Sigurno ste se bar jednom susreli sa periodom u životu kada ste malo spavali, veliki broj sati radili, mnogo razmišljali, loše se hranili.. Ovi periodi su kod svih nas postali učestaliji od kada smo iz offline prešli u online okruženje. Dosta nas je izgubilo granicu između privatnog i poslovnog, pa ne znamo kada radimo, a kada odmaramo.
Foto: NajStudent (Adobe Stock)
U ovoj situaciji niste sami, i niste jedini. Ona može da se prevaziđe ali prvo je bitno da sebi razjasnimo šta se u našem organizmu u tim danima odvija.
To je upravo stres.
Ako ste se prepoznali u situaciji opisanoj u prvom pasusu, nastavite da čitate jer u nastavku teksta sa vama delimo 5 osnovnih stvari koje treba da znate o stresu.
#1 Stres pogađa sve
Bez obzira na pol, godine, zanimanje i druge demografske karakteristike, stres pogađa apsolutno sve, bez izuzetka. Postoje različite vrste stresova (akutni i hronični, eustres i distres, fizički i sociokulturn,...) i svi oni nas izbacuju iz stanja ravnoteže.
Međutim, svaki čovek na ovoj planeti drugačije doživljava stresne situacije. Za nekoga je određen splet događaja stresan, dok neko drugi na to ne bi ni trepnuo. To je sasvim normalna pojava zato što smo svi drugačiji, i ne bi trebalo da se upoređujemo.
Takođe, neki ljudi su mentalno jači, agilniji i brže se oporavljaju od stresnih situacija, dok drugima treba mnogo više vremena da prevaziđu sve što se u njihovom telu i umu odigralo.
Prvi korak je svakako prihvatanje da ste pod stresom i da vam treba neka promena. Zatim je skroz okej da za sebe uzmete koliko god vam treba vremena kako biste izašli i prevazišli tu situaciju.
Možda vam je potrebno par dana odmora, veče u bioskopu, šetnja po gradu, mini izlet...Probajte, jer samo tako ćete znati šta je najbolje za vas.
#2 Nije svaki stres loš
Većini je prva pomisao na stres nešto loše, neprijatno i uznemirujuće.
To nije baš tako.
Postoje dve vrste stresa: sa pozitivnim efektima (eustres) i sa negativnim efektima (distres).
Stres sa pozitivnim efektima su sva ona iznenađenja i divne vesti koje čujete i u vama izazovu lepe emocije, uzbuđenje i zadovoljstvo. Međutim, to vas takođe izbaci iz stanja ravnoteže i vaše telo ga registruje kao stres. Znam da zvuči neverovatno, ali je tako. :)
#3 Uticaj na zdravlje
Dugoročno druženje sa stresnim situacijama može naštetiti vašem zdravlju. Istraživanja pokazuju da u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta 75-90% poseta lekarima opšte prakse je povezano sa stresom.
Kada se stresovi nagomilavaju duži vremenski period, vaše telo ne dobija signale da se vrati u normalno stanje i tada dolazi do nastajanja hroničnog stresa. Pod ovim pojmom se podrazumeva više manjih, često neprimetnih stresnih situacija koje korak po korak dovode do narušavanja psihofizičke ravnoteže.
Hronični stres, ruku pod ruku, sa sobom donosi posledice kao što su nesanica, glavobolja, povišen krvni pritisak, pad imuniteta, anksioznost, depresiju...
Istraživanja iz 2015. godine pokazuju da 4,4% svetske populacije je imalo depresiju, dok je 3,6% ukupnog stanovništva prolazilo kroz anksiozne epizode. Na osnovu podataka, simptomi depresije i anksioznosti češće se javljaju kod žena, nego kod muškaraca.
#4 Načini ublažavanja i eleminisanja stresa
Za sprečavanje nastajanja stresa nekom treba više, a nekome manje vremena, ali svi treba da idu u istom pravcu, a to je da rade na tome da ga spreče i prevaziđu. Promenjen način razmišljanja i drugačiji pogled na događaje iz okruženja doprinose u velikoj meri eleminisanju stresa.
Kada dođe do narušavanja psihofizičke ravnoteže, postoje načini koji nas mnogo brže vraćaju na fabrička podešavanja i smanjuju uticaj stresnih događaja.
Prvi na listi je smeh. Smejte se na sav glas, iz srca. Ako vam u tom trenutku ništa nije smešno, pogledajte na YouTube-u neki smešan video, epizodu zabavne serije ili poslušajte nekog komičara koji će svojim pričama sigurno izmamiti osmeh na vašem licu. Neka vam razlog za smeh bude i to što ste se ujutru probudili zdravi i spokojni, osmehnite se prolaznicima na ulici. Sama činjenica da i vi nekome možete ulepšati dan je razlog za osmeh. Zar ne?
Potrudite se da svakog dana praktikujete neku fizičku aktivnost. Ne mora to biti teretana ili grupni trening, tu spadaju i šetnja, lagano trčanje, vožnja bicikle, rolera ili trening plesa. Šta god vi volite i u čemu uživate. Na taj način ćete izbaciti iz sebe nervozu, razbistriti um i smanjiti stres.
Razgovarajte sa dragim ljudima, pričajte šta vas muči, šta vas je iznerviralo ili potreslo, šta vas je izbacilo iz takta. Kada kažete naglas, problem ili situacija postaju manje ozbiljni i strašni nego kao što smo to do tada mislili.
Recite “ne” novim zadacima, druženjima, aktivnostima koje u vašem stomaku stvaraju nelagodu. Ukoliko vam se nešto ne radi, recite to. Osluškujte svoje telo i svoje želje, radite kako vas oni navode i ne osećajte krivicu zbog toga.
I poslednje, ali ne najmanje bitno. Nađite vreme za sebe, opuštanje i relaksaciju. Čitajte knjigu, gledajte filmove ili jednostavno nemojte raditi ništa. Baš ništa. Posvetite se onome što vam pričinjava zadovoljstvo, jer ćete tako doći u stadijum mira i ravnoteže.
#5 Mentalna higijena
Ukoliko osetite da vas konstantno nešto steže u grudima, da se stres nagomilava, da sve češće imate negativne misli, obratite se za pomoć stručnjacima. Ako do sada niste zagrebali u ovu granu medicine, posavetujte se oko izbora stručne osobe. Važno je da budete sigurni u osobu kojoj poveravate svoju priču i da se osećate prijatno u njenom društvu.
Često kažemo da je razgovor sa najbližim osobama delotvoran kao sa psihologom, možda i jeste donekle, ali ne na onaj način koji nam je često potreban. Naša porodica i prijatelji su subjektivni i u želji da nam pomognu zapravo nam samo odmognu. Zato je neko objektivan i stručan pravo rešenje za sve vaše nedoumice i životne prekretnice.
Međutim, mentalna higijena nije samo razgovor sa psihologom kada osetimo da nešto ne štima. Treba je primenjivati jednom u nekoliko meseci, kao i ostale redovne preglede na koje idemo, iako nas ništa ne boli. To je izduvni ventil za sve što se od terapije do terapije dogodi u vašem životu. Razgovor koji leči i otvara nove vidike. Razmislite o tome, sigurna sam da će vam doneti samo dobrog.
Verujem da su vam reči ispisane u prethodnim pasusima dale bolji uvid o stresu i njegovom delovanju na naš um i organizam. Sada možete da ga prepoznate kod sebe, kao i kod drugih, i pružite odgovarajuću pomoć samostalno ili odlaskom kod stručnjaka.
Budite mi zdravi i antistresirani!
