Jun i jul, završetak škole, prijemni ispiti, odluke, odluke, odluke... Šta upisati? Koju srednju školu ili fakultet izabrati? Kako sa 14 ili 18 godina znati koja karijera je prava za tebe? Da li moramo da znamo čime ćemo se baviti tokom života na početku srednjoškolskog ili visokoškolskog obrazovanja? Da li je gimnazija najbolji izbor? Ili je zanat ipak i dalje zlata vredan?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U ranijim tekstovima na našem sajtu razgovarali smo o tome kako su nas od detinjstva učili da je najbitnije da završimo školu i da će nam diploma otvoriti mnoga vrata. Ali, u realnosti je situacija takva da čak 55% mladih ne radi na poziciji za koju su se školovali.
Prema podacima Ministarstva prosvete za upis učenika u prvi razred srednje škole u Srbiji za školsku 2022/2023. godinu planirano je ukupno 74.982 mesta, od čega je 56.750 u srednjem stručnom obrazovanju, a 18.232 mesta za učenike koji žele da upišu gimnaziju, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
U školskoj 2022/2023. godini najtraženiji profili u srednjim stručnim školama bili su kulinarski tehničar, medicinska sestra tehničar, fizioterapeutski tehničar i elektrotehničar računara.
Već nekoliko godina čitamo o tome kako mali maturanti ne pokazuju preferencije ka zanatskim smerovima. Da li bi mali maturanti promenili mišljenje kada bi znali da zanatlije mogu da zarade veću platu od prosečnih programera?
Koliko su zanatlije raznih vrsta tražene na tržištu rada i koliko su plaćeni, razgovarali smo za sajt Startuj.infostud.com sa Milošem Turinskim, PR-om sajta Poslovi Infostud.
- Zanatski profili su toliko traženi da spadaju u deficitarna zanimanja na našem tržištu. Neki od najtraženijih zanimanja su iz oblasti ugostiteljstva, poslovi koje obavljaju vodoinstalateri, automehaničari, frizeri, stolari, burekdžije, zavarivači.
Zanatlije imaju veću platu od prosečnih programera
Jako je teško doći do kvalitetnih majstora i to automatski znači da se cena njihovog rada povećava i radnici koji se bave prethodno navedenim zanimanjima mogu da imaju prilično visoku platu, navodi Miloš.
- Što se tiče zarade, ona varira od iskustva. U poslove vezane za ugostiteljstvo ubrajamo pozicije kuvara i konobara. Kuvare možemo da podelimo na pomoćnike u kuhinji koji imaju najnižu platu koja se kreće od oko 40.000 dinara , obične kuvare sa platom do 80.000 i šefove kuhinje koji mogu da imaju zaradu od preko 150.000 dinara.
Miloš ističe da mnoge zanatlije imaju daleko veću platu nego što to imaju i prosečni programeri.
- Zavarivači rade po projektima i njihova mesečna zarada iznosi par hiljada evra. Ono što danas zanat donosi svima jeste siguran i stabilan posao i visoku zaradu.
Činjenica je da mladi nisu zainetresovani za ove profesije i smatraju ih manje vrednim. Sa druge strane, ni njihovi roditelji nisu zainteresovani da ih usmeravaju ka ovim profesijama, navodi Miloš i dodaje:
- Svi nekako žele da im deca budu „nešto više“. A to nešto više može da bude mač sa dve oštrice. Ne mora da znači da će visoko obrazovanje doneti i siguran i stabilan posao sa visokom zaradom. U osnovnim i srednjim školama treba da se radi sa decom na njihovom usmeravanju i pronalasku njihovih talenata.
Mladi sa 14 i 18 godina u prelazima na viši stepen obrazovanja često nisu sigurni koje zanimanje je pravo za njih. Potrebno je razgovarati sa učenicima, predstaviti im različite mogućnosti, a to je process u kojem bi trebalo da učestvuju svi, i nastavnici i roditelji.
Uloga škole, nastavnika i porodice
Kakva je i koliko je važna uloga škole, roditelja i nastavnika pričali smo sa pedagoškinjom Danijelom Grandić.
Donošenje odluke koja se odnosi na nastavak školovanja je izuzetno bitno u životu svake osobe, ali i vrlo kompleksno, zato je važno da taj proces obuhvati nekoliko aspekata, navodi Danijela i dodaje:
- Na prvom mestu je važno da učenik ima jasnu sliku o sebi, svojim interesovanjima, veštinama, navikama, jakim i slabim stranama. Potrebno je i da upozna svet rada, karakteristike različitih zanimanja. Od izuzetne je važnosti da se učenik upozna sa mogućnostima koje se odnose na dalje obrazovanje, koji profili i smerovi postoje u školama/fakultetima, šta obuhvataju njihovi planovi i programi, koje su mogućnosti zaposlenja po završetku određenih smerova.
Kada se prikupe navedene informacije, potrebno je razmotriti sve mogućnosti i suziti izbor, doneti odluku i pripremiti se za njeno sprovođenje u delo, ističe naša sagovornica.
Zanatske profesije se smatraju manje vrednim
Najčešće se zanatske profesije smatraju manje vrednim, jer zahtevaju najkraće formalno obrazovanje, ističe Danijela.
- Duže obrazovanje pomaže razvoju i unapređenju obrazovnih postignuća i kompetencija, pa samim tim i ličnih resursa koji otvaraju veće mogućnosti kada je u pitanju profesionalni razvoj. Međutim, svedoci smo da visoko obrazovanje nije garancija za sigurno zaposlenje, napredak u karijeri i visoku zaradu. U poslednje vreme prisutan je značajn deficit zanatskih zanimanja, što dovodi do toga da neko ko je završio zanatski smer, ko je posvećen i odgovoran u svom poslu, može da obezbedi sebi jako dobru poziciju na tržištu rada.
Iz ugla zanatlije: 10.000e mesečno zarada
Strahinja Janković (29) završio je srednju Elektrotehničku školu. Nakon završene srednje škole radio je razne poslove, od fizikalca, pomoćnog radnika, poljoprivrednih poslova. Nakon nekoliko godina rada za druge ljude odlučio je da pokrene nešto svoje i izbor je pao na bravariju.
- Nikad nisam znao čime želim da se bavim, želeo sam samo da budem finansijski nezavisan i dobro zarađujem i to me i dalje vodi kroz sve poslove.
Strahinja kaže da je posao zanatlije dosta težak, ali svako može da se oproba. Teško je opstati i postati profesionalac – a to je ono što je najbitnije u svakom zanatu.
- Od ovog posla mesečno može da se zaradi dosta. Moja mesečna zarada nije fiksna, ali se kreće od 1.000 do 10.000e. Posao je tražen i preko potreban, ali je veliki problem pronaći kvalitetne radnike. Svakodnevno se susrećem sa time da koliko god novčano motivišem radnike i dalje ih to ne zadovoljava i dolaze demotivisani na posao.
Naš sagovornik ima cilj da u narednih nekoliko godina napravi sopstvenu proizvodnju i da se bavi biznisom koji će raditi za njega. Do tada vredno radi i zarađuje kako bi za sebe i svoju porodicu obezbedio dovoljno lep i spokojan život.
Zanat jeste i dalje zlata vredan, i biće još dugo, slažu se naši sagovornici. Ono što je još vrednije jeste raditi posao koji volite. Odabir srednje škole ili fakulteta vas neće obeležiti za ceo život, sada više nego ikada imate mogućnost da u toku života promenite nekoliko poslova. Neka vam to uvek bude na umu prilikom izbora ili promene vašeg zanimanja.
