Zapeta je interpunkcijski znak kojim se obeležavaju unutrašnji odnosi u rečenici. Da bi rečenica bila jasna i da bismo lakše razumeli napisano, zapeta treba da bude na pravom mestu. U tome nam pomažu pravila u vezi sa pisanjem zapete.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Kada pišemo zapetu (a kada ne)?
Zapetu pišemo kada nabrajamo nešto. Nabrajanje može biti bez veznika, sa veznikom i zaključeno veznikom:
Lepa, pametna, vredna devojka osvojila je njegovo srce.
I otac, i majka, i sestra su došli da je vide.
Ana, Marija i Milica su došle u Beograd.
Modalne reči i rečce odvajaju se zapetom kada se osećaju kao posebna intonaciona celina:
Nažalost, mnogo ljudi je nepismeno.
Dakle, bila sam u pravu.
Rečca pak ne odvaja se zapetom:
Milica je pak bila protiv toga.
Jedna od najčešćih grešaka je nepisanje zapete posle vokativa. Dakle, vokativ se izdvaja zapetom bez obzira gde se nalazio – na početku rečenice, u sredini ili na kraju:
Ana, lepa si.
Uradi to, Marija, najbolje što možeš.
Kako si, dušo?
U ustaljenim izrazima poput: bože oprosti, bože sačuvaj i sl. vokativ ne odvajamo od imperativa, ali ceo izraz odvajamo od drugog dela rečenice:
Bože sačuvaj, šta sve nije doživela.
Glagolski prilog prošli i glagolski prilog sadašnji koji stoje ispred predikata koji određuju, od tog predikata odvajaju se zapetom (bilo da su na početku rečenice, bilo da su u sredini rečenice):
Prelazeći ulicu, žena je pogledala u mene.
Dete, plačući, uđe u sobu.
Ušavši u kuću, zatekla je nered.
Zapetom se odvaja apozicija (dodatak imenici koji na drugi način kazuje ono što znači imenica):
Ovu pesmu napisao je Ljubivoje Ršumović, poznati dečji pesnik.
Nina, moja najbolja drugarica, voli da čita knjige.
Zapetom ne odvajamo nazive titula i zanimanja ako stoje ispred imena na koje se odnose:
Doktor Prodanović radi u Zemunu.
Ako je titula iza imena, odvaja se zapetom:
Videla sam Luku Petrovića, doktora.
Zapetom odvajamo i uzvike:
Eto, bila sam u pravu!
Hej, dođi ovamo!
Uzvici praćeni dativom pišu se bez zapete iza uzvika: jao meni, lele nama itd.
Ako misliš da i nije tako bitno gde ćemo napisati zapetu, pogledaj sledeće primere:
Ne mogu više!
Ne, mogu više!
Ne volim te!
Ne, volim te!
Rat, ne mir!
Rat ne, mir!
Dakle, mesto zapete je i te kako bitno, jer zapeta može da promeni smisao cele rečenice. Pazi gde je pišeš!
I za kraj, pretpostavljam da se pitaš da li je pravilno zapeta ili zarez. Pravilna su oba oblika. Prednost se daje obliku zapeta.
