Ekološka svest sve češće postaje tema među mladima ne samo kroz proteste i kampanje, već i kroz male, svakodnevne odluke koje prave razliku. Od recikliranja i ponovne upotrebe odeće do smanjenja otpada, mladi sve više prepoznaju da održivi način života nije samo trend, već odgovornost.
O tome kako se ta svest razvija, šta motiviše mlade da deluju i gde još ima prostora za promene, razgovaramo sa Milicom Adamović, poznatom na društvenim mrežama kao Šašava Keleraba, i Tijanom Ljubenović, koordinatorkom projekata u organizaciji Mladi istraživači Srbije (u nastavku teksta MIS).
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Svest o ekološkim problemima na visokom nivou
Mladi istraživači Srbije su organizacija civilnog društva koja sledeće godine slavi 50 godina postojanja. Poznati su po volonterskom servisu koji obuhvata podršku volonterskim kampovima u Srbiji, volontiranju u inostranstvu kroz međunarodne volonterske kampove i dugoročno volontiranje, kao i Erasmus programe.
Sem volontiranja, MIS je organizacija koja se bavi temom zaštite životne sredine, Poglavljem 27 i kreira programe neformalnog obrazovanja kao što su besplatni online kursevi. Njihova misija je da budu pokretačka snaga u društvu koja doprinosi zaštiti životne sredine i održivom razvoju zajednica koristeći naučna saznanja kroz obrazovne programe, ekološke i klimatske akcije i volontiranje.
Tijana Ljubenović se MIS-u pridružila tokom studija kao deo aktivističke grupe, a već 5 godina vodi projekte iz oblasti životne sredine i klimatskih promena.
Ona navodi da je ekološka svest kod mladih danas na visokom nivou, pre svega jer se u vrtićima i osnovnim školama dosta radi na tome kroz razne edukativne radionice koje sprovode lokalne organizacije i sam nastavni kadar. Takođe, zaslugu imaju i društvene mreže gde se sve više mogu naći influenseri i profili gde se spominju zelene teme, primeri dobre prakse, piše se o ekološkim problemima i izazovima, a sve to utiče na svest, promenu navika i obrazaca ponašanja kada je u pitanju životna sredina.
Mali veliki koraci
Milica Adamović, na instagramu poznata kao Shashava keleraba, završila je ekologiju i zaštitu životne sredine, a godinama je radila poslove koje je nisu dovoljno ispunjavali, te je stoga pokrenula ovaj, kako kaže lični blog na kojem deli sopstvene eko navike.
U razgovoru za naš sajt, ona objašnjava važnost malih koraka.
- Kroz fakultet nisam mnogo naučila o održivom životu, to je došlo kasnije, kada sam počela da istražujem. Prvi korak koji sam preduzela je izbacivanje životinjskih proizvoda iz ishrane, a potom je na red došla plastika, pa brza moda, pa kozmetika, i tako redom, i tu sam shvatila koliko su mali koraci u stvari veliki.
Kaže da svaka promena počinje od najjednostavnijih navika i da održiv život ne mora biti komplikovan.
- Jedan od najlakših, ali i najvažnijih koraka je smanjenje otpada od hrane. U Srbiji se godišnje baci ogromna količina hrane, a sve to završava na deponijama i stvara metan - gas koji snažno doprinosi efektu staklene bašte. To se lako može smanjiti ako kupujemo onoliko koliko nam zaista treba, kuvamo kod kuće i vodimo računa da iskoristimo sve namirnice pre nego što se pokvare.
Milica naglašava da su i male odluke u svakodnevnom životu izuzetno važne:
- Kada pričamo o plastici, najlakši koraci su oni najlogičniji - da koristimo cegere i višekratne vrećice, da uvek imamo svoju flašicu za vodu ili termos za kafu i da jednostavno odbijemo plastične kese.
Slično je, kaže, i sa garderobom.
- Vredi izbegavati lance brze mode i okrenuti se polovnoj ili vintidž garderobi. Bitno je birati prirodne materijale poput organskog pamuka, viskoze ili lana. Takva garderoba duže traje, udobnija je, i što je najvažnije mnogo manje opterećuje okolinu.
Dodaje da o održivosti treba razmišljati i kada su u pitanju proizvodi koje svakodnevno koristimo.
- Hemikalije koje unosimo u svoj dom utiču i na nas i na prirodu. Zato sam prešla na prirodnu kozmetiku i sredstva za čišćenje jer ima ih sve više, lako su dostupna i predstavljaju bolju opciju za zdravlje i okolinu.
Mladi i ekologija u praksi
Prema rečima Tijane Ljubenović iz MIS-a, mladi u Srbiji se sve češće uključuju u ekološke aktivnosti, najviše kroz volonterske kampove i lokalne inicijative.
- Iz godine u godinu raste broj prijavljenih ideja, posebno iz manjih sredina. Tamo su promene vidljivije, lakše je okupiti zajednicu i rezultat se odmah vidi. Kada se, na primer, očisti neka lokacija od otpada, osećaj da si uradio nešto konkretno daje ogromnu motivaciju, objašnjava Tijana.
Dodaje da su brzi i vidljivi rezultati ključni da se mladi pokrenu.
- Mladi vole kada odmah vide efekat svog rada. Jednodnevne akcije u kojima mogu da daju doprinos i vide promenu je nešto što ih najviše inspiriše. A sa druge strane, sve češće se javljaju i sami sa pitanjem kako mogu da se uključe, što pokazuje da postoji i želja i potreba da učestvuju.
Što se tema tiče, reciklaža ostaje večita i najvidljivija, ali poslednjih godina sve više pažnje privlači i održiva moda.
Zanimaju ih praktične stvari, kako da menjaju navike, a da to stvarno ima efekta. Reciklaža, garderoba, lokalne akcije, sve to su teme koje im se čine dostižnim i u kojima odmah mogu da učestvuju, zaključuje Tijana.
Izazovi na putu ka održivosti
Iako su mladi sve svesniji ekoloških problema i žele da menjaju navike, prepreke i dalje postoje, i one nisu male.
Prema rečima Tijane Ljubenović, jedan od glavnih problema je to što sistem često ne prati želju pojedinaca.
- Mladi žele da deluju ekološki odgovorno, ali nailaze na prepreke u vidu nedostatka sistema i jasne regulative. Na primer, iako postoje kante za reciklabilni otpad, one nisu dostupne svuda. Ako želite da postavite komposter u svojoj zajednici, zakon to još uvek ne prepoznaje - i tu se priča zaustavlja, kaže ona.
Dodaje i da je važno da se ekološke teme u obrazovanju ne svedu na povremene radionice, već da postanu deo svakodnevne prakse.
- Deca u vrtićima uče o reciklaži i brizi o prirodi, ali kako prelaze u škole, te navike i motivacija često nestanu. Da bi se to promenilo, potrebno je sistemsko rešenje, a to je saradnja osnovnih i srednjih škola, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva.
S druge strane, Milica Adamović ističe da su izazovi često lične prirode i da ni oni koji su duboko posvećeni održivom životu nisu imuni na svakodnevne prepreke.
Najveći izazov mi je da uskladim borbu na višem, sistemskom nivou sa svojim ličnim eko-navikama. Pošto se bavim aktivizmom, dešava se da zaboravim da ponesem flašicu vode ili hranu, pa završim tako što kupim nešto upakovano u plastiku. Trudim se da ne dozvolim da mi te navike postanu teret, već da u njima pronađem balans i smisao.
Budućnost je u njihovim rukama
Kada govore o budućnosti, Milica i Tijana ističu da će upravo mladi biti ključni u promenama koje dolaze.
- Uloga mladih u borbi protiv klimatskih promena je ogromna, jer su oni ti koji donose inovativna rešenja, razumeju šta su klimatske promene i spremni su da se prilagode i deluju, kaže Tijana.
Njen savet je jednostavan:
Misli veliko, učini bar malo. Pokreni lavinu.
Milica Adamović poručuje da, uprkos svemu, postoji nada i da je svaka nova generacija sve svesnija uloge koju ima.
- Trenutna studentska energija i zajedništvo su, po mom mišljenju, važan korak ka ekološki odgovornijem životu. Izvinite što smo napravili ovoliki haos, nadam se da ćemo moći zajedno da se izvučemo i hvala vam na svemu.
Veruje da će generacija Z, koja je širom sveta već pokazala snagu kroz proteste i inicijative, uskoro imati još veću ulogu, ne samo simboličnu, već stvarnu.
- Mladi počinju da razumeju da je sve povezano i da način na koji živimo, proizvodimo i trošimo utiče i na ljude i na prirodu. Verujem da ćemo zajedno uspeti da pronađemo bolji balans, završava Milica.
