Pogledaj: Autokomanda pa studentski marš do Mosta slobode – 1. deo
Kaže ona stara – po jutru se dan poznaje. Još pod utiskom od prethodne večeri kada smo u Novom Sadu dočekali „Nobelovce“ iz Beograda, jutro je nagoveštavalo da nam sledi još jedan talas emocija i revolucije. 1. februar. Dan grada Novog Sada, a ujedno i navršena tri meseca od tragedije u Novom Sadu. Iako je blokada mostova počinjala u 15:00 časova, već u 11:00 sati po novosadskim ulicama krenuo je da se širi zvuk pištaljki.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Blokada tri mosta - Novi Sad - 1. februar
Ka Varadinskom mostu uputila sam se u 14:00 časova. Dok sam čekala u komšiluku na semaforu, sa svih strana raskrsnice pristizala su nepoznata lica sa poznatim obeležjima – pištaljke, trube, bedževi i transparenti. Svi putevi tog dana su vodili u jednom pravcu, ka Mostu slobode.
Plan je bio da se od 15:00 časova blokiraju Varadinski, Žeželjev i Most slobode, a od 18:00 sati da se svi okupimo na Mostu slobode. Moj izbor je pao na Varadinski most kada sam spontano „upala“ u povorku kod Futoške pijace. I dok su mi prijatelji iz Beograda pisali da će malo kasniti jer je strašna gužva na autoputu ka Novom Sadu, oko sebe sam primetila transparente posetilaca iz Niša, Kragujevca, Odžaka, Bačke Palanke, Šapca... Prolazili su motoristi, traktoristi, deca na trotinetima, biciklovima i, iako izuzetno hladan dan, osetila se toplina u odlučnoj masi.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Toplu dobrodošlicu na Varadinski most poželeli su nam unuk i deda na štandu kod „Deda Brade“. Besplatan čaj, keks i osmeh i bili smo spremni za sate koji su pred nama.
U jednom momentu začuo se aplauz i ubrzo smo primetili da nam sa prozora maše, niko drugi do naša čuvena glumica, Mira Banjac. I dok je masa skandirala „Miro, Miro!“, Mira je slala poljupce, mahala svakom ponaosob, a potom ušla u svoj stan i za koji trenutak se vratila napolje simbolično ogrnuta crvenim šalom.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
U 15:00 časova pozicionirali smo se na Varadinskom mostu, kada je i krenuo prenos uživo na sajtu uns.blokada.info za sve one koji su bili sprečeni da toga dana dođu u grad kulture.
Na hiljade ljudi okupilo se samo na Varadinskom mostu, a u tom trenutku nismo ni slutili koliko je okupljenih na druga dva mosta. Signala nije bilo. Kao u neka davna vremena kada nije bilo telefona, išli smo kroz nepreglednu masu i tražili jedni druge. Bilo je neke čari u tome.
Oko 17:00 časova uputili smo se ka Mostu slobode. Ni reč ni fotografija ne mogu da dočaraju osećaj kada smo se približili Mostu slobode. Prolazili smo putem koji je oslobođen u masi za grupu koja je dolazila sa drugih mostova, a sa strane su stajali studenti i građani koji su od početka bili na toj lokaciji. Transparenti, ispružene ruke, oči pune suza i osmesi na licima. Tek tada sam shvatila da ovde ima još više ljudi nego što je bilo na „našem“ mostu!
Sa strane, u masi, stajao je sasvim obično i veliki Dejan Bodiroga, naš bivši košarkaš i košarkaški funkcioner.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Dok smo šetali, naišli smo na jedan neobičan kutak, gde su duž cele ulice bili poređani štandovi sa hranom. Građani su se samoorganizovali i pripremali za druge građane i studente kotlić, gulaš, pečenje, palačinke, vojvođanske specijalitete poput “‘leba, masti i paprike” i domaći džem sa hlebom. Na štandovima su bili slatkiši i grickalice, kao i kafa i čajevi. Svi su mogli da se posluže na ovim trpezama, a ponegde su bili punktovi sa kutijama za donacije za studente.
Sa ove pozicije mogao se videti fascinantan prizor, a to su na stotine srpskih zastava koje su se vijorile. Bilo je nešto tužno i snažno u tom prizoru i pomislila sam – Bože, zar se stvarno ovo dešava?
Na ulazu u Limanski park mogli smo da vidimo štand za humanitarno šišanje, a naš frizer bio je novosadski student Dimitrije Spasić. Prikupljen novac otišao je za lečenje devojčice Sofije Rajić koja boluje od celebralne paralize, a koju smo upoznali na protestima jer je nosila transparent „Mene leče poruke, ne država“. Prema poznatim informacijama, prikupljeno je skoro 112.000 dinara u ove svrhe.
Osim toga, mogli smo da vidimo i „besplatne masaže kod Supermena“, kao i panoe na kojima su posetioci ostavljali poruke zbog čega vole Novi Sad.
Od 19:00 časova je krenuo program koji je imao i muzičke deonice, ali i govore. Među govornicima su se našli studenti, televizijski voditelji i novinari, muzičari i glumci. Oko 22:00 časa zapevao je hor, a desetine hiljada građana su uglas pevali pesme iz raznih delova Srbije. Hor je završio pesmom “Milion godina”, a ovaj video je obišao Srbiju.
U 23:52 održano je 15 minuta tišine, nakon čega su se posetioci spremili za noćenje na Mostu slobode.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Sutrašnje nedeljno jutro je bilo hladno, ali prožeto nekom mirnoćom, mirom i lepotom. Uz čaj i kafu koju su spremili Novosađani, u 9:00 časova je nastavljen program uz humorističku televizijsku emisiju Mentalno razgibavanje na bini na Mostu slobode. Nakon toga su usledila još poneka obraćanja i u 14:00 grupno čišćenje.
Iako nema zvaničnih informacija, procene su da je na skupu u Novom Sadu bilo između 150.000 i 300.000 studenata i građana.
Šta dalje?
Odlučnost studenata i građana ne jenjava. Studenti poručuju da zahtevi nisu ispunjeni.
U subotu 15. februara, na Dan državnosti – Sretenje, studenti su najavili novu celodnevnu blokadu, ovoga puta u Kragujevcu. Zašto baš 15. februar i zašto baš Kragujevac, objasnila nam je naša sagovornica, studentkinja Milena Lukić:
“Dana 15. februara 1835. u Kragujevcu je donet jedan od najslobodnijih ustava u Evropi, koji je garantovao vladavinu prava i lične slobode. Studenti Univerziteta u Kragujevcu poručuju da se danas, 190 godina kasnije, ti principi ne poštuju i da je vreme da se Sretenje obeleži dostojanstveno, u duhu slobode. Pozivaju građane i svoje kolege iz drugih gradova da im se pridruže 15. februara 2025. u Kragujevcu. Možemo očekivati veliki skup i celodnevnu blokadu.”
Sve aktuelnosti o studentskim blokadama možete pratiti na zvaničnom Instagram profilu studenti_u_blokadi, a u narednom tekstu prenećemo utiske sa blokade koja nas očekuje već za nekoliko dana.
Vidimo se u Kragujevcu!
