Svesni smo da svakodnevno slušamo o tome koliko je fizička aktivnost koristan deo našeg života, međutim, često fokus stavljamo samo na fizičke sposobnosti koje izgrađujemo, snagu i vizuelne promene, ali zato jako često zaboravljamo koje benefite ona ima na naše mentalno zdravlje.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Iz tog razloga ćemo se u ovom tekstu prevashodno baviti ključnim benefitima koje ta vrsta aktivnosti ima po našu mentalnu snagu i zdravlje.
1. Utiče na dobro raspoloženje
Studija koju je iznela Mental Health fondacija, pokazuje da se ispitanici osećaju ispunjenije, živahnije i smirenije nakon fizičke aktivnosti, u poređenju sa time da nisu bili aktivni. Takođe, otkrili su da je efekat na koji fizička aktivnost ima na raspoloženje najzapaženiji kada je raspoloženje od starta bilo nisko.
Ukoliko se pitaš šta se smatra adekvatnom aktivnošću, austrijska vlada je sprovela ovakvo istraživanje i na osnovu njega se može zaključiti da odrasle osobe treba da budu aktivne gotovo svakog dana u nedelji i to od 2.5 do 5 sati tokom nedelje kroz umerenu fizičku aktivnost kao što je brzo hodanje ili plivanje ili od 1.25 do 2.5 sata energične aktivnosti kao što je trčanje ili timski sport.
2. Smanjuje nivo stresa
Stres ostavlja kako fizičke, tako i emotivne efekte na naš organizam. Neki od češćih fizičkih efekata su problemi sa spavanjem, pojačano znojenje ili gubljenje apetita. Sa druge strane, emotivni efekti su najčešće anksioznost, iziritiranost i nisko samopouzdanje.
U svom članku, Mayo klinika navodi da fizička aktivnost može imati više načina na koje smanjuje stres u organizmu. Najpre, lučenje endorfina se dešava prirodnim putem prilikom bilo koje aerobne aktivnosti koje najčešće mogu biti trčanje, vožnja bicikla, igranje grupnog sporta, itd. Zatim, trenirajući, ti zapravo meditiraš u pokretu. Nakon nekog vremena možeš potpuno da zaboraviš na brige u glavi i fokusiraš se na izdržljivost svog tela i motoriku. I na samom kraju, fizičkom aktivnošću možeš povećati celokupno raspoloženje, jer utiče na mnoge faktora kao što su samopouzdanje, osećaj opuštenosti i smanjene tenzije, kao i manje simptome depresije i anksioznosti.
3. Povećava samopouzdanje
Postoji vrlo jasna korelacija između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, koju u radu autorka objašnjava kroz prostu analogiju. Ukoliko uviđamo razliku između naših želja i realnosti, na toj tački se javlja problem u samopouzdanju. Što je naše samopouzdanje veće, to je očekivanje bliže realnosti. Fizička aktivnost u toj jednačini pomaže tako što doprinosi boljim motornim veštinama i pozitivnoj slici koju o sebi gradimo.
4. Razvoj socijalnih veština i širenje kruga prijatelja
Učešće u sportskim aktivnostima često uključuje i neku vrstu timskog rada. Tim mogu biti drugari iz kluba, drugi vežbači na grupnim treninzima, trener sa kojim individualno radite i svi oni ljudi sa kojima delite napor i uspeh. Taj napor i trud koji svi zajedno ulažete na tom prostoru vas spaja i povezuje i već tu razvijaš mnogo socijalnih veština – učiš kako da podržavaš, podstičeš, udeliš i kritiku i pohvalu, raduješ se tuđem uspehu i napretku, a to su sve bitne odlike koje će te nadograđivati. Pored toga, fizičkim aktivnostima ćeš širiti krug prijatelja koje kasnije možeš imati za ceo život.
Na osnovu svih faktora koje smo pokrili, apsolutno je vredno uložiti nekoliko sati nedeljno u fizičke aktivnosti, prevazići neke strahove i barijere ukoliko postoje i na taj način možeš učiniti svoje dane dosta kvalitetnijim i ispunjenijim.
