U uslovima brzih promena na tržištu rada, edukacija zaposlenih postaje jedan od važnijih faktora stabilnosti i rasta kompanija. Edukacija zaposlenih obuhvata različite modele usavršavanja – interne treninge, mentorstvo, stručne radionice, ali i online kurseve.
Kako danas izgleda učenje u kompanijama u Srbiji, koje obuke poslodavci najčešće organizuju i koje veštine smatraju ključnim za razvoj zaposlenih – pitanja su na koja su Infostud i Krojačeva škola pokušali da daju odgovor kroz zajedničko istraživanje sprovedeno tokom novembra 2025. godine.
U istraživanju jasno se vidi da se pristupi edukaciji zaposlenih u Srbiji značajno transformiše pod uticajem digitalizacije i promena u poslovnoj kulturi.
Jedna od ključnih promena jeste raširenost online učenja, posebno u malim kompanijama. Iako se tradicionalne, interne obuke i treninzi sa eksternim predavačima i dalje široko koriste, oko polovine manjih kompanija koristi eksterne online kurseve zbog njihove fleksibilnosti i lakše organizacije.
U većim kompanijama se, međutim, češće primenjuju formalizovani razvojni programi koji kombinuju različite oblike učenja.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Polovina zaposlenih prođe kroz neki oblik usavršavanja
Prema rezultatima istraživanja, oko 40 do 50% zaposlenih je prošlo neki oblik usavršavanja u prethodnoj godini — bilo kroz klasične treninge, online kurseve ili konferencije. Međutim, online obuke i dalje imaju nešto manji doseg, što ukazuje na izazove u motivaciji zaposlenih i potrebu za boljim balansiranjem digitalnih i tradicionalnih formata učenja.
Kada je reč o veštinama na koje poslodavci danas najviše obraćaju pažnju, u fokus se izdvajaju komunikacija i druge “soft skills” veštine, zatim tehnička znanja specifična za industriju, kao i prodajne i pregovaračke veštine. U velikim kompanijama posebno se ističe i značaj liderstva i menadžmenta.
Nedostatak programa iz naprednih oblasti
Ipak, istraživanje ukazuje i na to da na tržištu još uvek nedostaje kvalitetnih i praktičnih programa iz naprednih oblasti, poput veštačke inteligencije, digitalnih veština, naprednog menadžmenta i specijalizovanih tehničkih obuka prilagođenih realnim industrijskim izazovima.
Posebno se ističe nedostatak tehničkih obuka prilagođenih konkretnim industrijama i realnim radnim situacijama.
Pod industrijskim obukama najčešće se podrazumevaju treninzi vezani za proizvodnju, trgovinu, logistiku, IT i druge sektore u kojima su potrebna specifična, operativna znanja. Ovi nalazi ukazuju na rastuću potrebu za obukama koje ne ostaju na teoriji, već omogućavaju zaposlenima da novo znanje odmah primene u praksi.
Uprkos tome što se LMS i digitalne platforme za upravljanje učenjem sve više smatraju važnim alatom, istraživanje pokazuje da ih koristi oko trećine većih kompanija, dok su u manjim kompanijama i dalje znatno ređe zastupljene. Tamo gde se koriste, najčešće služe za dodeljivanje obaveznih kurseva i praćenje napretka zaposlenih, dok sama odluka o uvođenju platforme najčešće zavisi od veličine kompanije i nivoa razvijenosti internih procesa.
Manje kompanije se lakše adaptiraju
Zanimljivo je da, uprkos predrasudama da velike kompanije uvode najviše inovacija, upravo male kompanije pokazuju bržu adaptaciju novih oblika učenja, koristeći online kurseve i uključujući zaposlene u obuke uz manje proceduralnih prepreka.
S druge strane, veće kompanije se više fokusiraju na kompleksnije, strukturirane programe, naročito u oblastima liderstva i organizacionog razvoja.
Kako je za naš portal navela Ivana Bibić, direktorka „Krojačeve škole“, najveća promena je to što učenje više nije događaj, već proces.
“Mladi danas žele da je edukacija brza, fokusirana i odmah primenljiva. Žele kratke lekcije, sažete kursevi i što brži prelazak sa teorije na iskustvo. Strpljenje za duga predavanja praktično više ne postoji. Nedavno sam bila na sastanku kod jednog klijenta gde je ova razlika postala potpuno jasna. Za isti online kurs, u istom trenutku, dobila sam dva potpuno suprotna komentara. HR direktor, pripadnik generacije X, rekao je: „Kurs je prekratak, fali mi više teorije i konteksta.“ Dok je L&D koleginica od dvadesetak godina, pripadnica generacije Z, rekla: „Ovo je odlično, kratko, jasno i odmah znam kako da primenim”, ispričala je Bibić.
Prema njenim rečima, ova situacija savršeno oslikava današnji izazov edukacije.
“Različite generacije uče na potpuno različite načine. Naš zadatak kao platforme je da omogućimo fleksibilno učenje, da neko može brzo do suštine, a neko da ide dublje, u skladu sa sopstvenim stilom i potrebama”, objasnila je Bibić.
Razlika između online i “klasične” edukacije
Kako navodi Bibić, najveća prednost online edukacije je to što se uklopila u stvarni život ljudi.
“Danas nas često slušaju iz automobila, tokom trčanja, u pauzi između sastanaka, a žene vrlo često gledaju kurseve dok peglaju ili rade kućne poslove. Učenje se više ne odvaja od svakodnevice, ono se dešava paralelno sa životom. Upravo je to i najveća razlika u odnosu na klasične, uživo obuke: edukacija više ne zahteva da „stanemo“ sa svime ostalim”, rekla je Bibić.
Kako je za naš portal otkrila Bibić, izazov je zadržati pažnju u takvim uslovima, zato sadržaji moraju biti jasni, koncizni i suštinski, sa porukama koje se lako pamte i brzo primenjuju.
“Nije poenta u dužini, već u tome da svaka minuta ima smisao”, dodala je.
Takođe, Bibić smatra da se kompanije dovoljno brzo prilagođavaju digitalnoj edukaciji.
“Da, kod onih koje razumeju brzinu sveta u kome živimo. Oni koje ne razumeju, sigurno kasne! Danas se znanja, alati i tržišta menjaju gotovo svakodnevno, i agilnost više nije prednost, već osnov za opstanak”, rekla je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, uspevaju pojedinci i kompanije koji imaju svest o tome i želju da se stalno prilagođavaju.
“Organizacije koje su ovo shvatile morale su brzo da usvoje nove tehnologije, načine rada i modele učenja, ali i da promene kulturu, da vrednuju inovaciju, fleksibilnost i kontinuirano učenje. Posebno danas, kada talenti mogu da rade za ceo svet iz svoje sobe, edukacija postaje jedan od ključnih načina da ih zadržimo i razvijamo.
Najveći jaz između ponude edukativnih programa i potreba tržišta
Kako nam je objasnila Bibić, postoji najveći jaz u primeni znanja između ponude edukativnih programa i stvarnih potreba tržišta.
“Tako je, postoji i najveći jaz u primeni znanja. Mnogo je teorije, a premalo odgovora na pitanje: „Kako ovo koristim već sutra na poslu?“ Tržištu su potrebni programi koji razvijaju kritičko razmišljanje, komunikaciju, digitalne i AI veštine, kao i sposobnost brzog prilagođavanja promenama”, rekla je Bibić.
Kako je navela Bibić, upravo zato nam je razumevanje potreba apsolutni prioritet.
“Tržište se menja munjevito, pa na nedeljnom nivou radimo discovery, sa timom koji je posvećen isključivo istraživanju stvarnih potreba korisnika. Kroz taj proces smo kod mladih jasno prepoznali veliki izazov: prelazak sa fakulteta na tržište rada. Taj period je često stresan i pun nepoznanica, a podrška je minimalna. Zato smo razvili kurs Put do prvog posla i karijere, koji uskoro stiže na platformu i fokusira se na konkretne veštine i prve profesionalne korake”, rekla je naša sagovornica.
Na pitanje da li se pristup edukaciji razlikuje u manjim i većim kompanijama, Bibić nam je otkrila da razlike postoje.
“Razlike nisu samo u veličini ili budžetu, već pre svega u brzini odlučivanja i angažovanosti zaposlenih. Manje kompanije su često brže i hrabrije. One biraju praktične sadržaje i fokusiraju se na ono što im odmah donosi vrednost. Veće kompanije imaju više resursa, ali i složenije procese, pa im je najveći izazov da edukaciju učine relevantnom i personalizovanom za svakog zaposlenog. Kada zaposleni ne vide jasnu vezu između edukacije i svog posla, angažovanost brzo opada”, objasnila je.
Poenta: Pametan dizajn učenja
Kako navodi Bibić, ključ je u pametnom dizajnu učenja: jasni ciljevi, primenljiv sadržaj i fleksibilni formati koji odgovaraju različitim ulogama i stilovima učenja.
Bibić smatra da će se edukacija kretati ka još većoj personalizaciji i jasno izraženoj ličnoj vrednosti.
“Ljudi će sve češće postavljati pitanje: „Šta ja dobijam iz ovoga?“ ne samo u smislu veština, već i kako im to pomaže da se osećaju sigurnije, kompetentnije i zadovoljnije u svom poslu. Učenje će biti kraće, fleksibilnije i snažnije povezano sa realnim radnim situacijama, uz sve veći uticaj AI alata i učenja „u hodu“. Kompanije koje budu razumele da edukacija nije samo razvoj zaposlenih, već i deo njihove lične dobrobiti i motivacije, imaće veliku prednost u privlačenju i zadržavanju talenata”, zaključila je Bibić.
U današnjem poslovnom okruženju, u kojem se tehnologije, tržišta i način rada neprestano menjaju, edukacija zaposlenih više nije dodatna pogodnost, već potreba. Kompanije koje kontinuirano ulažu u znanje i veštine svojih zaposlenih imaju veću šansu da ostanu konkurentne, inovativne i otporne na promene.
