Pisanje peticije je moćan način da, zajedno sa drugim građanima, utičeš na donošenje odluka i promene u društvu. U Srbiji, pravo na peticiju je zagarantovano Ustavom, što omogućava svakome da se obrati državnim organima sa svojim zahtevima ili predlozima.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Peticija je pismeni zahtev ili predlog koji upućuješ organima javne vlasti, tražeći da preduzmu određene mere ili pokrenu postupke iz svoje nadležnosti. Ona predstavlja kolektivni glas građana koji žele da iniciraju promene ili skrenu pažnju na određene probleme.
Pravni osnov i svrha peticije
Pre nego što započneš pisanje peticije, važno je razumeti njen pravni okvir. Član 56. Ustava Republike Srbije garantuje pravo svakom građaninu da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Struktura peticije
Iako forma peticije nije strogo propisana zakonom, preporučuje se da sadrži sledeće elemente:
- Naziv organa kome se peticija upućuje: Navedite tačan naziv institucije ili organa.
- Ustavni osnov: Pozovite se na član 56. Ustava Republike Srbije kao pravni osnov za podnošenje peticije.
- Jasno formulisan zahtev: Precizno navedite šta tražite od nadležnog organa.
- Obrazloženje zahteva: Objasnite razloge i okolnosti koje su vas navele da podnesete peticiju.
- Podaci o podnosiocima: Ime, prezime, adresa stanovanja i potpis svakog potpisnika.
- Zahtev za odgovor: Ako želite da dobijete odgovor, jasno to naznačite.
- Podaci o zastupniku: Ime, prezime, adresa i kontakt podaci osobe koja zastupa potpisnike.
Postupak podnošenja peticije
U Srbiji se peticije mogu uputiti različitim organima vlasti i institucijama, u zavisnosti od teme i nivoa vlasti na koji se odnose. Evo primera gde peticije mogu biti razmatrane i kome se mogu podneti:
- Narodna skupština Republike Srbije
- Peticije koje se odnose na promenu zakona, inicijative za donošenje novih zakona ili rešavanje društvenih pitanja na nacionalnom nivou.
- Razmatra ih Odbor za predstavke i predloge, koji je nadležan za građanske inicijative, peticije i predstavke upućene Skupštini. Kontakte odbora su navedeni na sajtu.
- Vlada Republike Srbije
- Ako se peticija odnosi na izvršnu vlast, kao što su mere ekonomske politike, zaštita životne sredine, obrazovanje, zdravstvo ili druga državna pitanja.
- Peticija se može podneti kabinetu predsednika Vlade ili određenom ministarstvu koje je nadležno za oblast na koju se peticija odnosi.
- Ministarstva i druge državne institucije
- Peticije mogu biti usmerene ka pojedinačnim ministarstvima (npr. Ministarstvu prosvete za pitanja obrazovanja, Ministarstvu zdravlja za zdravstvene reforme, Ministarstvu zaštite životne sredine za ekološke inicijative).
- Pokrajinska i lokalna vlast
- Peticije koje se odnose na probleme na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine mogu se podneti Skupštini AP Vojvodine.
- Za lokalna pitanja (npr. uređenje grada, komunalne usluge, lokalni saobraćaj) peticije se podnose skupštinama gradova i opština, kao i gradonačelniku ili predsedniku opštine.
- Državni organi i institucije sa javnim ovlašćenjima
- Peticije mogu biti podnete i telima koja nisu deo zakonodavne ili izvršne vlasti, ali imaju regulatornu ulogu ili odlučuju u specifičnim oblastima, kao što su:
- Ustavni sud (ako se odnosi na ustavnost određenih zakona ili odluka).
- Republička izborna komisija (za pitanja vezana za izbore i referendume).
- Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) (za regulisanje telekomunikacija).
- Saveti i komisije pri državnim organima (npr. Savet za borbu protiv korupcije, Komisija za zaštitu konkurencije).
- Upravni odbori javnih preduzeća i institucija
- Peticije se mogu podneti upravnim odborima javnih preduzeća (npr. EPS, Srbijagas, Pošta Srbije) ili javnih ustanova (npr. bolnice, univerziteti, muzeji) ako se odnose na njihove odluke ili poslovanje.
Peticije se često koriste kao alat građanskog aktivizma, a njihova efikasnost zavisi od podrške javnosti, broja potpisa i pritiska na donosioce odluka.
Zakonodavstvo Republike Srbije ne propisuje tačan minimalan broj potpisa za peticije. Peticije se razlikuju od narodnih inicijativa po tome što nemaju zakonski definisane procedure i pragove za broj potpisa. Za razliku od peticija, narodne inicijative su formalni pravni mehanizmi kojima građani mogu predložiti donošenje, izmenu ili ukidanje zakona ili drugih propisa. Za njih su propisani minimalni brojevi potpisa, koji zavise od nivoa vlasti. Više o ovome možeš pročitati u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.
Važno je napomenuti da, iako je pravo na peticiju zagarantovano, u praksi promena se često ne dešava zbog:
- Političkih razloga: Ponekad politički lideri ili vlasti mogu ignorisati peticije ako smatraju da bi njihov ishod bio politički nepoželjan ili ako su u pitanju dugoročni strateški interesi.
- Zakonske barijere: Mnoge peticije koje traže promene u zakonodavstvu ili poslovnoj praksi zahtevaju složeni pravni okvir ili promene koje nisu lako ostvarive samo inicijativama građana.
- Nepostojanje zakonske obaveze: Za neke peticije (posebno one koje se odnose na promene politika ili zakonodavstva), postojanje zakonskog okvira za njihov razmatranje može biti nedovoljno.
Primeri iz prakse
Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", pokrenuo je peticiju za uvođenje doživotne kazne zatvora za silovatelje i ubice dece. Peticija je prikupljena u periodu od 23. do 29. oktobra 2017. godine, tokom koje je prikupljeno 158.460 potpisa građana.
Nakon predaje potpisa Skupštini Srbije, inicijativa je ušla u skupštinsku proceduru. Kao rezultat ove inicijative, izmenjen je Krivični zakonik Republike Srbije. Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem.
Pisanje i podnošenje peticije je jedan od načina da izraziš svoje stavove i pokreneš inicijative za promene u društvu. Iako uspeh nije uvek zagarantovan, dobro osmišljena i podržana peticija može skrenuti pažnju na važne probleme i podstaći nadležne organe na delovanje.
