Šta je sindrom varalice i zašto ga osećaš upravo sada?
Sindrom varalice (takođe poznat kao impostor syndrome ili sindrom prevaranta) je psihološki obrazac u kojem sumnjaš u svoje sposobnosti, i uprkos jasnim dokazima o svom znanju i postignućima, osećaš da si zapravo „prevarant“ koji nije zaslužio priliku koju ima. To znači da čak i kada dobiješ posao, pohvalu ili priznanje, u glavi to pripisuješ sreći, okolnostima ili „samo si imao sreće“.
Ovaj osećaj nije redak i veliki procenat ljudi u nekom trenutku u životu iskusi takvu vrstu sumnje, posebno kada ulazi u novo okruženje ili novu ulogu.
Neki ljudi su više skloni ovom osećaju: perfekcionisti koji sebi nikada ne priznaju uspeh, visoko motivisani studenti i mladi profesionalci.
U praksi, sindrom varalice se može manifestovati ovako: „Dobio sam prvi ozbiljan projekat i svaki put pre nego što ga prezentujem mislim da će svi shvatiti da ne znam dovoljno“. To je unutrašnja borba sa sopstvenom vrednošću, ne sa objektivnim dokazima.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Praktični saveti kako da se izboriš sa sindromom varalice
Vođenje evidencije o konkretnim postignućima
Jedan od najefikasnijih načina da razbiješ osećaj nezasluženosti je da vodiš evidenciju o svojim rezultatima.
Na primer, možeš imati beleške ili dokument u koji upisuješ konkretne uspehe:
- Klijenti ili kolege koji su te pohvalili ili kojima si olakšao posao
- Zadatke koje završiš u toku nedelje
- Nove veštine koje si naučio
- Komentar tima ili menadžera koji potvrđuju tvoje kompetencije
Kad se sindrom varalice javi i govori ti da ništa ne znaš, samo otvori taj dokument, on ti daje objektivne dokaze koje tvoj mozak trenutno prečišćava kroz sumnju.
Razgovaraj sa ljudima koji te poznaju i vide tvoje sposobnosti
Imati podršku, bilo da je to tvoj prijatelj, kolega ili mentor, može da napravi ogromnu razliku. Mnogo ljudi kroz razgovor otkrije da se i mnogi drugi oko njega osećaju isto u nekom trenutku karijere.
Na primer, ako si dobio kompliment ali osećaš da nisi to „zaslužio“, podeli tu misao sa kolegom kojem veruješ i i sa kojim sarađuješ. Verovatno će ti reći nešto poput: „Ne, baš si ovo zaslužio, to što si uradio je konkretan doprinos.“ I verovatno će ti podeliti još neke situacije gde si pomogao, a da ti to nisi ni osvestio.
Prihvatanje da učenje traje ceo život
Na početku karijere često misliš da bi trebalo da znaš sve. Ali čak i ljudi sa dugim iskustvom često kažu da se još uče i da ne znaju 100% svega. To je normalno. Neki istraživači upravo povezuju sindrom varalice sa prelazima i novim ulogama, on se najčešće javlja kada si suočen sa nečim novim.
Na primer, osoba koja tek uđe u IT svet može imati osećaj da niko ne zna toliko kao kolege, ali vremenom kroz iskustvo shvati da je to samo deo procesa učenja, ne dokaz da ne pripadaš.
Razlikovanje konstruktivne i destruktivne sumnje
Postoji razlika između korisne sumnje koja te tera da učiš i napreduješ i one destruktivne koja te paralizuje i skreće fokus sa rasta na strah od neuspeha.
Na primer, korisna sumnja kaže: „Nisam sigurna da ovo znam savršeno, istražiću još i pripremiti se.“ Dok sa druge strane, destruktivna sumnja kaže: „Ne mogu ovo uopšte, trebalo bi da odustanem.“ Cilj nije da ukloniš svaku sumnju iz glave, već da je prepoznaš i preraspodeliš u pravcu koji ti koristi.
Šta istraživanja kažu o sindromu varalice
Studija je otkrila da više od 9 od 10 ispitanih početnika u profesiji imaju bar neke misli sindroma varalice, konkretno, 93,4% ih iskusi bar neki nivo ovakvog osećanja, dok oko 42% doživljava učestale misli. Rezultati isto pokazuju jaku vezu između osećaja impostora i lošijeg mentalnog stanja: što je jači sindrom varalice, to su niži nivoi pozitivnog osećanja dobrobiti i veći nivoi negativnih osećanja (anksioznost, stres, nezadovoljstvo).
Istraživanja u profesionalnim oblastima, kao što je softversko inženjerstvo, pokazuju da više od polovine profesionalaca oseća sindrom varalice, a da su ti osećaji povezani sa nižim osećajem dobrobiti i većim rizikom od stresa.
Takođe, radovi ukazuju da se ovaj sindrom ne vezuje samo za nedostatak sposobnosti, već da ljudi sa visokim postignućima i visokim standardima češće imaju osećaj da nisu dovoljno dobri čak i kada objektivno jesu, što može biti povezano sa perfekcionizmom i visokim očekivanjima u društvu.
Naučnici takođe naglašavaju da je važno regulisati emocije i preispitivati iracionalne misli, jer sindrom varalice može negativno uticati i na emocionalno i na profesionalno funkcionisanje.
Sindrom varalice je znak rasta, ne neuspeha
Kada počinješ karijeru, nije realno očekivati da ćeš sve znati, da ćeš se odmah osećati kompetentno i da ćeš kontrolisati svaku situaciju. Sindrom varalice samo znači da ti je stalo i da ti je stalo toliko da sebi postavljaš visoke standarde. To nije dokaz da ne pripadaš tu već da želiš da budeš bolji.
Prepoznavanje tog osećaja, priznavanje sopstvenih postignuća, razgovor sa drugima i stalno učenje su načini da umanjiš njegov uticaj i da ga pretvoriš u energiju koja ti pomaže da ideš napred. Zapamti da niko ko ozbiljno radi svoj posao nije imun na ovakve misli i razlika je u tome kako reaguješ na njih.
