Sedativi su lekovi kojima se leče mnoga stanja, pored ostalog teskoba i nesanica. Da bismo ih prepoznali, na kutijama za lekove su obeleženi trouglom. Sedativni lekovi koji se najčešće prepisuju kod nas su: Bensedin, Leksilijum, Ksalol, Ksaneks, Dijazepam, Demetrin, Rivotril, Traneks, Bromazepam, Nitram, Lorazepam itd.
Foto: Pixabay
Budući da se upotrebljavaju za lečenje, široko je raširena zabluda da se sedative mogu upotrebljavati i bez saveta lekara i da nisu štetni. Činjenica je da sedativi menjaju mentalnu aktivnost. Kada se koriste po savetu lekara uz stogu kontrolu doze i načina primene, nisu štetni po život i zdravlje. Međutim, kada se koriste “na svoju ruku”, samoinicijativno, mogu lako da stvore psihičku i fizičku zavisnost i tako postanu velika opasnost. Posebno je štetno ako se mešaju sa drugim lekovima i drogama, uključujući i alkohol, pri čemu postoji velika opasnost od predoziranja.
Neželjena dejstva
Ljudi koji uzimaju lekove za smirenje nekontrolisano duže vreme postaju zavisni od njih. Mogu postati depresivni, agresivni, a njihovo ponašanje nepredvidivo. Kada pokušaju da prestanu sa uzimanjem trpe neugodne simptome odvikavanja (apstinencijalna kriza) kao što su: uznemirenost, napadi panike, povraćanje i jaki grčevi, osećaj utrnulosti, vreline, peckanja, a moguće su i teže komplikacije.
Odvikavanje od sedativa je sporo itraje i više nedelja. Neugodni simptomi krize mogu se javiti i više meseci po prestanku uzimanja sedativa.
Zabrinjava podatak da istraživanja pokazuju da sve veći broj žena i mladih srednjoškolaca zloupotrebljava sedative.
Simtomi zavisnosti
Neki od simptoma razvijene zavisnosti su:
- Neodoljiva žudnja za uzimanjem sedative
- Otežana kontrola nad ponašanjem
- Povećavanje doze da bi se postiglo dejstvo
- Nastavljanje sa konzumiranjem leka uprkos saznanju o štetnim posledicama
- Postojanje apstinencijalnog simptoma ako se smanji doza ili sedativ ne uzme.
Autor: Spomenka Ćirić - Janković
