Krajem marta osmaci širom Srbije polagali su probni završni ispit, koji im je dao prvi realan uvid u to gde se nalaze i koliko su spremni za malu maturu u junu. Iako rezultati probe ne ulaze u konačan broj bodova, oni često otkrivaju ključne rupe u znanju i postaju signal koliko je vremena i dodatnog rada još potrebno da bi se postigao željeni uspeh.
U isto vreme, za mnoge roditelje ovo je i trenutak kada počinju ozbiljnija ulaganja u pripreme, koje mogu predstavljati značajan trošak u kućnom budžetu.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Izborni predmet kao taktička odluka
Pored standardnih testova iz srpskog jezika i matematike, kada je reč o trećem testu na maloj maturi, izbor učenika i ove godine prati sličan obrazac kao i prethodnih godina.
Najveći broj osmaka opredeljuje se za geografiju i biologiju, dok su istorija, fizika i hemija znatno ređi izbor. Prema dostupnim podacima, geografiju bira oko 42 odsto učenika, a biologiju oko 35 odsto, dok se za ostale predmete odlučuje manje od deset odsto generacije.
Sličan trend zabeležen je i prethodnih godina, što ukazuje na to da učenici najčešće biraju predmete za koje procenjuju da će im doneti veći broj bodova, a ne nužno one koji im najviše odgovaraju ili ih najviše zanimaju.
Slični problemi se ponavljaju iz godine u godinu
Ipak, bez obzira na izbor trećeg testa, najveći izazovi za većinu učenika ostaju isti, a to su srpski jezik i matematika, koji nose i najveći broj bodova.
Uvid u to gde osmaci najčešće greše najbolje imaju nastavnici koji sa njima rade kroz pripreme, a prema njihovim iskustvima, problemi se iz godine u godinu ponavljaju.
Adriana Micić, master profesor srpskog jezika i književnosti, koja već 12 godina pomaže osnovcima i srednjoškolcima da upišu željene škole i fakultete, kaže da učenici najviše poteškoća imaju sa zadacima koji zahtevaju razumevanje teksta.
- Poslednjih godina učenicima najveći problem prave zadaci koji se odnose na razumevanje i tumačenje teksta. Često ih preskaču jer nemaju koncentraciju za duže tekstove, iako su upravo čitanje i razumevanje osnovne životne veštine na kojima bi trebalo raditi od najranijeg uzrasta, naglašava Adriana
Sa druge strane, kod matematike se problemi javljaju na drugačijem nivou.
Kako objašnjava Jovanka Svrkota, po struci nastavnik matematike, koja već deset godina predaje jednoj osnovnoj školi u Novom Sadu, učenici se najviše muče sa zadacima koji zahtevaju više od pukog poznavanja formula.
- Najveći izazov učenicima predstavljaju zadaci iz geometrije, posebno oni na naprednom nivou i otvorenog tipa. Tu nije dovoljno znati formule, već je potrebno da iz same slike prepoznaju kako da pristupe zadatku, što zahteva određeni nivo kreativnog razmišljanja.
Probna matura služi da se vidi gde je ko sa trenutnim znanjem
Iako mnogi učenici probnu maturu doživljavaju kao prvi ozbiljan test i izvor stresa, sagovornici ističu da njen rezultat ne treba posmatrati kao konačan.
- Probna matura je pre svega signal učenicima kako su se do tog trenutka spremili. Broj poena nije presudan, već pokazuje koliko su do tada radili i na šta treba dodatno da se fokusiraju, nema potrebe za prevelikim stresom i pritiskom, objašnjava Adriana Micić.
Upravo taj period nakon probnog testa, koji traje nešto više od dva meseca, može biti ključan za popravljanje rezultata.
- Period od oko dva meseca do završnog ispita ne treba potceniti, jer uz kontinuitet učenici mogu da poprave rezultat i za oko pet zadataka u odnosu na probnu maturu, dodaje ona.
Sličnog je mišljenja i Jovanka Svrkota koja u poslednje dve godine vodi grupe za pripremu male mature iz matematike, koja ističe da prostor za napredak postoji kod većine učenika, ali da zavisi od njihovog trenutnog nivoa znanja.
- Učenici sa slabijim rezultatom često imaju veći prostor za napredak, jer je potrebno da savladaju zadatke osnovnog i srednjeg nivoa. S druge strane, oni sa visokim brojem poena teže napreduju, jer razliku prave zadaci naprednog nivoa.
Drugim rečima, probna matura ne određuje konačan ishod, ali jasno pokazuje gde učenik treba da uloži dodatni trud u narednim nedeljama.
Kada je pravi trenutak krenuti sa pripremama?
Jedno od najčešćih pitanja u ovom periodu jeste kada je zapravo pravo vreme da se krene sa ozbiljnim pripremama i da li je već kasno.
Sagovornice se slažu da odgovor pre svega zavisi od predznanja učenika, ali i da odlaganje najčešće pravi najveći problem.
- Za učenike koji nisu počeli da se spremaju, maj je već kasno. Oni koji su radili kontinuirano mogu da krenu i kasnije, ali bez kontinuiteta nema ozbiljnog pomaka, kaže Adriana.
Jovanka dodaje da razlike među učenicima mogu biti velike upravo zbog toga što matematika zahteva dugoročan rad.
- Učenici koji imaju dobru osnovu mogu da se pripreme i u kraćem roku, dok je za one sa slabijim znanjem važno da krenu na vreme, kako bi stigli da nadoknade gradivo.
Pored samog tajminga, problem često nastaje i u načinu na koji se pripreme organizuju.
- Najčešća greška je što se mala matura posmatra bezazleno i uvek se misli da ima dovoljno vremena. Kada to vreme prođe, učenici pokušavaju da nadoknade sve odjednom, što nije realno. Dodatni pritisak često dolazi i od roditelja, koji iz najbolje namere stvaraju deci dodatan stress. Počnite da učite na vreme, deo po deo, a rezultati neće izostati, objašnjava Adriana.
Sa druge strane, preveliki fokus isključivo na učenje bez balansa takođe može imati kontraefekat.
- Česta greška je loša procena kada treba početi sa pripremama, u odnosu na znanje deteta. Pored toga, fokus ne sme biti samo na učenju, jer bez balansa između škole, odmora i drugih aktivnosti teško je postići kvalitetan rezultat, ističe Jovanka Svrkota.
Koliko roditelji izdvajaju za pripreme
Pored vremena i truda, pripreme za malu maturu za mnoge porodice predstavljaju i ozbiljan finansijski izdatak.
Cena individualnih časova iz srpskog jezika i matematike najčešće se kreće između 1.200 i 2.000 dinara po času, a uz redovne termine tokom nekoliko meseci, ukupni troškovi po predmetu mogu dostići i 60.000 do 80.000 dinara. U slučaju da učenik pohađa časove iz oba ključna predmeta, izdvajanja neretko prelaze i 120.000 dinara.
Grupne pripreme su nešto povoljnija opcija, ali i dalje predstavljaju značajan trošak, posebno ako se uzme u obzir da mnogi učenici paralelno koriste više vidova pripreme.
Na kraju, i sagovornici se slažu da bez obzira na to da li se učenici pripremaju samostalno, kroz školu ili uz dodatnu pomoć, ključ uspeha ostaje isti: kontinuitet u radu i realna procena sopstvenog znanja.
Probna matura možda ne nosi bodove, ali vrlo jasno pokazuje gde si sada i koliko još moraš da radiš da bi stigao do cilja.
