Zašto je u redu menjati pravac više puta tokom karijere?

Kada si na početku karijere, vrlo je verovatno da osećaš pritisak da moraš brzo da doneseš „pravu“ odluku. Koji fakultet da upišeš, prvi posao koji prihvataš, pravac u kom ćeš da se razvijaš, imaš utisak da će tvoja čitava karijera da zavisi od tog prvog izbora. Sve deluje kao da ima dugoročne posledice i kao da nema mnogo prostora za greške. Možda si već čuo rečenice poput „samo se drži jednog pravca“ ili „važno je da se što pre pronađeš“. Ipak, realnost je da većina ljudi ne zna odmah čime želi da se bavi, i to nije znak nesigurnosti ili neuspeha. Naprotiv, početak karijere je period istraživanja, učenja i isprobavanja, u kome je potpuno u redu da promeniš mišljenje, plan ili smer, i više puta, dok ne pronađeš ono što ti zaista odgovara. To zapravo nije ni promena mišljenja, koliko je davanje sebi prilike da upoznaš šta se sve nudi. Danas mladi ljudi imaju mnogo interesovanja i veština koje su paralelno razvijali, fakulteti nude mnogo šire programe obrazovanja, pa je teško imati samo jedan pravac.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Promena pravca karijere može značiti mnogo različitih stvari. Možeš samo promeniti firmu, ali ostati u istoj oblasti. Možeš potpuno promeniti oblast rada, na primer, preći iz marketinga u UX dizajn, jer si otkrio da te kreativno rešavanje problema više ispunjava. Možeš početi kao profesor, zatim postati projektni menadžer, a kasnije pokrenuti sopstveni biznis. Neki ljudi prelaze iz ugostiteljstva u IT, drugi iz jednog dela tech industrije u drugi, a neki prepoznaju da željeni posao nije to što misle da jeste i okrenu se potpuno novom pravcu, iako je sve što su do tada poznavali nešto potpuno drugačije. Ove promene nisu retke; one su deo dinamičnog profesionalnog puta koji odražava tvoje vrednosti, interesovanja i razvoj kroz vreme.

Pozitivni aspekti promene karijere

1. Bolje upoznaješ sebe i ono što te zaista pokreće. Kada menjaš pravac, zapravo testiraš sopstvene granice, interesovanja i vrednosti. Prvi posao često biraš na osnovu dostupnosti ili očekivanja okoline, a ne na osnovu dubokog razumevanja sebe. Tek kroz iskustvo shvataš da li ti prija dinamično okruženje ili stabilna struktura, rad sa ljudima ili fokusiran individualni rad. Na primer, ako započneš karijeru u prodaji jer „ima posla“, ali kasnije pređeš u analitiku ili razvoj proizvoda, to ne znači da si pogrešio, već da si kroz praksu otkrio šta ti više odgovara.
2. Razvijaš širi skup veština koje te čine otpornijom na promene tržišta. Svaka promena karijere nosi nove veštine, perspektive i načine razmišljanja. Kada spojiš iskustva iz različitih oblasti, postaješ fleksibilnija i prilagodljivija osoba. Na primer, neko ko je radio u korisničkoj podršci, a kasnije prešao u product management, ima dublje razumevanje korisničkih potreba i može donositi kvalitetnije odluke. Takav „kombinovani“ profil je sve traženiji u savremenim industrijama.
3. Povećavaš šanse da pronađeš posao koji ti daje smisao i zadovoljstvo. Nije svaki posao samo izvor prihoda. Mnogima je važno da osećaju svrhu u onome što rade. Promena pravca ti daje priliku da se udaljiš od posla koji te iscrpljuje ili ne motiviše i približiš onome u čemu vidiš lični smisao. Na primer, ako si započeo karijeru u korporativnom okruženju, ali kasnije shvatiš da želiš da radiš u obrazovanju, neprofitnom sektoru ili na društveno korisnim projektima, ta promena može značajno uticati na tvoje zadovoljstvo i mentalno zdravlje.
4. Veća otpornost na promene i neizvesnost. Promene karijere često idu ruku pod ruku sa neizvesnošću, što znači da si već prošao kroz situacije koje zahtevaju fleksibilnost i mentalnu izdržljivost. Iz ugla poslodavca, to znači zaposleni koji se ne raspada pri reorganizaciji, promeni strategije ili uvođenju novih procesa. Na primer, osoba koja je promenila industriju tokom krize ili restrukturiranja pokazuje da ume da ostane funkcionalna i produktivna u nestabilnim okolnostima.

Mogući negativni aspekti promene karijere

1. Privremena finansijska i profesionalna nesigurnost. Promena karijere često znači početak „od nule“, odnosno nižu platu, probni period ili čak privremenu nezaposlenost. Ovo može biti stresno, naročito ako imaš finansijske obaveze ili osećaj da kasniš u odnosu na vršnjake. Na primer, prelazak iz stabilnog administrativnog posla u IT može zahtevati dodatnu edukaciju i vreme dok ne dostigneš željeni nivo primanja, što može izazvati sumnju i strah.
2. Osećaj da gubiš vreme ili da si „u zaostatku“. Jedan od čestih psiholoških izazova je poređenje sa drugima koji su ostali u istoj oblasti i napredovali hijerarhijski. Možeš imati utisak da si „krenuo ispočetka“, dok su drugi već na višim pozicijama. Na primer, ponovo ulaziš u juniorsku ulogu, to može udariti na ego, iako dugoročno gradi temelje za održiviju karijeru.
3. Početni entuzijazam može splasnuti. Nova oblast često donosi nalet energije i motivacije, ali vremenom se pojavljuju i realni izazovi. To ne znači da si napravio pogrešan izbor, već da si ušao u fazu realnog sagledavanja posla. Na primer, prelazak u kreativnu industriju može delovati idealno, ali rokovi, pritisci i klijentski zahtevi mogu doneti razočaranje ako očekuješ konstantno zadovoljstvo.
4. Nerazumevanje ili pritisak okoline. Porodica, prijatelji ili čak kolege mogu dovoditi u pitanje tvoje odluke, posebno ako promene deluju česte ili nelogične sa njihove tačke gledišta. Komentari poput „zašto opet menjaš?“ ili „zar se nisi već pronašao?“ mogu izazvati sumnju u sebe. Na primer, ako si već promenio dva ili tri posla u nekoliko godina, možeš se osećati kao da moraš da se pravdaš, iako zapravo aktivno gradiš svoj profesionalni identitet.

Kada sve sagledaš, promena pravca tokom karijere je normalna, zdrava i često korisniji put nego držanje prvobitnog plana po svaku cenu. To ti daje priliku da rasteš i učiš šta ti stvarno donosi smisao i zadovoljstvo. Ako osećaš da trenutna uloga nije ono što želiš, promena nije znak slabosti, već znatiželje, hrabrosti i investicije u sebe. Karijera nije linija, ona je tvoja priča, i u redu je da je pišeš onako kako se razvijaš i menjaš.