U pauzi od učenja

5 saveta kako da ti planovi ne fejluju i u ovoj godini

06.01.2024.
7 min

Početak godine uvek je propraćen ambicioznim mindset-om, mantrom “nova godina, novi ja” i nekim olakšanjem da, bez obzira što su nam prošli planovi i novogodišnje odluke fejlovali, nema veze, novi početak je tu i ove godine će ipak biti drugačije. Ali pravo pitanje je - šta ćeš ti da uradiš da ove godine ostvariš planove koje postavljaš svake godine? Gde grešiš?

5 saveta kako da ti planovi ne fejluju i u ovoj godini

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Da bi jednom za svagda uradio nešto po pitanju ciljeva koje postavljaš iz godine u godinu, prvo moraš da razmisliš o uzroku zašto oni ranije nisu upalili, pa tek onda da razviješ strategiju kako da ih ostvariš. Hajde da vidimo koja je fora u tome:

1. Korak po korak - ne mora i ne može sve i odmah.

Dakle ovako, sledeće godine ću trenirati pet puta nedeljno, smršaću, zdravo ću se hraniti, svakog meseca ću uštedeti sto evra, više ću putovati, očistiću semestar u roku i biću srećan. Zvuči super i moguće. Ako si Super Mario.

Veoma je izazovno podvući crtu i napraviti kompromis sa svojim željama - sve su tako primamljive i bilo bi super sve ih ostvariti, ali ne smeš da zaboraviš vrlo važnu stvar - tebe ima samo jednog, sa svim postojećim navikama (i onim lošim) i određenom dozom energije koju možeš da trošiš na dnevnom nivou. Naravno, praznična euforija čini svoje i čini nam se da možemo da promenimo život iz korena preko noći (i neko možda i može), ali ako si ti od onih kojima fejluju planovi svake godine, onda ti nisi od tih (što je skroz ok).

Pokušaj da svoje želje staviš na papir i brojevima od jedan do pet (šest, sedam ili deset npr.) označiš koliko ti je koja želja važna. Šta osećaš da je najveći prioritet? Idi redom, svoj fokus usmeri na jednu želju, zatim na drugu, zatim na treću. Razloži svoju želju u akcione korake, kako ćeš doći do cilja i, najvažnije, kako ćeš znati da si došao do cilja (o čemu će biti reči nešto kasnije). I zapamti, život nije sprint, već maraton. Isto je i sa ciljevima.

2. Postavljaš ciljeve koji nisu tvoji.

Zbog čega želiš da počneš da treniraš, da pohađaš neki kurs, uštediš novac? Ko ti je rekao da tako treba? Da li su to tvoji ciljevi i želje ili si ih negde pokupio?

Vrlo je teško odoleti pritisku društva, ali i zavodljivom životu koji se živi na društvenim mrežama, gde se čini da nekim ljudima dani traju 48 sati, a nama samo 24. Možda i najteži savet: budi iskren prema sebi, kada je reč o tvojim najdubljim željama i ciljevima. Ovo je jako važno da razumemo - ako uložimo energiju u ispunjenje ciljeva koji od starta nisu bili naši, osećaćemo se izgubljenije nego na počIetku. U redu je da tvoji ciljevi ne budu tako fensi, u redu je da ove godine recimo želiš više da odmoriš, spavaš, šetaš. U redu je da se na tom putu predomisliš po pitanju svojih ciljeva. Samo nemoj da viriš u tuđe planere, jer je to najgora zamka u koju možeš da upadneš.

3. Odričeš se svih starih navika odjednom.

Vratimo se na početak i spomenutu mantru - nova godina, novi ja. Dakle, sve staro je neprihvatljivo, to je tvoja prošlost, vreme je za nove navike, novu stvarnost i nove rezultate. Da, okej, ali ne ide to baš tako.

Uzmimo za primer trening koji smo spomenuli na početku. Hipotetički, nisi trenirao dvadeset godina. Novogodišnja odluka ti je da treniraš i krećeš da treniraš jako svakoga dana. Tvoj organizam je u šoku, sve te boli, teškom mukom odlučuješ da napraviš pauzu, a u toj pauzi se častiš kolačima i sokovima koji su nekada bili tvoja svakodnevica. Grize te savest, ali nekako duboko u sebi uživaš u tome. Ipak, sutradan ti se nešto i ne ide na trening. Odlučuješ da ideš prekosutra. Za pet dana odustaješ jer opet nisi ispunio cilj. 

Poenta priče je da se navike grade. Navike su aktivnosti koje radimo nesvesno, po nekom mehanizmu. Toliko smo ih puta ponovili, da su oni danas naša svakodnevica i nešto što se zove zona komfora u kojoj nam je udobno. Kada bismo se preko noći odrekli svega u čemu nam je ugodno, osećali bismo se svakoga dana kao da smo “u gostima”, a ne kod kuće. Prema jednom istraživanju za kreiranje navike je potrebno 66 dana, umesto 21, kako se obično navodi (European Journal of Social Psychology). Navike koje su kreirane ceo život se ne izbacuju preko noći. Izbacuju se postepenim kreiranjem novih navika, koji su više u skladu sa našim trenutnim životom/ciljevima/planovima, a koje će zameniti postojeće.

4. Odluka ti traje koliko i novogodišnji vatromet.

Džabe odluke, akcioni koraci, džabe sve, ako izostane doslednost. U knjizi Atomske navike, Džejms Klir navodi jednu zanimljivu rečenicu koja kaže: “Iščekivanje nagrade, a ne njeno ispunjenje, natera nas da preduzimamo akciju. Što je veće očekivanje, to je veće lučenje dopamina” (Atomske navike).

Ako nagrada koju dobijaš prilikom ostvarenja svog cilja nije takva da želiš da vrisneš od sreće, ako akcioni koraci koji će te dovesti do cilja nisu takvi da ne postoji ništa drugo što bi u tom momentu radio, onda nešto nije kako treba. Odustaješ od odluka zato što ti suštinski nisu važne i uzbudljive. Ili si jednostavno zadovoljan u svojoj ušuškanoj zoni komfora (što je okej, svi se mi ljuljuškamo u zoni komfora, ali prilike za rast su, nažalost, uvek van nje) i ta novogodišnja odluka je bila jedna čudna tradicija, iako si duboko u sebi znao od početka da je plan osuđen na propast (poučen prethodnim iskustvom).

5. Ne pratiš progres i odustaješ posle prve prepreke. KPI

Dok su nove aktivnosti još na klimavim nogama i nova navika se formira, najskloniji smo odustajanju. Na početku nećeš u potpunosti verovati sebi i povremeno ćeš pribegavati “starim” navikama. Sve je to u redu, sve dok nastavljaš tamo gde si stao. Nema veze ako si prekinuo nit i “ogrešio se”. Samo nastavi da se krećeš. Vremenom će se stvoriti kontinuitet, a posle nekog vremena će sama aktivnost postati prirodna i činiće se, nekako, ispravno.

Konačno, više je nego važno da pratiš progres. Da imaš ključne tačke koje će ti biti pokazatelj da si nešto uradio. Postavi nešto poput ličnih KPI-eva. Preziciraj, do 31. marta ću imati to i to. Do 1. jula ću uraditi to i to. Prati, prati i prati. Jedino ako znaš gde ideš, možeš znati i da li si stigao.

Ukoliko još nisi, pročitaj knjigu Atomske navike od autora Džejmsa Klira. U ovoj knjizi je vrlo detaljno i pitko opisano kako se formiraju nove navike i pomoći će ti ukoliko se mučiš sa ostvarenjem, ne samo novogodišnjih, već i poslovnih, akademskih ili bilo kojih drugih  planova.

Neka ti ovo budu srećni praznici - ali stvarno.

Kopiraj link

Kristina Dorić

Kristina je diplomirana sociološkinja, student generacije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, stručnjak za ljudske resurse, a u slobodno vreme se bavi pozorištem i glumom. Zaljubljenik je u umetnost, mačke i Netflix.