„Imam osećaj da nisam dovoljno dobar“ — kako imposter sindrom utiče na mlade
Sve češće čujemo da mladi ljudi, i pored uspeha koje postižu, sumnjaju u svoje sposobnosti. Psihološkinja Mina Radosavljević objašnjava da se u osnovi ovog problema nalazi imposter sindrom, psihološki obrazac u kojem osoba, uprkos objektivnim dokazima o sopstvenom znanju i trudu, veruje da je uspeh posledica sreće ili spoljašnjih okolnosti, a ne sopstvenih sposobnosti.
„Mlade osobe sa ovim sindromom sebe doživljavaju kao varalice, anksiozne su i u stalnom strahu da će biti razotkrivene“, kaže Mina.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Zašto mladi često misle da nisu dovoljno dobri?
Mina objašnjava da je koren problema u prekomernoj samokritičnosti i nemogućnosti da se prepoznaju realni uspesi. „Šta god uradili, nikada nije dovoljno dobro. A i kada jeste, mladi to pripisuju sreći, a ne sebi“, navodi ona. Kao glavni uzrok izdvaja „vrlo jak unutrašnji samokritičar koji ne prašta greške niti podržava rast i razvoj mlade osobe“.
Uloga društvenih mreža
Društvene mreže dodatno pojačavaju ovaj osećaj. Upoređivanje sa drugima i stalno izlaganje idealizovanim prikazima života vodi ka pogoršanju samopouzdanja. „Prekomerna upotreba društvenih mreža ima loš uticaj na mentalno zdravlje“, naglašava Radosavljević, dodajući da loše samopouzdanje često ide „ruku pod ruku sa imposter sindromom“.
Porodični i obrazovni pritisci
Psihološkinja smatra da se koreni imposter sindroma često formiraju u detinjstvu, kroz odnos sa roditeljima koji postavljaju previsoka i nerealna očekivanja. „Roditelji neretko hvale dete pred drugima, a istovremeno ne tolerišu greške. Time mu nesvesno poručuju da ono nije dovoljno dobro, ali da to mora sakriti“, objašnjava Radosavljević. Takva deca rano uče da igraju ulogu „dobrog i sposobnog“, iako se iznutra osećaju nesigurno.
Posledice po mentalno zdravlje
Ovakav način funkcionisanja je, kako kaže, „izuzetno iscrpljujuć“. Mlade osobe koje se suočavaju sa ovim problemom često su anksiozne, izbegavaju socijalne situacije i gube zadovoljstvo u svakodnevnom životu. „Zadovoljstvo opada, a osoba se približava funkcionalnoj depresiji“, upozorava Mina.
Kako prevazići sindrom varalice?
Prevazilaženje imposter sindroma zahteva profesionalnu pomoć i aktivan rad na sebi. Mina savetuje psihoterapiju, ali i vođenje „dnevnika postignuća“, kroz koji mladi mogu svesno da prate svoj napredak. „Važno je da nauče da prepoznaju svoj rast, a ne da se trude da samo izgledaju uspešno pred drugima“, ističe ona.
Na kraju, Radosavljević poručuje mladima koji imaju utisak da su „prevarili sistem“ da ne treba da se stide potražiti pomoć. „Imposter sindrom nije trend, već ozbiljan mentalni problem koji utiče na ishod i pravac života mlade osobe“, zaključuje ona.
