Studije i posao: Saznaj kako su Đina, Bojana i Teodora postigle ravnotežu

Sve više studenata odlučuje da tokom školovanja radi i tako stvori dodatne izvore prihoda i stekne iskustvo. Raditi tokom studiranja ne samo da pomaže u pokrivanju troškova, već i omogućava razvoj praktičnih veština koje će ti biti korisne u budućnosti.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Biti student i raditi istovremeno postalo je gotovo pravilo, a ne izuzetak. To donosi brojne prednosti, kao što je sticanje praktičnog iskustva, finansijska nezavisnost i razvoj veština upravljanja vremenom. Međutim, balansiranje između akademskih obaveza i obaveza na poslu može biti izuzetno zahtevno i iscrpljujuće.

U ovom tekstu pitali smo tri studenta da nam opišu kako su uskladili studije i posao, kao i da daju savete koji će ti pomoći da pronađeš pravi balans i iskoristiš maksimum iz oba iskustva.

Posao je dosta pomogao oko fakulteta

„Radila sam na više mesta, uglavnom su to bili kafići. Značilo mi je što sam počela prvo sa radom u kafiću odmah u oktobru kada sam upisala fakultet. Iako su se moji roditelji protivili, htela sam da odmah počnem da radim jer mi je značila u nekom smislu finansijska nezavisnost od mojih, kako bi mogla da pokrijem neke moje troškove i generalno džeparac, da imam za na primer teretanu, kafenisanje i slično“, rekla je Đina Ćosović, student Visoke škole strukovnih studija za IT.

Međutim, ispostavilo se da joj je rad u kafiću dosta pomogao oko fakulteta.

„Značilo mi je što je posao bio u blizini fakulteta i tamo sam upoznala dosta kolega koji idu na isti, pa sam stalno bila obaveštena o novostima na fakultetu, ali i mogla sam s njima da provežbam ono što treba da radimo na vežbama ili ispitu“, rekla je Ćosović.

Međutim, nije to jedina prednost rada u kafiću koju nam je navela.

„Drugo, značilo mi je jer ja funkcionišem bolje kad imam više obaveza, jer kad imam previše slobodnog vremena ništa ne uradim, a rad u kafiću mi je pomogao da budem produktivnija“, objasnila je.

Iako je nekad naporno uskladiti obaveze na fakultetu i na poslu, Ćosović kaže da je organizacija ključ uspeha.

„Dogovorila sam se sa poslodavcem da radim 4 dana sedmično u dve smene. Smene sam prilagođavala obavezama na fakultetu, na početku mi je više značilo da radim drugu smenu, međutim tokom letnjeg semestra sam uglavnom radila prve smene i vikende“, objasnila je Ćosović.

Rad u kafiću tokom studiranja navodi kao iskustvo zbog kog je naučila kako da organizuje vreme.

„Sve sam stizala, i da učim i da idem na vežbe na fakultetu. Dešavalo se da dam po dva, tri ispita sedmično, a da u istoj toj sedmici odradim tri dana u kafiću i četiri dana odem u teretanu.

Nameštala sam smene kako je meni lakše da učim, jer ja sam osoba koja ili kreće esktremno rano ujutro oko 5 sati da uči ili ekstremno kasno krenem sa učenjem oko 11 i zaglavim tako do 3, 4 sata noću“, navela je.

Kao najbolji posao tokom studiranja Ćosović navodi rad u kafiću ili promocije.

„Važno je gledati i kakav je kafić u pitanju, da to nije noćni klub, već da je to mirniji kafić sa fleksibilnim radnim vremenom i gde nema puno gužve“, rekla je Ćosović.

Kako je navela, fokus treba biti na organizaciji kako ne bi zapostavili fakultet dok radiš.

“Najvažnija je organizacija, da može da se stigne i na fakultet, ali i da učiš za ispite, da radiš, kao i da odmoriš i odvojiš vreme za sebe. Ja sam i u periodu ispitnih rokova jako lepo živela, učila sam i radila, ali i izlazila sa prijateljima u grad, išla u teretanu i imala sam jako ispunjeno vreme“, rekla je Ćosović.

„Iskreno gde god da sam radila bilo je jako fleksibilno radno vreme. Uglavnom je bilo dosta radnika i raspored se pravio na sedmičnom nivou. Moj poslodavac je bio jako dobar i trudio se da nam izađe uvek u susret, celom kolektivu, da niko ne ispašta. Čak se dešavalo da i on odradi smene umesto nas ako mi na primer imamo ispit ili kolokvijum i ne možemo da se organizujemo drugačije“, opisala je Ćosović svoje radno iskustvo.

Loša organizacija može mnogo da odmogne

Međutim, nije kod svih baš isto. Ima studenata koji su lošiji u organizaciji, pa su se tokom studiranja namučili zbog posla.

“Zbog moje loše organizacije ispitni rokovi su mi baš teško padali, uglavnom sam učila noću, a morala da ustajem u prvu smenu. Ali smatram da nije nemoguće kada postaviš prioritete, što je takođe jedan od problema sa kojima sam se susretala i dalje se susrećem, a to je kako da živim studentski život i u isto vreme radim i budem odgovoran zaposleni”, rekla je Teodora Vesković, student Politehnike u Beogradu.

Kako je navela, ni sama ne zna kako je uspela sve da postigne.

“Postojali su momenti kada jednostavno pregorim. Opet sa druge strane nije mi žao jer sam se zaposlila u struci tako da na to gledam kao praksu od koje živim tokom studija. I moram reći jako je lep osećaj kad stekneš svoj prvi dinar, da ne pominjem kad napreduješ na poslu. Pogotovo kad si sam zaslužan za to”, objasnila je Vesković.

Kako je navela, tokom studija radila je različite poslove.

“Radila sam različite poslove, u call centru, kao maskota, bila model u školi crtanja. Ti poslovi su bili part tajm, dok nisam krenula na praksu u Moni i tamo se kasnije zaposlila za stalno”, rekla je Vesković.

Kako navodi, više slobodnog vremena za učenje je imala dok je radila neke sitnije poslove gde je radno vreme bilo fleksibilno, ali sa druge strane kod stalnog posla veća je zarada što njoj više odgovara.

“Iskreno mislim da sam imala dosta sreće jer sam se zaposlila u struci, pa me je to još više motivisalo da završim fakultet. Imala sam priliku da stvari o kojima učim na predavanjima vidim i praktično”, rekla je Vesković.

Poslodavci su imali razumevanja za njene obaveze na fakultetu ali, kako je navela, morala je da odradi te sate koje je tamo provodila.

“Što se fleksibilnosti tiče, imala sam slobodne dane za ispite i kolokvijume, predavanja nisu bila obavezna, tako da na njih nisam išla, ali sam zato morala više da učim kod kuće”, objasnila je Vesković.

Rad od kuće i fakultet kao jedna od dobitnih kombinacija

Bojana Janićijević, studentkinja Biološkog fakulteta u Beogradu, uspešno balansira između akademskih obaveza i onlajn posla. Kako ističe, rad od kuće joj je omogućio veću fleksibilnost u organizaciji vremena.

 “Radim puno radno vreme ali od kuće pa uspevam da uskladim odlazak na ispit pre posla ili uzimam slobodne dane. Prva tri meseca sam radila iz kancelarije, pa su mi kolokvijumi i ispiti bili rano ujutru kako bih stigla na posao do 9, 10 časova. Uglavnom sam radila do 17 časova i ostatak dana učim do spavanja, nažalost nema druženja u roku”, rekla je Janićijević.

U toku osnovnih studija je radila kao promoter, prodavac i kao onlajn nastavnik engleskog jezika, za koji navodi da je super posao u toku semestra.

“Radno vreme mi je fleksibilno, mogu da krenem od 7,8 ili 9 sati ujutro, pa radim narednih 8 sati, a mogu uzeti i slobodne dane, ili čak par sati od dana pa nadoknaditi u toku sedmice. To koristim za ispite i kolokvijume”, objasnila je.

Kako navodi Janićijević, važan je fokus.

“Važno je fokusirati se na cilj kako fakultet ne bi bio zapostavljen jer mi je ostalo još malo. Takođe, organizacija je bitna, odrediti prioritete i rasporediti obaveze”, zaključila je Janićijević.