„Šta ćeš da upišeš?“ je verovatno pitanje koje svaka osoba čuje barem sto puta tokom četvrte godine srednje škole. I dok jedni već sa 15 godina znaju čime žele da se bave, drugi menjaju ideje iz nedelje u nedelju — medicina, psihologija, ekonomija, dizajn, možda ipak nešto „sigurnije“?
Istina je da ne postoji savršen recept za izbor fakulteta. Nekome presudi jedan predmet iz škole, nekome razgovor sa profesorom, a nekome sasvim slučajan trenutak. Upravo zato smo razgovarali sa troje studenata koji su potpuno različitim putevima došli do svog fakulteta — i nijedna priča nije izgledala onako kako su zamišljali na početku.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
„Shvatila sam da ne želim posao od kog ću stalno čekati petak“
Anja Marković (22), studentkinja psihologije
Anja je tokom srednje škole bila ubeđena da će upisati pravo. Kako kaže, delovalo joj je kao „logičan izbor“ — dobra plata, ozbiljna profesija i nešto što su mnogi oko nje očekivali.
„Mislila sam da fakultet treba da bude racionalna odluka, a ne nešto što voliš“, priča kroz smeh.
Međutim, sve se promenilo kada je u četvrtom razredu počela da volontira u jednom omladinskom centru. Tamo je prvi put radila sa decom i mladima koji prolaze kroz anksioznost i probleme sa samopouzdanjem.
„Posle svakog razgovora sa njima osećala sam da radim nešto što stvarno ima smisla. Tada sam prvi put pomislila: ‘Čekaj, možda ja zapravo želim da razumem ljude, a ne zakone.’“
Kaže da joj je najveći strah bio da će pogrešiti i razočarati porodicu promenom plana u poslednjem trenutku. Ipak, danas smatra da je upravo to bila najbolja odluka koju je donela.
„Shvatila sam da ne želim posao od kog ću stalno čekati petak.“
Njena priča pokazuje koliko je važno da se zapitaš ne samo šta je isplativo, već i kakav život želiš da živiš.
Od gejmera do studenta ETF-a
Luka Petrović (21), student elektrotehnike
Za Luku su svi mislili da „samo igra igrice“. I iskreno — mislili su i profesori.
„Nisam bio onaj učenik koji sedi u prvoj klupi. Više sam bio tip koji rastavlja kompjuter iz dosade“, kaže.
Njegovo interesovanje za programiranje krenulo je sasvim spontano — pokušavao je da napravi modove za igrice koje je igrao sa društvom. Ono što je počelo kao hobi ubrzo je postalo ozbiljno interesovanje za tehnologiju.
„Jednog dana sam shvatio da sedim šest sati i pokušavam da rešim neki bag, a da mi pritom nije dosadno. To mi je bio znak.“
Ipak, nije odmah upisao željeni fakultet. Nakon prvog neuspešnog prijemnog ozbiljno je razmišljao da odustane.
„Tad sam prvi put imao osećaj da možda nisam dovoljno pametan za to.“
Umesto odustajanja, napravio je pauzu od godinu dana, radio honorarno i spremao prijemni ponovo. Danas kaže da mu je taj period zapravo pomogao da bude sigurniji u svoju odluku.
„Mislim da ljudi često biraju fakultet pre nego što stvarno upoznaju sebe.“
Njegova priča ruši onu ideju da svi moraju odmah da znaju svoj put — ili da neuspeh znači kraj.
„Nisam htela fakultet koji će me pretvoriti u nekog drugog“
Milica Jovanović (23), studentkinja modnog dizajna
Milica dolazi iz manje sredine gde su, kako kaže, „postojala samo tri prihvatljiva izbora“ — medicina, ekonomija ili pravo. Kreativne industrije nikada nisu bile opcija o kojoj se ozbiljno razgovaralo.
Ipak, još kao dete stalno je crtala odeću po sveskama i prekrajala stare stvari iz ormara.
„Bukvalno sam sa 13 godina makazama uništila mamin sako jer sam htela da napravim crop blazer“, priča kroz smeh.
Iako su joj mnogi govorili da je moda „nesiguran posao“, nije mogla da zamisli sebe u kancelariji ili poslu koji je ne inspiriše.
„Nisam htela fakultet koji će me pretvoriti u nekog drugog samo zato što je to sigurnije.“
Kaže da joj je najviše pomoglo to što je pre upisa razgovarala sa ljudima koji već studiraju dizajn i što je pokušala da realno sagleda i lepe i teške strane tog posla.
„Mislim da idealan fakultet ne postoji. Postoji samo onaj uz koji možeš da zamisliš sebe i kad je teško.“
Danas radi na svom malom brendu i kaže da prvi put ima osećaj da gradi nešto svoje.
Pa kako onda stvarno izabrati pravi fakultet?
Posle razgovora sa njima, jedno je jasno — pravi fakultet nije nužno onaj koji zvuči najimpresivnije, donosi najveću platu ili ima najmanje rizika. Mnogo češće je to onaj uz koji možeš da zamisliš sebe dugoročno, čak i kada postane naporno.
U ovom procesu mogu da ti pomognu i recenzije fakulteta koje možeš da pronađeš na našem sajtu.
Nekome odluku promeni volontiranje, nekome hobi, a nekome jedna godina pauze. I možda je baš to najvažnije da zapamtiš: ne moraš imati savršen plan sa 18 godina.
Jer izbor fakulteta nije samo izbor indeksa — već izbor života koji želiš da gradiš posle njega.
