Tek si upisao fakultet, na početku si novog razdoblja u tvom životu, ali sve ti je novo i ne znaš odakle da počneš.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Šta su to kolokvijumi, predispitne obaveze, ko ima pravo na studentske stipendije i kredite, kako do studentskom doma? Sve su to najčešće nedoumice studenata. Ovaj tekst je upravo vodič za brucoše koji će ti objasniti svaku nedoumicu.
Kakvi predmeti postoje na fakultetu?
Što se tiče predmeta na fakultetu, postoje obavezni i izborni predmeti. Obavezne predmete student mora odslušati, kao i položiti ispit iz tog predmeta kako bi ostvario određeni broj ESP bodova, dok izborni predmet student može izabrati od nekoliko ponuđenih, a nakon toga i da polaže ispit.
Šta su ESPB bodovi?
Često studentima na početku nije jasno šta znače ESPB bodovi, ali oni su veoma važni kako bi položili godinu. ESPB je skraćenica za Evropski sistem prenosa bodova kojom je utvrđen ukupan broj bodova koje student prikuplja tokom jedne godine studiranja. Svaka studentska godina nosi 60 ESPB bodova, a to su ustvari svi ispiti ukupno koji nose određeni broj bodova u toku jedne godine. Na kraju studiranja osnovnih akademskih studija, ostvarićeš 240 ESPB bodova.
Ono što je važno naglasiti jeste da, ako želiš da budeš na budžetu, jedan od glavnih uslova je da minimum imaš 48 ESPB bodova od ukupnih 60. Dok je za samofinansirajuće studente uslov da pređu u sledeću godinu 37 od 60 ESPB bodova.
Šta je to kolokvijum?
Najčešća nedoumica kod studenata jeste kolokvijum. Kolokvijum je predispitna obaveza, odnosno provera znanja kao što je to na primer kontrolni zadatak u osnovnim i srednjim školama. Često je kolokvijum uslov za ispit, pa je potrebno ostvariti određeni broj (50+1) na kolokvijumu kako bi mogao izaći na ispit. Takođe, kolokvijumi su uglavnom pismeni i održavaju se neposredno pred ispitne rokove.
Šta je to ispit?
Što se tiče samog ispita, on zavisi od fakulteta do fakulteta, kao i od predmeta. Kako bi izašao na ispit potrebno je da ostvariš dovoljan broj poena na kolokvijumu, a često i na vežbama. Ispiti mogu biti usmeni i pismeni, a takođe u konačnu ocenu ulazi i broj bodova na kolokvijumima i vežbama. Obično je ukupan broj bodova na jednom predmetu 100, a u taj broj bodova ulazi završni ispit, kolokvijum, vežbe, kao i prisustvo na predavanjima.
Koliko ima ispitnih rokova?
Koliko će biti ispitnih rokova i kada zavisi od fakulteta. Uglavnom na svim fakultetima postoji januarski i februarski, odnosno „zimski ispitni rokovi“, zatim junski, julski, avgustovski i septembarski ispitni rokovi, odnosno „letnji ispitni rokovi“. Takođe, na nekim fakultetima može postojati i aprilski ispitni rok, kao i neki dodatni, na primer septembar 2, koji je uglavnom krajem septembra, pred sam početak nove studentske godine, kao poslednja prilika studentima da daju određeni ispit.
Kako se ispiti prijavljuju?
Ispiti se prijavljuju nekoliko dana pre početka ispitnog roka, uglavnom sedam ili više dana. Takođe, sama prijava ispita zavisi od fakulteta, ali najčešće je to onlajn putem e-student sistema. Na samom početku studiranja, dobićeš svoj e-student nalog na kom ćeš moći da prijavljuješ ispite, da pratiš koliko imaš položenih ili nepoloženih ispita, koliko imaš ESPB bodova, kao i da pratiš uplate svoje školarine ako si samofinansirajući student.
Pre same prijave ispita, dobićeš plan i raspored ispita od Službe na fakultetu na osnovu kojeg ćeš moći da isplaniraš koji ispit želiš da polažeš i u kom ispitnom roku. Plan i raspored ispita je uvek okačen na oglasnoj tabli na fakultetu, a često se može naći i na zvaničnom sajtu fakulteta.
Šta su studentske kartice?
Kao pogodnost svim studentima, postoje studentske kartice koje ti mogu pružiti razne mogućnosti i pogodnosti, kao što je korišćenje menze, popusta na kupovinu, boravak u studentskom domu itd. Kako bi izvadio svoju studentsku karticu, potrebno je da odeš u Studentski centar sa indeksom i ličnom kartom. Na licu mesta ćeš se fotografisati, kao i popuniti formular i priznanicu i tvoja kartica će biti spremna za svega par minuta.
Ko ima pravo na studentske stipendije?
Za veliki broj studenata državnih fakulteta dostupne su studentske stipendije koje su namenjene za uzorne studente koji na fakultetu završavaju svoje obaveze u predviđenom roku i sa visokim ocenama. U zavisnosti koju stipendiju želiš, period prijave je drugačiji. Na primer, za stipendije Ministarstva proveste prijavljivanje je obično krajem oktobra.
Takođe, pored studentskih stipendija postoje i studentski krediti koje obezbeđuje Ministarstvo prosvete. Međutim, pravila za prijavljivanje kao i samo dobijanje ovakvog kredita jeste drugačije od studentskih stipendija.
Kako u studentski dom?
Studenti u svakom gradu imaju pravo na studentski dom u kom mogu da žive. Studentski domovi su dostupni studentima na budžetu, međutim pravo na dom imaju i samofinansirajući studenti u slučaju da preostane slobodnih mesta nakon što se raspodele studenti na budžetu. Naravno, cene stanovanja u studentskom domu nisu iste za studente na budžetu i samofinansiranju.
Prijave za studentski dom se održavaju u septembru i oktobru. Za brucoše se prijava za studentski dom organizuje u septembru, dok se za studente druge, treće, četvrte, pete i ostalih godina studija organizuje u oktobru.
Šta su to studentske menze?
U studentskim domovima i kampusima postoje i studentske menze koje su namenjene studentima. Na njih imaju pravo svi studenti, dok se cena obroka razlikuje kod studenata na budžetu i samofinansiranju. Pre nego što dođeš u menzu, potrebno je da izvadiš studentsku karticu na kojoj ćeš moći da uplaćuješ novac i tako plaćaš obroke u menzi. Što se tiče obroka, na raspolaganju ti je doručak, ručak i večera. U zavisnosti od menze koju izabereš, na vratima ili hodniku menze ćeš pronaći satnicu kao i cenovnik koliko košta koji obrok.
