Koja je razlika između plaćenog rada i volontiranja? Da li znači da ako nismo plaćeni za neki posao ne treba da se trudimo, poštujemo pravila? Zakonom o volontiranju uređuju se osnovni pojmovi u vezi sa volontiranjem, načela, ugovor, kao i prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja. To znači da svaki volonter potpisuje ugovor kojim se jasno određuju njegova prava i obaveze.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Prema zakonu, volontiranje je organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade.
Obično se misli da volonteri, zato što nisu plaćeni, nemaju prava i obaveze koje moraju da poštuju. To nije tako i Zakon o volontiranju to potvrđuje i uređuje.
Koja su to prava i obaveze volontera? Sa čim se sve susreću udruženja u praksi? Odgovore na ova pitanja potražili smo od Mire Novaković Ilin, koordinatorke Novosadskog humanitarnog centra, volontera Nikole, Veljka i Aleksandre.
Ugovori o volontiranju
Novosadski humanitarni centar (NSHC) je neprofitna i dobrotvorna organizacija koja pruža podršku ugroženom stanovništvu, podstiče aktivizam građana, istraživački rad i obrazovanje. Prilikom angažmana volontera, sklapaju se ugovori o volontiranju u kojima su definisana prava i obaveze volontera u skladu sa planiranim aktivnostima, navodi za Startuj.infostud.com Mira Novaković Ilin.
- Naša organizacija trenutno ima 47 volontera, a broj uvek varira u zavisnosti od projekata i aktivnosti koje se sprovode. Za prijem volontera u Psihološkom savetovalištu postoji procedura i određeni uslovi koji se poštuju kako bi zainteresovani mogli postati deo našeg tima. NSHC ima stalno otvorene pozicije za prijem volontera u naš rad, gde se oni angažuju u skladu sa aktivnostima.
Volonteri nemaju pravo na novčanu naknadu
Volonter nema pravo na novčanu naknadu, ali ima pravo na obezbeđenu radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu, putovanje, smeštaj i ishranu, lekarske preglede i obuke za obavljanje usluga i aktivnosti, navodi se u Zakonu o volontiranju.
- Svaki volonter ima pravo da mu se obezbede sigurni uslovi za obavljanje volonterskog posla, da postoji mogućnost za usavršavanje. Ukoliko organizacija raspolaže novčanim sredstvima, ima pravo na nadoknadu putnih troškova, navodi Mira i dodaje da je volonter dužan da volontira u skladu sa zakonom, ugovorom o volontiranju i uputstvima organizatora volontiranja.
- Obaveze volontera jesu pre svega da se pridržava svih principa rada koje zastupa organizacija u cilju zaštite korisnika i same organizacije. U zavisnosti od ciljne grupe potpisuje se i pravilnik o radu same organizacije, kaže naša sagovornica.
Prava i obaveze organizatora volontiranja
Volontiranje je uglavnom povremeni posao uz određeni broj sati i organizator mora da zaštiti krajnjeg korisnika usluge, zatim da jasno postavi pravila, kao i da postavi jasnu strukturu rada, objašnjava koordinatorka ove organizacije.
- Ono što je neophodno da organizator volontiranja nudi jeste jasna struktura u volonterskom menadžmentu, a to je imenovanje osobe koja je zadužena za rad sa volonterima i njihovo uvođenje u proces volonterskog angažmana.
Psihološko savetovalište je usluga koja je kompletno zasnovana na volonterskoj osnovi i time su u ovoj organizaciji posebno ponosni.
- To je odličan primer kako se jedna neophodna usluga može organizovati samo na bazi volontiranja. Kod nas su angažovani i volonteri koji su u procesu edukacije i postoje benefiti koje dobijaju, a to je sticanje iskustva u radu sa klijentima, a sa druge strane pružanje toliko potrebne podrške i pomoći mladima koja je besplatna.
Nakon volontiranja, mogućnost zapošljavanja
Kada se pojavi pozicija za angažovanje plaćenog saradnika, u ovoj organizaciji prednost imaju volonteri koji su pokazali visok nivo odgovornosti i posvećenosti poslu, otkriva naša sagovornica.
- Potrebno je da mladi imaju istinsku želju da slobodno vreme koje imaju posvete dobrotvornom radu u zajednici. Volontiranje predstavlja prvi susret sa radom gde se stiču iskustva, veštine i znanja koje mladi kasnije primenjuju u svom daljem profesionalnom angažmanu.
Napravite promenu u nečijem životu
Nina Perović (22) je studentkinja fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu i volontira u nezavisnom aktivističkom kolektivu pod nazivom “Kuhinja solidarnosti”.
- Za “Kuhinju solidarnosti” sam saznala preko društvenih mreža. Priključila sam se iz razloga što ne mogu da zanemarim probleme siromaštva i gladi, i na ovaj način sam želela da pružim podršku i uzajamnu pomoć onima kojima je to potrebno.
Naša sagovornica je upoznata sa osnovnim odredbama i načelima Zakona o volontiranju, koje “Kuhinja solidarnosti” prati i poštuje.
- Našim radom se trudimo da aktivno uključimo građane u društvene procese i time razvijemo humanije i ravnopravnije društvo. Takođe, kod nas se izuzetno poštuju različitosti i trudimo se da time poboljšamo kvalitet života građana.
Malo se priča o zakonu
Aleksandra Vranac (22) studentkinja je Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i trenutno volontira u organizaciji Srce, a bila je volonter u Aiesec-u i CBG-u. Ona nije bila upoznata sa Zakonom o volontiranju do skoro i dodaje:
- Nisam znala da je volontiranje regulisano zakonom i do skoro nisam bila upoznata sa pravima i obavezama volontera. Organizacija Srce me je uputila na zakon, tako da još ulazim u ceo proces polako.
Mladi često pristupaju raznim organizacijama samo kako bi popunili CV, ali je mnogo bitnije odabrati nešto što te interesuje.
- Volontiranje nosi sa sobom odgovornost kao i svaki drugi posao, a s obrziom da nije plaćen treba izabrati ono što će nas motivisati jer ćemo dosta slobodnog vremena tu provesti.
Novi zakon o studentskom organizovanju
Veljko Uskoković (22) je student Fakuteta organizacionih nauka (FON) i već tri godine volontira u FON-ovom Centru za razvoj karijere.
- To je mala organizacija sa oko 50 članova. Učlanio sam se jer sam osetio isti nivo entuzijazma za rad na sopstvenim profesionalnim kvalitetima i zato što sam želeo da na fakultetu pronađem nove prijatelje i nisam pogrešio.
Veljko je upoznat sa Zakonom o volontiranju i dodaje:
- Pored njega istakao bih novi Zakon o studentskom organizovanju koji posebno definiše rad studentskih organizacija. Oba zakona daju obaveze svim volonterima da moraju poštovati osnovna načela volontiranja i da svoj položaj ne smeju da zloupotrebljavaju.
Veljko smatra da svako treba barem godinu dana svog života da posveti volontiranju u organizaciji koja mu se dopada ili čiji rad mu deluje smisleno i zanimljivo.
Kako navodi naš sagovornik, volontiranjem čovek spoznaje svoje slabosti i prednosti, shvata da nije sve u novcu i da na kraju dana jedino što utiče na njegovo zadovoljstvo na poslu jeste prava priroda posla koja treba da ga ispunjava, a ne novčano dopunjava.
Za kraj naša sagovornica Nina poručuje mladima koji žele da volontiraju da krenu u akciju i tako naprave promenu u nečijem životu, a time i razliku u svetu.
Slažemo se sa našim sagovornicima i za kraj dodajemo rečenicu Rozalin Karter, supruge 39. predsednika SAD-a i osnivača neprofitne organizacije za očuvanje ljudskih prava, koja glasi „Bez volontiranja bili bi smo nacija bez duše“.
