Svedočimo da ljudi danas sve češće koriste razne internet platforme, upotrebljavaju društvene mreže i aplikacije, a da bi sve to postojalo potrebni su IT stručnjaci koji kreiraju celokupan digitalni svet za korisnike. Samim tim tržište rada u velikoj meri traži programere, a to dokazuje i sajt za zapošljavanje IT-jevaca HelloWorld, gde svaki dan ima preko 1000 oglasa samo za stručnjake koji dolaze iz ovog sektora. Međutim, da li smo se ikada pitali da li ćemo jednog dana zbog atraktivnosti ovog posla svi biti programeri i kako izgleda zapravo put do IT sektora?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Kada govorimo o popularnosti oglasa za zapošljavanje IT stručnjaka, PR sajta HelloWorld, Marko Vučetić kaže da su postojala predviđanja da će tokom 2022. godine, u odnosu na 2021. godinu, biti manje ponuda za IT pozicije. Međutim, Marko dalje objašnjava da je praksa pokazala drugačije i da se ispostavilo da je tokom ove godine broj poslovnih ponuda porastao čak za 25% u odnosu na prethodnu. Dakle očekivanja su prevaziđena i broj oglasa je nastavio da raste.
- Kada je u pitanju potražnja stručnog kadra najviše se traže senior stručnjaci, odnosno mediori, dok su juniori imali najmanje ponude da konkurišu i da se zaposle – kaže Marko.
Dosta se govori o tranziciji i da će tržište usporiti, ističe Marko, ali podaci ne pokazuju da je tako.
- Često se priča o platama i beneficijama, i kada svi čuju da su plate mnogo visoke, da su benefiti visoki, sada vidimo da svi odjednom žele da uđu u IT sektor, pa je veoma aktuelna priča i o prekvalifikaciji. Pored toga, prosečna plata u IT sektoru je 1.600 evra, očekivanja su da će ići na 1.800, a najveća plata ide i do 8.000 evra - objašnjava Marko.
Da li će doći do zasićenja IT tržišta?
Kada pogledamo visoke plate i beneficije koje programeri imaju, posao deluje kao idealan za svakoga. Redovni profesor sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Boško Nikolić kaže da su danas veoma traženi poslovi programera i softverskih inženjera. Samim tim i obrazovanje za ovakva radna mesta su veoma tražena.
- Na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, veći niz godina Odsek za softversko inženjerstvo, kao i Odsek za računarsku tehniku i informatiku su među najtraženijim. Takođe, redovno učestvujemo i u obukama za prekvalifikacije, koje organizujemo zajedno sa organizacijom UNDP i Vladom Republike Srbije, gde smo se uverili u veliku zainteresovanost kandidata za naše kurseve. U pitanju su kandidati svih godišta, različitih stepena i vrsta obrazovanja, koji žele da steknu osnovna znanja iz različitih programskih jezika: Python, JavaScript, PHP, Java – objašnjava prof. dr Nikolić.
Tokom godina menja se tržište rada. Na to utiče i razvoj društva, razvoj tehnologija, razvoj nauke.
- U ovom trenutku se čini da je rad na razvoju softvera među najpopularnijim poslovima, ali ubrzana digitalizacija omogućava upotrebu softverskih alata i u drugim zanimanjima. Na primer, u marketingu se mogu koristiti različiti softveri i alati za analizu tržišta i to mogu koristiti zaposleni koji nisu programeri, kao i ekonomisti u okviru svojih poslova ili prevodioci i lingvisti upotrebom NLP alata (alata za obradu prirodnih jezika). Želim da kažem da će razvoj softvera omogućiti i razvoj drugih zanimanja i poslova, tako da mislim da neće doći do zasićenja programerima – ističe prof. dr Nikolić.
Posao programera je često izazovan, objašnjava Stefan Stanić, vođa za razvoj softvera u Infostudu. On objašnjava da se može naleteti na probleme koji nisu lako rešivi i koji zahtevaju dane provedene ispred računara u pokušaju da se reši neki problem, ipak nije svako spreman da se posveti tome.
- Po mom mišljenju, programiranje nije za svakoga. Smatram da treba da voliš ono što radiš, a kod programiranja je to veoma bitno. Praćenje dešavanja zna biti izazovno kada imaš mnogo posla, a ako se to ne radi, veoma lako možeš da zaostaneš i propustiš bitne izmene. Nijedan dan nije isti i svaki donosi nešto novo i zanimljivo i to me motiviše da se razvijam sve više u ovome što radim – kaže Stefan.
Da li se lako postaje programer?
Danas, popularizacijom IT sektora, često se razmatra da li je bolje upisati fakultet i završiti formalno obrazovanje ili ipak završiti kurs i krenuti što pre sa radom.
- U pitanju su različite vrste poslova i na neki način se ne mogu porediti. Softverski inženjeri obavljaju i bave se dosta raznovrsnijim i složenijim aktivnostima i poslovima nego programeri. Naravno, u skladu sa tim su i više cenjeni i plaćeni. Ali, i jedni i drugi moraju biti spremni da i nakon završenog jednog ciklusa svog obrazovanja nastave da se razvijaju i prate sve promene – ukazuje prof. dr Nikolić.
Takođe prof. dr Nikolić dodaje da je programiranje samo deo procesa razvoja softvera. U pitanju su koncepti, metodologije i tehnologije koje se veoma brzo menjaju i napreduju.
- Potrebno je dosta rada, praćenja literature, različitih kurseva i razmatranje mogućnosti praktične primene. Ali, potrebne su i određene sklonosti ka algoritamskom i logičkom načinu razmišljanja. Pojedinac može da učestvuje u različitim fazama razvoja softvera, koje se razlikuju po složenosti i odgovornosti. Naravno, potrebno je da svako izabere sebi odgovarajući obim i složenost posla – objašnjava prof. dr Nikolić.
Svet nam danas omogućava da mnogo toga učimo putem interneta i da na taj način stičemo razne veštine, a put jednog programera zahteva i stalno učenje i usavršavanje.
- Potrebno je biti spreman na istraživanje skoro ceo svoj obrazovni i radni vek. Programer treba da bude spreman da prihvata nova znanja i primenjuje različite koncepte i metodologije. Potrebno je da voli programiranje, dizajniranje softvera, testiranje, evaluaciju rezultata, vođenje projekata. Da ima mnogo entuzijazma i volje. Dosta rada, ali i zadovoljstva kada se pokrene softver na kome ste radili i kada vidite praktične rezultate – ističe prof. dr Nikolić.
Sa profesorom se složio i Stefan i dodao da programiranje nije "naučim jednom i to je to", ceo svet programiranja je veoma promenljiv i zahteva konstantno učenje kako bi se pratili najbolji standardi pisanja koda.
- Ja sam od srednje škole znao šta hoću da radim, ali u principu programiranje samo po sebi nije teško. Danas se sve može naučiti preko interneta i materijala je i više nego dovoljno – kaže Stefan.
Međutim prof. dr Boško Nikolić savetuje buduće programere da, koliko god zvučalo da nije teško postati programer, potrebno je i bitno je obrazovanje, strpljenje i da je mnogo bolje završiti svoje školovanje, pa tek onda izaći na tržište i odabrati posao koji vas najviše zanima.
- Sa završenim školovanjem će imati više znanja i bolju poziciju da se rangiraju u novoj firmi. Potražnja za softverskim inženjerima je velika i biće prisutna i u narednom periodu, zato je mnogo važnije steći potrebno znanje i tako sagledati sve moguće ponude i opcije, nego prerano prekinuti svoj razvoj i napredovanje – predlaže prof. dr Nikolić.
Tržište rada će zasigurno nastaviti sve više da traži stručnjake iz IT sektora i neće tek tako lako doći do zasićenja programerima. Definitivno će rasti i zainteresovanost za ove pozicije zbog beneficija i visina plata, međutim, one su samo jedan deo koji se dobija ovim poslom. Biti programer zahteva konstatno praćenje trendova, stalno učenje i usavršavanje. Profesor dr Nikolić i Stefan su objasnili da je ipak potrebna snažna volja za radom u IT sektoru kako bi dobro radili posao i došli do zaslužene pozicije i plate.
