Kako se postaje pica majstor – „Tajne nema, tajna je iskustvo“

Posao pica majstora danas je veoma tražen, a njihova veština je cenjena i dobro plaćena. Iz tog razloga, mnogi obožavaoci pice, odlučuju da svoju ljubav pretoče u umetnost njenog stvaranja, upisujući različite obuke. Ovaj specijalitet danas predstavlja neizostavni element italijanske kuhinje, a njegova priprema, prema rečima iskusnih pica majstora, zahteva strpljenje i rad u nezamislivim i ponekad, ekstremnim uslovima. U ovom tekstu zavirićemo u svet onih koji su od amaterskih koraka, za samo nekoliko godina, postali vrsni pica majstori.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Za Nastasiju Maksimović, posao pica majstora oduvek je bio interesantan. Za veoma kratak period, savladala je gotovo sve tajne pravljenja ovog poznatog italijanskog specijaliteta. Bez ikakve obuke, uz sopstveni trud i rad, uspela je da dođe do neverovatnih rezultata.

- Pre tri godine, počela sam povremeno da radim u obližnjoj piceriji, kao pomoćni radnik. Tu sam stalno gledala starije, iskusne pica majstore. Posle nekog vremena sam izrazila želju da počnem da radim kao pica majstor, što su mi i omogućili da pokušam, ali pošto je obim posla u toj piceriji zaista veliki, ostajao je neko uz mene prvih dana. Posle tri dana već sam radila sama, imala sam kvalitet i brzinu, koju nisu imali ni stariji od mene u tom trenutku, ali ja sam osoba koja voli da se takmiči. Volim da budem bolja – istakla je Nastasija.

Nastasija u ovom poslu veliku važnost daje kolektivu i timskom duhu, jer je uz svoje kolege, veoma brzo savladala veštine bacanja testa koje joj, u početku njene karijere, uopšte nisu išle. Zato danas, svima koji žele da se bave ovim poslom, poručuje da su istrajnost i upornost veoma važne komponente i da će uspeti samo oni koji budu dali svoj maksimum.

- Osobine koje su potrebne da bi se uspelo u ovom poslu su ljubav prema poslu, red, rad i požrtvovanost, komunikativnost, timski rad i jaka leđa. Posao je sam po sebi zahtevan, kako fizički tako i psihički. Naše zanimanje nas stavlja u poziciju pored peći koja radi na 400-500°C, zahteva spretne ruke i jaka leđa, jer se stoji ceo dan. Većina nas nema vremena za odmor ili kafu. Tokom leta radimo i na 40-50 °C u kuhinji pored peći koja je na mnogo većoj temperaturi. Imamo rizik od opekotina i raznih povreda, ali sve zavisi od naše spretnosti – objašnjava Nastasija.

Jedan od onih koje priprema hrane i nije preterano zanimala, jeste naš sagovornik Marko Stanković. Marko je svoju karijeru započeo u lokalnom restoranu radeći kao konobar. Međutim, kako je priroda njegovog posla zahtevala da veliki deo vremena provodi u kuhinji, tako se i rodila njegova želja da se oproba u ovom poslu.

- U restoranu u kom sam radio sam kroz šalu rekao kolegi koji se bavi pripremom pice kako time može svako da se bavi i kako mogu da se kladim da ja to mogu da uradim mnogo bolje od njega. Tako smo došli do toga da sam narednog dana, s obzirom na to da nije bilo mnogo posla u restoranu, obukao njegovu uniformu i počeo sa pripremom. Tada sam zapravo shvatio koliko je to jedan kreativan proces, koji zahteva mnogo strpljenja i pažnje. Naravno, moja pica nije bila ni približna njegovoj. Jeste da sam, zbog izgubljene opklade, morao da se ošišam na ćelavo, ali tada se u meni probudio takmičarski duh i želja za sticanjem znanja i veština – kaže Marko.

Ubrzo nakon opklade, Marko, uz podršku svojih kolega, odlučuje da završi obuku za pica majstora, a nedugo zatim, svoju karijeru nastavlja pored vrele peći.

- Priprema testa je definitivno najzahtevnija. Svaki pica majstor treba da prepozna kada je vreme za razvlačenje testa i na koji način to treba da uradi. Takođe, morate da znate koji sastojci se slažu i kako doći do savršenog ukusa. Uglavnom je svima poznato koji sastojci se koriste za Kaprićozu, koji za Margaritu, a koji za Vegetarijanu, ali isto tako, važno je da ti sastojci budu kvalitetni. Često me ljudi pitaju koja je tajna, kako uspevam da napravim tako dobru picu, a ja im odgovorim da tajne nema, „tajna“ je iskustvo – ističe Marko.

Dok pica i dalje ostaje omiljeni obrok širom sveta, retko ko je upoznat sa uslovima rada jednog majstora koji se bavi njenom pripremom. Priča našeg sagovonika nudi nam širu sliku o ovom zanatu, a mnogima može i da pomogne da shvate da li je ovaj posao nešto čime zaista žele da se bave.

- Iako sam, moram priznati, u početku ovaj posao podcenio, vremenom sam, radeći kao konobar shvatio koliko je zapravo zahtevan. Osim što vam je stalno vruće i što gotovo nikada nemate vremena ni za toalet, veoma je teško biti konstantno na nogama 12 sati dnevno. Takođe, ovaj posao zahteva i veliku koncentraciju i dobru saradnju sa kolegama, koja moram priznati, nije uvek prisutna. Ukoliko odlučite da se bavite ovim poslom, morate da budete spremni i na takve situacije. Posao je dosta dinamičan, zanimljiv i može da se zaradi lep novac. Ako ste veliki gurman kao ja, ne sumnjam da ćete uživati u ovom poslu, bez obzira na sve mane koje sa sobom nosi. Odmah da vam kažem, morate da budete veoma uporni. Nećete odmah uspeti sve iz prvog puta, nisam ni ja. Budite jaki da prevaziđete neuspehe, jer je upravo to ključ do uspeha – objašnjava Marko.

Prema podacima sa sajta Ginisove knjige rekorda, najveća pica na svetu iznosila je 1.300 kvadratnih metara, a za pripremu iste, potrošeno je više od 6 tona testa, više od 2 tone slatkog sosa, skoro 4 tone sira i oko 630.000 komadića kobasice.