, a zatim i u svakom sledećem zadatku dam svoj maksimum. Upisivanjem Akademije otvorilo se novo poglavlje mog života. Svako ko je imao priliku da studira glumu, zna da je to jedan divan, maštovit i konstatan proces stvaranja, i rada na sebi. Studiranje na Akademiji umjetnosti nas je učilo tome kako da se suočimo sa svojim nedostacima, i kako da ih što lakše otklonimo, učili smo se disciplini, ali i tome šta znači radost igre“ i nadovezuje se:

Privatna arhiva: Jelena Jandrić

„Svi mi vrlo ambiciozno ulazimo u studiranje glume, sa puno snage, želje, elana i to priliči tim godinama kada nemamo još uvek iskustva u poslu a i životnog iskustva. Na početku, želela sam da neke odgovore dobijem odmah i sada, da mi se sve posloži u trenutku, da sve shvatim, naučim, a zapravo nije poenta u tome. Kroz studiranje promenila se i moja perspektiva iz koje sad gledam na umetnost, posebno u ovom slučaju, dramsku umetnost. Rad je vrlo važan, ali ponekad je potrebno i vreme da se neke stvari osveste, slegnu, i da se ono naučeno posloži u svaki poseban folder u glavi. Vreme, ljubav i strpljenje su najbolji lek za to“.

Nakon završenih studija, svi diplomci izlaze na tržište rada. Pitali smo našu sagovornicu kakve su sve mogućnosti za zaposlenje po završetku Akademije:

„Glumci po završetku Akademije imaju više mogućnosti za zaposlenje. Svaki diplomirani audio-vizuelni umetnik može da radi, kako u pozorištu, tako i na televiziji, radiju i u drugim sektorima javnog informisanja i medija. Pored toga, tu su snimanja serija i filmova, što pretpostavljam najviše privlači svakog mladog glumca koji tek završi Akademiju.

Tržište rada se za glumce formira dok su još na studijama. Praksa je da studenti prve i druge godine ne rade nikakve projekte van Akademije i učionice, ali da na trećoj i četvrtoj godini, kada malo stasaju, mogu da prihvataju angažmane i pored studiranja. Kroz igranje ispitnih predstava otvaraju se nove mogućnosti, i zato mislim da su studentski i pozorišni festivali od veoma velike važnosti za našu profesiju. Oni otvaraju mogućnost mladim ljudima da se povežu, razmene iskustva, ali i da dobiju neke nagrade koje će im biti vetar u leđa da i dalje napreduju. Za mene je od velike važnosti bilo snimanje studentskih filmova, koji su kasnije išli na festivale i osvajali nagrade“.

Privatna arhiva: Jelena Jandrić

Projekti na kojima je Jelena Jandrić do sada radila bile su pozorišne predstave za decu: „Crvenkapina bajka“, rediteljke Aleksandre Spasojević, „Tri praseta i još jedno“ rediteljke Belinde Stijak, a u produkciji Gradskog pozorišta Jazavac, „Beton ne, obrazovanje da“ u okviru Genesis projekta, zatim serije: „Hotel Balkan“ u režiji Saše Karanovića i Saše Hajdukovića i „Kosti“ u režiji Saše Hajdukovića, zatim kratkometražni filmovi „Kad zaboraviš juli“ rediteljke Sare Radusinović i „Žerti“ reditelja Marka Brkića. Igrala je u predstavi „Porodične priče“ rediteljke Gane Đedović, zatim u predstavama Narodnog pozorišta Republike Srpske: „Stranci u noći“ rediteljke Slađane Kilibarde, i „Derviš i smrt“ reditelja Dejana Projkovskog, ali i u mnogim drugim projektima u kojima je mogla da iskoristi i svoj glas i dar za muziku.

„U dečijim predstavama u kojima sam igrala imala sam i to iskustvo da snimam songove u studiju što je, ako mene pitate, jedan od najzaniljivijih segmenata stvaranja predstave. Imala sam priliku da učestvujem u mjuziklu "The 25th Annual Putnam County Spelling Bee" u režiji Arona Tilena, Rajana Nelsona i Vilijama Karlosa Angula, čiji je organizator bila Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Sarajevo, zatim u onlajn mjuziklu „Opera za tri groša“ u organizaciji Izvanrednog pozorišta u režiji Tee Puharić“.

Pitali smo Jelenu koje je njeno mišljenje o bavljenju glumom amaterski ili iz hobija – odnosno, da li glumom može da se bavi i neko ko nije završio Akademiju:

„Glumom, iz hobija, svakako može da se bavi i neko ko nije završio glumu, u okviru neke amaterske trupe i to je zaista lepo. Znam veliki broj takvih ljudi koji to rade potpuno predano i iz ljubavi. Organizuje se dosta amaterskih festivala u našoj zemlji i u zemljama regiona koji su baš na zavidnom nivou i imaju dobre i kvalitetne predstave. Amaterske trupe su doprinosile razvoju kulture u malim mestima decenijama unazad i to ne smemo da zaboravimo, zato mislim da su od velike važnosti“.

Privatna arhiva: Jelena Jandrić

I za kraj, naša sagovornica se osvrnula na trenutnu društvenu situaciju kod nas i poslala poruku svim mladim vizionarima i umetnicima koji žele da krenu ovim stopama:

„Da budem iskrena, strahujem za dalji razvoj kulture zbog trenutne situacije koja nas je zadesila u Srbiji, ali i u svetu. U prethodnim izazovima sa kojima smo se suočavali (epidemija korona virusa), svedoci smo toga da je umetnost bila ta koja nas je tešila i dala nam iskru nade i radovanja u mračnim trenucima. Umetnost je svuda oko nas, treba je samo uočiti, umnožavati i saživeti se sa njom, u tom slučaju svi bismo bili produhovljeni, bogatiji, plemenitiji. I ono dobro ali i loše, sve je prolazno, samo je umetnost konstantna. Mladima želim da poručim da se ne plaše da budu autentični, originalni, svoji. Ponekad su upravo naše nesavršenosti te koje nas čine savršenim osobama, naša se snaga krije u njima, samo ako smo dovoljno „budni“ da to osvestimo“.