Gen Z nakon srednje: Šta žele, šta ih muči i kako zamišljaju svoj prvi posao
U oktobru 2024. godine, sprovedeno je kvantitativno istraživanje koje je obuhvatilo 1.805 mladih u Srbiji, uzrasta od 15 do 28 godina. Online upitnik (CAWI metod) sproveo je Startuj Infostud, sa ciljem da se razumeju planovi, očekivanja i strahovi generacije Z u vezi sa karijerom, obrazovanjem i ulaskom u svet rada.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U fokusu ovog bloga su rezultati iz dva segmenta istraživanja: Šta nakon srednje i Tranzicija iz obrazovanja u svet rada. O tome šta ti podaci zaista znače i kako ih tumačiti, razgovarali smo sa Milošem Turinskim, PR menadžerom Startuj Infostuda, ujedno i jednim od autora istraživanja.
Mladi između ambicije i nesigurnosti
„Glavni cilj istraživanja bio je da što preciznije mapiramo izazove i dileme sa kojima se mladi suočavaju na prelazu iz obrazovanja u svet rada,“ objašnjava Turinski i dodaje da je važno otvoriti prostor za dijalog između mladih, obrazovnog sistema i poslodavaca.
Podaci pokazuju da čak 67% srednjoškolaca planira da nastavi školovanje, iako čak 73% njih smatra da se fakultetske diplome danas ne cene dovoljno. Prema rečima Turinskog, to pokazuje ambiciju, ali i duboku nesigurnost:
„S jedne strane imamo snažnu motivaciju za obrazovanjem, a s druge – osećaj da možda to nije dovoljno. Fali im jasan osećaj svrhe, kao i konkretan plan kako će ih dodatno obrazovanje približiti karijeri.“
Razlike između gimnazijalaca i učenika stručnih škola postoje – ali su svi zbunjeni
Na pitanje da li postoje razlike među mladima u zavisnosti od škole koju pohađaju, Turinski potvrđuje da ih ima, ali da dileme dele svi:
„Gimnazijalci češće planiraju nastavak školovanja, dok učenici stručnih škola više razmatraju posao odmah nakon srednje. Ali ono što je zajedničko jeste nesigurnost – bez obzira na tip škole, većina mladih nije sigurna kako izgleda put koji ih čeka.“
Bez prakse – nema sigurnosti
Iako se često govori o „generaciji koja sve može da nauči sa YouTube-a“, kada je reč o pripremljenosti za realan posao, mladi jasno ističu: nedostaje im praksa.
„Praksa se konstantno izdvaja kao ključna stvar koja im nedostaje,“ kaže Turinski. „Žele da povežu teoriju sa stvarnim radnim iskustvom, ali i da steknu osnovnu sigurnost u sopstvene veštine.“
Pored toga, mladi navode da im fale informacije – kako o zanimanjima, tako i o tome gde da traže pomoć. Kontakti i meke veštine su važni, ali dolaze tek nakon što dobiju priliku da "zavire" u realan radni dan.
Ideali postoje, ali realnost ih oblikuje
Generacija Z i dalje veruje u to da treba raditi ono za šta se školuje, ali tržište rada ih ubrzo suočava s fleksibilnošću.
„Ideal je i dalje tu – prirodno je želeti posao u oblasti za koju si se školovao. Ali primećujemo veću spremnost na prilagođavanje. Ako neki drugi sektor nudi stabilnost ili bolju platu, mladi su spremni na prekvalifikaciju,“ navodi Turinski.
Šta bi im najviše pomoglo?
Na pitanje koje promene bi najviše značile mladima, Turinski ističe tri ključna aspekta:
- Kvalitetna praksa tokom školovanja – ne kao forma, već kao realno iskustvo koje mladima daje uvid u radno okruženje.
- Jasnije informacije – dostupne na vreme i tamo gde ih mladi traže (online, kroz škole, karijerne centre).
- Više prostora za početnike – u konkursima, razgovorima za posao i selekcionim procesima.
„Tržištu rada trebaju mladi. Ali važno je da i mladi znaju da imaju šansu. Ako ne vide taj prostor, gubi se motivacija i povećava se osećaj nesigurnosti,“ zaključuje on.
Tranzicija kao trenutak odluke – i podrške
Ulazak u svet rada za Gen Z nije samo pitanje zaposlenja, već i osećaja da ih neko vodi kroz taj proces. Istraživanje pokazuje da mladi nisu lenji, već često izgubljeni u sistemu bez pravih informacija i konkretnih prilika.
Zato je važno da škole, univerziteti, institucije i poslodavci udruže snage – kako bi prelazak iz obrazovanja u rad bio manje stresan, a više osnažujuć. Jer mladi ne traže prečice – već pravi put. I kompas.
