Zašto „pametan“ ne znači samo dobar đak
Možda misliš da je inteligencija samo to koliko brzo možeš da rešiš matematički zadatak ili koliko knjiga si pročitao. Međutim, naučnici danas znaju da postoji više oblika pameti – i da ne blistamo svi na isti način. Howard Gardner, američki psiholog i profesor na Harvardu, 1983. godine je uveo pojam višestruke inteligencije, objašnjavajući da naš mozak može da bude briljantan u sasvim različitim oblastima.
U ovom tekstu smo izdvojili nekoliko tipova inteligencije. To su tipovi koje možeš da prepoznaš kod sebe bez obzira na godine, školu ili posao kojim se baviš. Tvoj zadatak je da otkriješ svoj dominantan tip i naučiš kako da ga iskoristiš.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
1. Logičko-matematička inteligencija
Ako si osoba koja se oseća kao detektiv kad naiđe na problem, voliš da „rastavljaš“ situacije na delove i tražiš logičan obrazac, vrlo verovatno poseduješ logičko-matematičku inteligenciju. Ljudi s ovim tipom razmišljanja uživaju u izazovima poput šaha, Sudoku slagalica ili programiranja. Oni vole da imaju jasan sistem i da donose odluke na osnovu podataka, a ne intuicije. Često se ovaj oblik inteligencije uočava još u osnovnoj školi kod dece koja vole matematiku, eksperimente i naučne projekte.
Danas postoje testovi, poput Ravenovih progresivnih matrica, koji mogu da provere tvoje logičko zaključivanje bez obzira na tvoje znanje iz škole. Ako želiš da razviješ ovu vrstu inteligencije, izlaži se zadacima koji zahtevaju analizu, istražuj naučne teme, igraj strateške igre i uči osnove programiranja – sve to je hrana za tvoj mozak.
2. Lingvistička inteligencija
Ako te inspiriše da pišeš priče, vodiš blog, učestvuješ u debati ili jednostavno uživaš da objašnjavaš stvari drugima, vrlo verovatno poseduješ lingvističku inteligenciju. Ovi ljudi se lako izražavaju, brzo pamte nove reči, uživaju u čitanju i umeju da napišu poruku koja pogodi tačno u centar.
Takva sposobnost se često primećuje još u ranom detinjstvu – kod onih koji prepričavaju događaje na zabavan način ili rado uče strane jezike. Ako želiš da je razviješ, čitaj raznovrsne knjige, piši svaki dan makar nekoliko rečenica, probaj da naučiš novi jezik ili se uključi u javno govorništvo.
Za proveru svojih veština možeš isprobati verbalno-lingvističke IQ testove ili online upitnike višestruke inteligencije.
3. Vizuelno-prostorna inteligencija
Ako ti je svet pun slika, boja i oblika i lako se snalaziš u prostoru, tvoj mozak verovatno funkcioniše kroz vizuelno-prostornu inteligenciju. Možda pamtiš put ne po nazivima ulica, već po tome kako izgledaju zgrade ili ti je uređivanje sobe, crtanje, fotografisanje ili pravljenje 3D modela prirodna stvar.
Ova vrsta inteligencije se često prepoznaje još u detinjstvu kod dece koja vole lego kocke, crtanje mapa ili zamišljanje kako bi nešto izgledalo iz različitih uglova. Ako želiš da je razvijaš, bavi se fotografijom, crtanjem, radom u grafičkim softverima ili igrama koje zahtevaju orijentaciju u prostoru.
Postoje i testovi koji mere ovu sposobnost, poput zadataka sa blokovima iz WAIS skale, ali i brojni online testovi vizuelne memorije i prostorne percepcije.
4. Muzička inteligencija
Neki ljudi prepoznaju pesmu nakon nekoliko tonova, lako pamte melodije i osećaju harmoniju kao da im je urođena. Ako ti se to dešava, verovatno poseduješ muzičku inteligenciju. Ona se često vidi još u ranom detinjstvu – deca pevaju pesme po sluhu, imitiraju zvuke instrumenata i lako prate ritam.
Ovakav tip inteligencije možeš da proveriš kroz testove muzičkog sluha i ritma, a razvija se vežbanjem sviranja instrumenta, komponovanjem, pevanjem ili analiziranjem različitih muzičkih žanrova.
5. Telesno-kinestetička inteligencija
Neki ljudi svet najbolje razumeju kroz pokret. Oni brzo uče nove fizičke veštine, imaju odličnu koordinaciju i osećaju svoje telo kao alat. Možda to primećuješ dok igraš sport, plešeš ili radiš nešto rukama – jednostavno znaš kad ti je pokret „pravi“.
Ova sposobnost se vidi još kod male dece koja su stalno u pokretu, penju se, preskaču prepreke i vole fizičke izazove. Za njen razvoj najbolje je da se baviš aktivnostima koje uključuju telo – od sporta, plesa i borilačkih veština, do „uradi sam“ projekata.
6. Interpersonalna inteligencija
Ako ti ljudi lako poveravaju svoje tajne, ako brzo prepoznaješ nečije raspoloženje ili umeš da smiriš tenziju u grupi, poseduješ interpersonalnu inteligenciju. To je sposobnost da razumeš druge – njihove emocije, motive i potrebe.
Često se vidi još u detinjstvu kod onih koji okupljaju ekipu, posreduju u svađama i intuitivno znaju kako da motivišu druge. Ova inteligencija se razvija kroz rad u timovima, volontiranje, vođenje projekata ili bavljenje profesijama koje traže mnogo interakcije. Ako želiš da je izmeriš, možeš probati EQ testove koji mere emocionalnu inteligenciju ili MBTI testove ličnosti.
7. Intrapersonalna inteligencija
Ovo je sposobnost da razumeš sebe – svoje misli, osećanja i motive. Ako često razmišljaš o svojim ciljevima, znaš kada ti je potrebno vreme za sebe i imaš jasnu predstavu o tome ko si i šta želiš, verovatno ti je intrapersonalna inteligencija razvijena.
Već u ranom uzrastu ovakvi ljudi vole trenutke samoće, vođenje dnevnika ili razmišljanje o „velikim“ pitanjima. Ona se razvija introspektivnim tehnikama poput meditacije, postavljanja ciljeva i razgovora s mentorima. Ne postoje formalni IQ testovi za ovu oblast, ali postoje psihološki upitnici samosvesti i mindfulness skale koje ti mogu pomoći da je bolje razumeš.
Tvoja pamet, tvoja supermoć
Ne postoji „najbolja“ inteligencija. Postoji ona koja je tvoja i koja te, ako je neguješ, može odvesti daleko. Prvi korak je da prepoznaš u čemu blistaš, drugi da je razvijaš, a treći da je povežeš s drugim vrstama inteligencije.
