Od septembra novi smerovi u srednjim školama: Školuj se za zanimanja koja su tražena na tržištu rada

Tržište rada se svakodnevno menja, a ono sa sobom nosi određena pravila i zahteve koje je neophodno ispuniti (i ispratiti) kako bi jedan pojedinac mogao da privređuje i ostvari određenu dobit na istom. I sam obrazovni sistem je uvideo ovaj izazov i zbog toga, od ove godine unosi određene novine, odnosno uvodi nove smerove koji bi trebalo srednjoškolcima da obezbede bolje uslove u daljem radu, po završetku školovanja.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Tradicionalni način obrazovanja

Pre pojave modernih tehnologija i savremenih obrazovnih teorija, dominantno je bilo tradicionalno učenje kroz frontalni model rada koji je izgledao tako što je naglasak bio na pasivnom prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. Iako je ovaj model imao neke pozitivne strane (kao što su prenošenje velike količine informacija u kratkom vremenskom roku, jasan autoritet (nastavnik) i mogućnost da svi učenici dobiju sve informacije u isto vreme), promene su ukazale da su potrebe učenika drugačije, a da drugi metodi donose više benefita samim učenicima. Neke od negativnih strana ovog učenja su, na prvom mestu pasivno učenje - učenici su slušaoci, umesto aktivni učesnici u procesu učenja. Zatim, ograničena interakcija gde nema prostora za interakciju i diskusiju među učenicima koje bi kroz njih razvilo kritičko mišljenje i konačno – fokus učenja je bio na pukom pamćenju informacija, umesto na razumevanju istih i primeni znanja.

Iako frontalni oblik rada nije u potpunosti nestao ni do današnjeg dana, školstvo je moralo da unese određene novine u svoj rad. Tome je najviše doprineo tehnološki napredak, gde su učenici (čak nekad i više od svojih nastavnika) postali upućeni u tehnologije – računare, internet, digitalne alate. Različiti učenici imaju različite stilove i potrebe u učenju, a tržište od njih zahteva određenu spremnost, te je fokus na kritičko razmišljanje, povezivanje znanja i rešavanje problema postalo imperativ za budući rad naših budućih intelektualaca.

Ogledne škole i dualno obrazovanje

Reforme u obrazovanju započete su još tokom devedesetih godina prošlog veka kada se uvode ogledne srednje škole u Republici Srbiji, dok se dualno obrazovanje pojavljuje 2013. godine kao pilot projekat, odnosno krajem 2017. godine, nakon usvajanja Zakona o dualnom obrazovanju, a prva generacija koja je završila obrazovanje po dualnom sistemu bila je generacija 2018/2019.

Pre nego što pređemo na novine koje će biti uvedene od nove školske godine, hajde prvo da napravimo razliku između ova dva termina:

• Dualno obrazovanje je sistem obrazovanja u kojem učenici istovremeno stiču i teorijsko i praktično znanje. Jedan deo vremena provode u učionici, dok drugi deo provode u određenoj kompaniji gde kroz praksu stiču relevantne veštine i iskustvo tokom samog školovanja. Ovo je veoma važno, jer prilikom prvog zaposlenja, već imaju određeno radno iskustvo iza sebe i to u mnogome olakšava sam pronalazak posla u struci. Takođe, tokom prakse, u većini slučajeva, imaju finansijsku kompenzaciju za svoj rad.
• Ogledna škola je eksperimentalna škola u kojoj se primenjuju nove metode učenja, gde se testiraju inovacije i drugačije prakse, a sve sa ciljem poboljšanja obrazovnog sistema kroz primenu i evaluaciju novih pristupa u učenju.

Neke od oglednih srednjih škola u Republici Srbiji su: Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu (inovativne nastavne metode u oblasti prirodnih nauka i matematike), Gimnazija „Svetozar Marković“ u Nišu (novi nastavni programi i metodologije rada i učestvovanje u brojnim obrazovnim projektima i eksperimentima), Medicinska škola „Beograd“ u Beogradu (testiranje novih metoda nastave u cilju napređenja obrazovanja budućih zdravstvenih radnika) itd...

Neke od srednjih škola koje primenjuju dualno obrazovanje su: Tehnička škola „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu (saradnja sa lokalnim tehničkim i inženjerskim kompanijama), Politehnička škola u Kragujevcu (saradnja sa kompanijama u oblasti mašinstva, elektrotehnike i informatike), Hemijsko-tehnološka škola u Subotici (saradnja sa privrednicima u oblasti hemijske i prehrambene industrije), Tehnička škola „Rade Končar“ u Beogradu (saradnja sa lokalnim kompanijama u oblasti elektrotehnike i mašinstva) itd...

Novi obrazovni profili u srednjim školama

Kao što smo spomenuli na početku, tržište diktira svoja pravila i postoje deficitarna zanimanja, za koja je doneta odluka da se uvedu kao smerovi u pojedinim stručnim školama po dualnom modelu, a prva generacija biće generacija 2024/2025.

Novi smerovi koje možemo očekivati od jeseni su: tehničar računara, tehničar za administriranje računarskih mreža, vozač motornih vozila, elektrotehničar za elektroniku na vozilima, tehničar elektronike i automatike, kozmetički tehničar, poljoprivredni tehničar digitalnih tehnologija, polagač obloga, dekorater zidnih površina i mehaničar grejne i rashladne tehnike (Izvor: euronews.rs).

Ono što je dodatna novina jeste da, pored novčane naknade koje učenici dobijaju na praksi od poslodavca, učenici će od države dobijati nadoknadu od 5.000 RSD mesečno, 9 meseci godišnje.

Kako prenosi Euronews.rs, Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da urade listu deficitarnih zanimanja, a da se pretpostavlja da ta zanimanja neće biti mnogo različita od postojećih. Ta zanimanja su: varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama, šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekstilnih mašina, prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobari i recepcioneri.

Privredna komora Srbije zatražila je od Ministarstva prosvete da napiše plan i program za tri nova obrazovna profila u srednjim škola, a to su program za odžačara, sobarice i nadzornika soba, te postoji mogućnost da se i ovi programi uvrste u obrazovne programe od jeseni, prenosi portal Vreme.com.

Zvanični podaci

Zatražili smo zvaničnu informaciju od Ministarstva prosvete po pitanju tačnog spiska deficitarnih zanimanja i institucija u kojima će oni biti implementirani, međutim, do dana objavljivanja teksta, nismo dobili odgovor.

Ipak, Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu NSZ) je za Startuj.infostud.com izjavila da poslodavci iskazuju realnu potrebu za kandidatima koji već imaju radno iskustvo, izraženu motivaciju i koji odmah mogu da budu uključeni u proces rada.

Prema podacima NSZ-a, beleži se veća potražnja poslodavaca za profilima iz oblasti informacionih tehnologija, uslužnih delatnosti, trgovine, ugostiteljstva, saobraćaja i slično. Kada je reč o visokoobrazovanim profilima, izražena je potreba za stručnjacima u oblasti mašinstva, elektrotehnike, medicine i ekonomije, dok kada je reč o zanimanjima nižih kvalifikacija, primetan je trend potražnje u oblasti građevinarstva, ugostiteljstva i turizma, trgovine, tekstilstva i uslužnih delatnosti.

Ono što je interesantan podatak, to je da u evidenciji NSZ-a nema dovoljno kadrova za tražena radna mesta – to može biti iz razloga što takvih lica nema na tržištu (ili u bazi NSZ-a) ili zato što registrovani profili nemaju potrebna znanja i veštine, te otvorena radna mesta često ostaju nepopunjena kroz NSZ.

Kako su naveli iz NSZ-a, u najvećem broju slučajeva to su sledeća zanimanja: zidar, tesar, armirač, vodoinstalater, keramičar, bravar, zavarivač – rezač gasom, fasader, moler-farbar, elektrozavarivač, elektroinstalater, rukovodilac jednostavnim građevinskim mašinama, vozač teških teretnih vozila, vozač autobusa, kuvar, krojač, izrađivač gornjih delova obuće, mašinski tehničar, medicinska sestra, građevinski tehničar, knjigovođa, blagajnik i lekar.

Prema evidenciji NSZ-a, trenutno najviše ima nezaposlenih lica na pozicijama: prodavac (3. stepen stručne spreme), kuvar, konobar, prodavac (4. stepen stručne spreme), građevinski tehničar, vozač motornih vozila i elektrotehničar računara.

Konačno, zatražili smo i informaciju koliko se mladih iz srednjih škola po dualnom obrazovanju zapošljava u struci po završetku školovanja i dobili smo informaciju da ovaj podatak ne može da se izveze jer se u Listi kvalifikacija Republike Srbije sve kvalifikacije tretiraju na isti način, odnosno nema posebne kategorije koja bi označavala kvalifikacije stečene kroz dualno obrazovanje.

Summa summarum

Iako su mladi koji završavaju srednje školovanje po dualnom obrazovanju u istoj kategoriji kao i učenici škola koje ne rade po tom principu, ovi učenici ipak imaju prednost u odnosu na druge škole, pre svega zbog ostvarivanja radnog iskustva već tokom samog školovanja, što u velikoj meri olakšava pronalazak posla po završetku školovanja.

Novine u školstvu bi mogle povoljno da utiču na zaposlenje mladih, pre svega zbog osposobljavanja za zanimanja koja su tražena, a za koje nema odgovarajućih profila.

Zasigurno da će biti potrebno vreme da smerovi zažive, a da li će i koliko efikasan biti ovaj potez Ministarstva prosvete, videćemo kada se iznedre prve generacije novih obrazovnih profila.