Šta mladi očekuju od poslodavaca i da li nailaze na razumevanje

Portal Startuj Infostud uradio je kvantitativno istraživanje o gen Z i tržištu rada po CAWI metodu, tj. putem onlajn ankete. Istraživanje je rađeno u oktobru 2024. godine na uzorku od 1.805 mladih iz Srbije koji imaju od 15 do 29 godina. Većinu ispitanih čine žene, tačnije 78 odsto su žene, a 22 odsto su muškarci.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

U ovom istraživanju, gledano po regionu, najviše su zastupljeni u odnosu na ostatak Srbije Beograd i Vojvodina. Tačnije, 37% je Beograd, 31% Vojvodina, dok je Šumadija i Zapadna Srbija 18% i 14% Južna i Istočna Srbija.

Što se tiče starosti ispitanih u ovom istraživanju, najmanji deo uzoraka čine srednjoškolci, odnosno 18% su ispitanici od 15 do 19 godina, dok su 40% ispitanici od 24 do 28 godina, a 42% su ispitanici od 20 do 23 godine.

Takođe, više od polovine ispitanih su studenti, a deo njih je i zaposleno, tačnije 53% su studenti, 35% su zaposleni, a 18% nezaposlenih.

Najvažnija je adekvatna finansijska nadoknada

Prema istraživanju Startuj Infostuda o očekivanjima mladih od poslodavaca, čak 8 od 10 mladih smatra da bi poslodavci trebalo da više cene zaposlene bez prethodnog radnog iskustva.

Istraživanje je pokazalo da je mladima najvažnija adekvatna finansijska nadoknada, što je istaklo 97% ispitanika. Takođe, dobri međuljudski odnosi (95%) i balans između posla i slobodnog vremena (95%) su među najvažnijim faktorima pri odabiru radnog mesta.

Čak 94% mladih je istaklo da su im važni stabilnost zaposlenja i benefiti u skladu sa učinkom.

Zanimljivo je da 92% mladih očekuje da se nakon završetka školovanja odmah mogu zaposliti.

Gotovo polovina zaposlenih, tačnije 48%, izjavila je da bi promenila trenutni posao, najčešće zbog niskih primanja (42%) i nemogućnosti napredovanja (31%).

Kao glavni izazov istraživanje ističe nepodudarnost između očekivanja mladih i ponude poslodavaca. S druge strane, kao prilike za unapređenje navode se jasna komunikacija radnih uslova i benefita, razvoj mentorskih programa i prilika za napredovanje, kao i prilagođavanje ponuda potrebama i očekivanjima mladih.

Plate i karijera

Startuj Infostud je istražio i koja su očekivanjima mladih u vezi sa platama i rezultate govore da postoji velika razlika između početnih i željenih plata.

Početna prosečna plata koju mladi dobijaju je 89.345 dinara, dok je željena prosečna plata čak 172.963 dinara, što pokazuje da mladi priželjkuju gotovo duplo veću platu.

Polne razlike:

Kada su u pitanju muškarci, oni imaju nešto viša očekivanja, ali i realno viša primanja od žena. Početna plata za žene iznosi u proseku 87.528 dinara, dok je kod muškaraca 95.854 dinara.

Razlika je još izraženija kada se pogledaju željene plate: žene priželjkuju 167.609 dinara, dok muškarci očekuju 192.674 dinara mesečno.

Starosne razlike:

Početna plata za najmlađe ispitanike, uzrasta od 15 do 19 godina, iznosi 97.260 dinara, od 20 do 23 godine imaju početnu platu od 86.658 dinara, dok oni u grupi od 24 do 28 godina zarađuju 88.473 dinara.

Međutim, željene plate su dosta više od početnih. Željena plata mladih od 15 do 19 je 186.308 dinara, dok je za one od 20 do 23 godine 170.963 dinara, a mladi od 24 do 28 priželjkuje platu od 168.994 dinara.

Regionalne razlike:

Mladi u Beogradu imaju najviša početna primanja, odnosno 90.619 dinara, ali i najviša očekivanja, sa željenom platom od 180.423 dinara.

Na dnu lestvice su ispitanici iz Šumadije i Zapadne Srbije, gde je prosečna početna plata 85.215 dinara, dok željena iznosi 159.936 dinara.

Mladi iz Vojvodine imaju početnu platu od 90.067 dinara, dok žele platu od 172.128 dinara, a mladi sa juga i istoka Srbije imaju početnu platu od 88.672 dinara, a željena plata im je 169.269 dinara.

Preferencije mladih

Istraživanje portal Startuj Infostud pokazuje da su IT, marketing i ekonomija/menadžment preferirane oblasti rada među mladima u Srbiji, dok su preferirani tip kompanije srednje veličine i velike korporacije. Ipak, preferencije se značajno razlikuju u zavisnosti od pola i regiona.

Polne razlike:

Muškarci pokazuju veće interesovanje za tehničke oblasti, kao što su IT sektor i inženjering, uz izraženiju sklonost ka preduzetništvu, posebno kroz rad u startapima.

Nasuprot tome, žene više interesuju oblasti poput marketinga, menadžmenta i socijalnih  nauka. Takođe, preferiraju rad u srednje velikim i velikim kompanijama, dok su manje zainteresovane za startap okruženje.

Regionalne razlike:

U Beogradu i Vojvodini mladi pokazuju veće interesovanje za rad u privatnom sektoru i međunarodnim kompanijama. Takođe, više mladih preferira IT sektor i marketing.

S druge strane, mladi iz Južne i Istočne Srbije, kao i iz Šumadije i Zapadne Srbije, više interesovanja pokazuju za rad u državnim institucijama i više su fokusirani na tradicionalne oblasti rada, poput javne administracije, prosvete i poljoprivrede. Dok je niže interesovanje za startape ili preduzetništvo.

Istraživanje ukazuje na značajan jaz između interesovanja mladih za moderne sektore, kao što su IT I marketing, i kapaciteta lokalnih tržišta u manjim regionima.

Kao potencijalna rešenja ističu se jačanje digitalizacije i razvoj modernih sektora u manjim gradovima, kao i usmeravanje mladih ka startap ekosistemima kroz edukativne i mentorske programe.

“Očekivanja su drugačija od prethodnih generacija, ali realna”

Jedna od onih koji su radili ovo istraživanje jeste Anja Tokić, HR-a u Infostudu, koja je za naš portal govorila o tome da li su je rezultati istraživanja iznenadili, kao i da li smatra da je generacija Z realna u svojim očekivanjima od poslodavaca.

“Smatram da njihova očekivanja jesu drugačija od starijih generacija, ali da jesu realna i da odgovaraju vremenu u kom živimo - i što se tiče finansija, ali i uslova rada. Mislim da je pohvalno što su im važne društvene vrednosti, kao i što se ne zadovoljavaju lošim uslovima, već traže ono što im odgovara. U svemu tome, ipak treba da razmišljaju i o onome što nude tržištu rada, odnosno da kontinuirano uče, stiču znanja i veštine, kako teorijski tako i praktično, kako bi mogli da ostvare svoje ciljeve”, navela je Tokić.

Prema njenim rečima, istraživanje nam govori da su primarni faktori koji su važni mladima zarada odnosno finansijska nadoknada, međuljudski odnosi kao i balans privatnog i poslovnog života.

“Pored toga, ono što mladi izdvajaju kao bitno su vrednosti i svrha kompanije, važno im je poštovanje i da firma vodi računa o dobrobiti zaposlenih, kao i da ono što predstavlja u javnosti stvarno odgovara "stanju iznutra". Važna im je društvena odgovornost i učestvovanje kompanije u humanitarnim aktivnostima”, objasnila je Tokić.

Da li poslodavci razumeju mlade?

Na pitanje da li poslodavci razumeju potrebe i vrednosti koje Gen Z gaji u pogledu zaposlenja, Tokić nam je otkrila da to zavisi od poslodavca.

“Neki su se prilagodili i rade na tome da ispune očekivanja nove generacije, prave programe koji su im interesantni i prilagođavaju uslove, dok neki i dalje kaskaju za tim, "osuđuju" mlade zbog toga što traže i ne žele bolje da ih upoznaju kako bi shvatili vrednost koju donose”, rekla je Tokić.

Kako je navela u ovom istraživanju je najviše iznenadio podatak da 57% mladih razmišlja o preseljenju u inostranstvo, prvenstveno zbog kvaliteta života, ali i prilike za većom zaradom.

“Nadam se da će se situacija promeniti, i da će mladi imati više razloga da ostanu u zemlji”, rekla nam je Tokić.

Gen Z od posla traži smisao, fleksibilnost, brigu za mentalno zdravlje, ubrzani razvoj i jasan društveni uticaj, dok, kako je rekla Tokić, starije generacije i dalje najviše cene stabilnu platu, dugoročne benefite i klasičnu strukturu rada.

“Gen Z će češće menjati posao i manje pristajati na uslove koji im ne odgovaraju, u odnosu na prethodne generacije”, zaključila je naša sagovornica.