Smenski i noćni rad su vidovi radnog angažovanja koji, u odnosu na sve druge vidove rada, sa sobom nose najizraženije karakteristike i u praksi uopšte nisu retka pojava, naročito u određenim branšama.
Foto: Pixabay
Upravo zbog specifičnosti ovih vrsta rada, postoji povećana potreba za poznavanjem njihove regulative, koje smo upravo kroz ovaj tekst hteli da ti približimo i raščlanimo.
Zakonske norme u vezi noćnog i smenskog rada
Član 62. Zakona o radu definiše da rad noću jeste svaki vid rada koji obavljaš u vremenu od 22 časa do 6 časova ujutro narednog dana. Noćni rad se posebno reguliše pravnim propisima, upravo zbog specifičnosti i osetljivosti, odnosno uticaja na ljudski organizam koji se javlja u praksi kod ove vrste radnog angažovanja. Važno je da znaš da, bez obzira na tvoju mladost, ova vrsta rada može da prouzrokuje poremećaj normalnog biološkog časovnika spoljnim uzrocima i predstavlja glavni generator stvaranja premorenosti u profesijama koje podrazumevaju noćni rad, kao sastavni deo smenskog rada u pojedinim branšama kao što je medicina, fabrički rad u smenama ili rad u MUP-u. Iz ovog razloga pravni propisi određuju posebnu zaštitu za radnike koji rade noću.
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj si angažovan na istim poslovima koji se smenjuju prema utvrđenom rasporedu, odnosno u toku meseca posao obavljaš u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.
Noćni rad je najčešće povezan sa smenskim radom, to jest radom koji je kod poslodavca organizovan na takav način da se na istim poslovima smenjuješ prema utvrđenom rasporedu (na primer prepodnevna, popodnevna i noćna smena).
Najčešći primer preplitanja smenskog i noćnog rada u praksi, jeste rad po vremenskom redosledu 12 (rad) – 24 (odmor) – 12 (rad) – 48 (odmor) koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Ovakav rad ima karakter smenskog rada, ali je jedna od ove dve smene uvek noćna smena (12 sati rad danju - 24 sata odmora - 12 sati rada noću - 48 sati odmora).
Prema navedenim zakonskim odredbama koje regulišu noćni rad, ukoliko si angažovan noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje, poslodavac je dužan da ti obezbedi obavljanje poslova u toku dana, ako bi po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa takav rad doveo do pogoršanja tvog zdravstvenog stanja.
Pre uvođenja noćnog rada poslodavac je dužan da zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite zdravlja na radu za tebe koji rad obavljaš noću. Ako je kod poslodavca rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da ti obezbedi adekvatnu zamenu tako da ne moraš neprekidno da radiš više od jedne radne nedelje noću.
Zaštita od noćnog rada za određene kategorije zaposlenih
Ukoliko imaš 18 godina možeš da radiš noću samo ako obavljaš poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, kao i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju dovoljan broj punoletnih zaposlenih lica. U ovom slučaju poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad tvojim radom od strane punoletnog zaposlenog. U svim drugim slučajevima, rad noću za sve mlađe od 18 godina starosti je zabranjen. Za vreme trudnoće ukoliko dojiš, ne možeš biti angažovana na noćnom radu ako bi takav rad bio štetan za tvoje zdravlje ili zdravlje deteta na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Ukoliko si roditelj deteta do tri godine života, kao i samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, možeš da radiš noću samo uz svoju pisanu saglasnost.
Uvećanje zarade za noćni rad i smenski rad
Zakon o radu posebno vrednuje samo noćni rad, ali ne i smenski rad. Ono što je bitno za tebe je da imaš pravo na uvećanu zaradu za rad noću u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to najmanje 26 odsto od osnovne zarade. S druge strane, nije propisano obavezno uvećanje zarade za rad u smenama.
Kako bismo ti približili šta čini osnovnu zaradu kao osnovicu na koju se računa uvećanje, moramo najpre da ti razjasnimo pojam zarade. Prema zakonu, zarada je jedna od tvojih osnovnih prava, a ono što je krucijalno za tebe je činjenica da zarada kao takva sadrži u sebi osnovnu zaradu, zaradu za radni učinak i uvećanu zaradu. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje si zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, poslodavac je u obavezi da ti noćni rad isplati u uvećanom iznosu samo ako noćni rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Uvećanje je tada najmanje 26 odsto od osnovne zarade. Dakle, nemoj prevideti da se uvećanje ne računa na deo zarade po osnovu tvog doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, kao ni na tvoju zaradu za radni učinak i uvećanu zaradu.
Za razliku od noćnog rada, za koji je Zakon o radu odredio da ga poslodavac mora posebno vrednovati kroz zaradu, zakon ne obavezuje poslodavca da mora posebno da ti plati smenski rad. Upravo u ovoj činjenici leži tvoja mogućnost da prilikom pregovora za posao, staviš akcenat na unošenje odredbe u tvoj ugovor o radu kod potencijalnog poslodavca, koja će u sebi sadržati obavezu poslodavca, da ti isplati uvećanu zaradu po osnovu rada u smenama. Zakon dalje propisuje da, ukoliko se istovremeno steknu uslovi za isplatu uvećane zarade po više osnova, procenat uvećanja osnovne zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Iz svega navedenog sledi ono što je pozitivno za tebe da, ako radiš u smenama, a ujedno imaš časove noćnog rada, u tom slučaju ako ti je ugovorom o radu predviđeno uvećanje zarade i za smenski rad od, na primer, 26 odsto, a istovremeno imaš pravo i na uvećanu zaradu za noćni rad, onda ti sleduje uvećanje od minimum 52 odsto od osnovice. Dakle, ta dva osnova ti se sabiraju.
Problemi u praksi
Potrebno je istaći da zakon predviđa mogućnost da se noćni rad vrednuje prilikom obračuna osnovne zarade, u kom slučaju onda nema obaveze poslodavca da ti obezbedi uvećanu zaradu jer je već ukalkulisana u osnovnu zaradu.
Međutim, česta je u praksi zloupotreba kada poslodavci svesno izbegavaju da u osnovnu zaradu ukalkulišu smenski rad, ujedno pokušavajući da ti izbegnu obavezu plaćanja po tom osnovu. Zato kad si upoznat sa svojim pravom, uvek možeš da insistiraš da se ugovorna odredba za uvećanje po osnovu smenskog rada uvrsti u tvoj ugovor, na taj način stavljajući do znanja poslodavcu da si svestan svojih prava.
