Dokad, do kada ili dokada? 10 najvećih nedoumica o složenim predlozima u srpskom jeziku
Predloški spojevi ‒ 10 najčešćih nedoumica
Predloški spojevi (složeni predlozi) u srpskom jeziku nastaju spajanjem dva predloga ili predloga i imenice ili priloga. Pravilno pisanje predloških spojeva predstavlja jednu od najvećih pravopisnih nedoumica u srpskom jeziku. Nije uvek lako odrediti da li određeni predloški spoj treba pisati spojeno ili odvojeno. U ovom tekstu navešćemo deset najčešćih pravopisnih nedoumica u vezi s predloškim spojevima.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
- Dokad, do kada ili dokada?
Sva tri oblika su pravilna. Isto važi i za spojeve predloga do s prilozima sad(a) (dosad, do sada i dosada) i tad(a) (dotad, do tada, dotada).
- Otkad, od kada ili otkada?
Sva tri oblika su pravilna. Isto važi i za spojeve predloga od s prilozima sad(a) (odsad, od sada i odsada) i tad(a) (otad, od tada, otada).
- Za kad(a) ili zakad(a)?
Predlog za sa prilogom kad piše se odvojeno, jer ima značenje vremenske namene:
Za kad je to planirano?
Isto važi za spojeve predloga za sa prilozima onda i tada.
- Za sad(a) ili zasad(a)?
Piše se odvojeno kada je naglašena vremenska namena – za ovaj momenat, za izvesno vreme:
Nešto za sad(a), nešto za kasnije.
Piše se spojeno kada zasad(a) znači u ovo vreme, ovog časa, u ovom trenutku:
Sve je zasad(a) pod kontrolom.
- Do veče, na veče ili doveče, naveče?
Pravilno je doveče, naveče i uveče sl. Ipak, odvojeno se pišu prilozi: do jutros, od jutros, do sinoć, pre podne itd.
- Po podne ili popodne?
Priloški izraz po podne piše se odvojeno:
Dođi kod mene po podne.
Imenička složenica popodne piše se spojeno:
Imala sam zabavno popodne sa drugaricama.
Isto važi za spoj predloga pre sa imenicom podne.
- U proleće ili uproleće?
Pravilno je u proleće. Predloške veze sa nazivima godišnjih doba pišu se odvojeno: u leto, u zimu, s jeseni, na proleće itd.
- Nada mnom ili nadamnom?
Pravilno je nada mnom. Predloške veze sa ličnim zamenicama pišu se odvojeno: sa mnom, preda mnom, za mnom, uza me, uza te, preda se, za te itd.
- Bez veze ili bezveze?
Pravilno se piše bez veze (odvojeno) kada se koristi kao priloški izraz:
Ne pričaj bez veze, fokusiraj se na suštinu.
Ipak, pridev bezvezan piše se spojeno:
Film je bio bezvezan, jedva sam ga odgledao.
- Na žalost ili nažalost?
Nažalost se piše spojeno u primerima poput:
Nažalost, nismo uspeli da stignemo na vreme.
Nažalost, nemam dobre vesti.
Rastavljeno na žalost se piše kad iza imenice sledi genitiv:
Na žalost zaposlenih, firma je smanjila plate.
Na osnovu navedenih primera može se zaključiti zbog čega su predloški spojevi čest izvor pravopisnih nedoumica u srpskom jeziku. Iako se mnogi od njih u izgovaraju isto ili vrlo slično, pravilno pisanje ovih izraza neretko zavisi od njihovog značenja i funkcije u rečenici, pa je važno obratiti pažnju na kontekst u kojem se koriste. Zato se pravilno pisanje predloških spojeva ne može svesti na puko pamćenje oblika, već zahteva svesno razumevanje njihovog značenja u konkretnom jezičkom kontekstu.
