Život u 21. veku je neminovno život u eri interneta i društvenih mreža, pa se shodno tome sve veći broj mladih informiše preko društvenih mreža, a nekima je to i jedini izvor informisanja.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Prema istraživanju sprovedenom u okviru organizacije Centar za kreiranje politika i strategija (CKPS) navodi se da 94% mladih provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, dok više od 80% mladih ispitanika u Srbiji koristi Instagram na kojem provedu svakodnevno više od 3 sata. Prosečna starost ispitanika u ovom istraživanju iznosi 22,2 godine.
Za potrebe ovog teksta sprovela sam mini anketu među studentima koja je obuhvatila njih 20 starosti od 19 do 21 godine. Anketa je bila anonimna, a pokazala je da većina mladih navodi Instagram kao glavni izvor informacija – 80%, njih 15% Tviter kao izvor svakodnevnog informisanja, dok se svega 5% mladih ljudi informiše putem Fejsbuka.
Informišu se o svemu - od politike do mode
Odgovori ispitanika u anketi su prožeti skoro svim društevim oblastima, od unutrašnje i spoljne politike do zabave, kulture, sporta, medija, glume, mode... Oko 40% mladih ispitanika je navelo da preko Instagrama najviše, a neki isključivo, saznaju o aktuelnostima i politici u zemlji i svetu dok se 10% ispitanika informiše pretežno o kulturi i još 10% o sportu. Ostalih 40% ispitanika je u svojim odgovorima navelo da čitaju različite tekstove, ali da pak dominiraju lifestyle teme, zabava, moda i neka od novijih zanimanja - influenseri i jutjub zvezde.
Ispitanici koji se informišu o aktuelnostima i politici u zemlji i svetu (40%) naveli su kao direktne izvore informacije stranice internet portala, ali i štampanih medija, kao što su Danas, N1 i nedeljnik Vreme. Među ovim odgovorima našla su se i neka poznata imena poput političara Draška Stanivukovića, režisera i aktiviste Borisa Malagurskog, političara i istoričara Milana St. Protića...
Ispitanici koji se informišu isključivo o kulturi (10%) su u odgovorima uglavnom navodili glumce poput Miloša Bikovića, Miloša Timotijevića, zatim glumice Draganu Mićalović, Ivanu Dudić, Anđelku Prpić. Kao i određene Instagram profile novih i mladih ljudi koji se bave poezijom i pisanjem. Neki od tih profila su „labambu“ autorke Sanje D. Mikić, kao i „emotivno_hendikepirana“ autorke Katarine Isailović.
Ispitanici koje prate samo sportske vesti (10%) su navodili imena fudbalera, tenisera, sportskih komentatora, različitih profila čije su objave fokusirane isključivo na fudbal, košarku, tenis.. Među njima su Novak Đoković, Kristijano Ronaldo, Aleksandar Mitrović kao i mnoga druga domaća i strana sportska imena. Često prate i profil pod nazivom „acainformacija“ sportskog blogera Strahinje Ćalovića.
Kod preostalih 40% ispitanika koji se informišu o različitim društvenim oblastima, našla su se imena ljudi sa različitim profesijama. To su muzički izvođači Relja Popović i Jelena Karleuša, zatim influenserka i jutjuberka Ena Luna (Ena Čubrilo), Baka Prase (Bogdan Ilić) i Marko Vuletić, kao i stručnjak za marketing, medije i reklamiranje Branka Novčić Korać.
Zašto baš te oblasti?
Kada su u pitanju aktuelnosti i politika u zemlji i svetu ispitanici su naveli da portale poput N1 i Danas prate jer pružaju neophodne informacije tačno, precizno i istinito. Političare i aktiviste prate jer im se dopada njihov smer politike, odnosno pravca delovanja. Navode da sadržaji prikazuju istinito stanje u Srbiji, za Milana St. Protića ističu da je živa enciklopedija i da su njegovi podkasti o stanju u društvu korisni i zanimljivi.
Ispitanici koje zanima kultura prate određene glumce jer ih zanima njihov rad, a ističu da je zanimljivo i to što oni u svom sadržaju dele sve informacije o svojim projektima. To im je posebno korisno jer na taj način mogu saznati koje su nove predstave i filmovi aktuelni. Za mlade autore i njihovu poeziju su vezani jer se poistovećuju sa istom.
Za sport kažu da profile svojih omiljenih sportista prate kako bi saznali pojedinosti iz njihovog svakodnvenog života, ali i zbog svih podataka o rezultatima mečeva kao i dataljnim analizama koje su dostupne kroz taj sadržaj.
Muzičare mladi prate jer kroz sadržaj dele kako snimke sa svojih nastupa tako i iz privatnog života, kao i informacije o novim pesmama.
Influenseri i jutjuberi svakodnevno dele savete o modi, treninzima, ishrani, zdravom načinu života kao i snimke sa putovanja što je mladima posebno zanimljivo. Pored svega ovoga, naši sagovornici kažu da im takav sadržaj donosi dosta pozitivne energije i smeha. Oni koji prate Branku Novčić Korać ističu da imaju interesovanja za medije i marketing, a ona to zna da im približi i objasni primerima iz svakodnevnog života.
Da li su društevene mreže pretnja?
Kada je u pitanju mlada populacija u Srbiji, prema istraživanju CKPS-a oko 40% korisnika društvenih mreža na njima provodi između jednog i tri sata, dok skoro 50% njih provodi više od 3 sata ili čak i ne broji. Na osnovu anketiranih studenata uočavamo da veliki procenat njih društevene mreže koristi u veoma korisne svrhe obrazovanja i informisanja, ali i pored svega toga, informacije da mladi provode između sat vremena i 3 sata ili više su zabrinjavajuće. Svedoci smo mnogih slučajeva u poslednjih par godina gde su društvene mreže ispoljile negativan uticaj na život mladih. Psiholozi ističu da je problem u tome na koji način mladi provode vreme na društevnim mrežama jer sve veći broj njih najčešće prati sadržaje drugih poredeći sopstvene živote sa njihovim što kod njih stvara lično nezadovoljstvo kao i anksiozne, a neretko i suicidne misli. To poistovećivanje sa tuđim životima se zaista i pokazalo kao veoma opasno, pogotovo kod mladih ljudi sa još uvek neizgarađenom ličnošću koji su spremni na različite poteze kako bi se predstavili na željeni način. Pored poistovećivanja, svedoci smo postojanja različitih internet čelendža širom sveta, poput izazova „blekaut“, koji su mlade doveli do toga da sebi oduzmu živote prateći određena „pravila“.
Istraživanje CKPS-a pokazuje i da najveći broj ispitanika, njih 52 odsto, smatra da društvene mreže loše utiču zato što ljudi grade iluzije o životima drugih koje vide na društvenim mrežama. Nešto manje ispitanika 45,7 odsto uticaj društvenih mreža je ocenio kao veoma loš, dok je 23,3 odsto mladih koji smatraju da društvene mreže na samopouzdanje ne utiču baš najbolje.
Kako pametno koristiti društvene mreže?
Pored svih navedenih informacija i statistika iz istraživanja CKPS-a i ankete sprovedene među studentima verujem da ste rekli sebi i zapitali se „Okej, ali šta je pametno i kvalitetno vreme provedeno na mrežama?“. Sigurno je da smo svi mi različiti i da delimo često drugačija uverenja, ali kada je u pitanju tema društvenih mreža tu postoje određene činjenice.
Život u eri interneta koliko donosi dobrog, toliko donosi i lošeg. Nikada nismo bili bliži obrazovanju i informisanju, ali ni mnogim lošim stvarima, sada smo samo na „klik“ do istih, a na nama je kako ćemo tu mogućnost (zlo)upotrebiti. Društvene mreže nam daju mogućnost da komuniciramo maltene sa bilo kim i odmah saznamo vesti o kojima ama baš ništa nismo znali, a ta šansa, priznaćete, nekada je bila nezamisliva.
Društvene mreže pružaju mnogo, a samo na nama je kako ćemo to iskoristiti. Budimo pametni, činjenica je da možemo da ih upotrebimo da saznamo što više i unapredimo sebe, a ulaganje u sebe jeste najbolja investicija.
