Da li ste se nekad zapitali kako pojedine osobe mogu da zapamte mnoštvo informacija, kako se sećaju podataka koje su davno pročitali ili učili još u osnovnoj školi? Verujemo da se divite ljudima koje gledate u televizijskim kvizovima na svom znanju koje pokazuju.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
I nas je zanimalo na koji način pamte toliki broj informacija, podataka, događaja, ličnosti, datuma… Da li imaju neke metode za brže pamćenje ili učenje, šta i koliko čitaju…?
Imali smo priliku da razgovaramo sa uspešnim mladim ljudima koje ste verovatno imali priliku da vidite u različitim kvizovima i koji su vas sigurno oduševili svojim znanjem.
Kako se rađa jedan kvizaš?
Miloš Rakita, programer iz Novog Sada, rekorder kviza Potera i dugogodišnji pab kvizaš, za Startuj kaže da je njegova ljubav prema pamćenju gomile informacija počela još u osnovnoj školi.
- U osnovnoj školi sam bio jedan od onih klinaca koji uvek žele da znaju više i imaju dodatna pitanja za sve. Verujem da je odatle i potekla ta želja da se krene putem znanja.
Miloš dodaje da se nikad nije dodatno trudio da nešto upamti, oduvek su stvari koje pamti bile prožete njegovim interesovanjima.
- Momenat kada sam shvatio da raspolažem nekim značajnim fondom informacija je kada sam shvatio da moja šira okolina ne pridaje značaj tim "nebitnim" stvarima poput toga koja valuta se koristi u Azerbejdžanu ili recimo kako se zove solo projekat gitariste Genesisa. Većinu ljudi to prosto ne zanima, a meni je to nekako postalo prirodno.
Povezivanje znanja i zabave
Miloš kaže da je vremenom počeo da povezuje znanje i zabavu i brzo pamćenje gomile informacija.
- Neke informacije i pitanja su klasična "kvizaška" i ponavljala su se mnogo puta tokom godina i bilo ih je nemoguće ne zapamtiti, a neke stvari su prezanimljivi podaci koje prosto želiš i imaš potrebu da zapamtiš.
Naš sagovornik kaže da konzumira dosta zabavnog sadržaja, ništa ciljano, ali uvek je tu neka nova muzika koju sluša, serija ili film.
- Često se desi da stvari koje me intrigiraju potražim po internetu i isčitavam neke zanimljive tekstove o njima. To se posle pretvori u kaskadno kliktanje po linkovima i serijsko isčitavanje dodatnih informacija koje nisu nužno povezane sa primarno istraživanom temom i sve je neki proces sličan "rikrolingu", gde kreneš sa jednom, a dolaziš do neke sasvim desete stvari.
Srpska kviz asocijacija
Naš sagovornik član je Srpske kviz asocijacije (SKA) koja je neprofitna organizacija i, kako navodi, vrhovno telo srpskog kvizinga. Član može postati svako ko ima želju za time, uz simboličnu godišnju članarinu.
- Organizacija radi na tome da popularizuje kvizove i ojača domaću kviz scenu organizujući razne turnire i nacionalnu kviz ligu koja se boduje na osnovu rezultata sa turnira. Često se sarađuje sa inostranim organizacijama i rade se i testovi iz Hrvatske, Austrije, Irske itd. Učešće je uglavnom individualno, a organizacija okuplja najbolje kvizomane u državi. Cilj svega je da postoji telo koje će našu omiljenu zabavu da popularizuje, a kroz testove koje radimo upijamo nova znanja i održavamo ili podižemo kvizašku formu.
Najzabavniji način da se nauči nešto novo
Miloš kaže da, iako živimo u doba informacija gde je putem interneta dostupno sve što možemo da zamislimo, pab kvizovi su najzabavniji način da se nauče neke nove stvari, ali potrebno je imati i želju da se nauči nešto novo.
Miloš poručuje mladima da se prepuste i da samo dođu na neki od pab kvizova.
- Nema blamiranja i sramote, svi su nekad bili na početku, a obično svi gledaju svoja posla i bave se svojim rezultatom. Uostalom, uvek možete da se "krijete" iza imena ekipe, niko ne zna ko ste i niko vas neće zezati ako nešto ne znate. Kvizomanima je jako drago da vide nova lica, malo nas je i treba da nas bude što više, svi su dobrodošli i prihvaćeni.
Gde se informišu kvizaši?
Branimir Arsić, pobednik superfinala Slagalice, kviza “Stigni me ako znaš” i sastavljač pitanja za ovu sezonu Potere, po zanimanju je ekonomista sa veoma bogatom kvizaškom karijerom.
On se najviše informiše na sajtu RTS-a, gde saznaje informacije iz sveta, kulture, muzike, sporta.
- Tokom pripreme pab kvizova dosta stvari „sa strane“ mi padne na pamet, pa ih izguglam i dodatna objašnjenja potražim na Wikipediji, najčešće. Mladima samo preporučujem da se distanciraju od senzacionalističkih domaćih medija, da ne čitaju vesti sa njihovih aplikacija, iz čega će se roditi više slobodnog vremena i više prostora za maštu i traženje alternativnih izvora informisanja.
Učešće na kvizovima - hobi ili posao?
Našem sagovorniku su kvizovi doneli i pristojnu finansijsku korist, ali ga za nastupe na TV kvizovima prvenstveno motiviše takmičarski duh i želja za pobedom.
- Veoma sam kompetitivan, počev od rekreativnog igranja stonog tenisa, pa onda naravno i na kvizovima, tako da šta god da radim, uvek igram da pobedim.
Branimir je pobednik superfinala Slagalice, za koji kaže da je najveći i najprestižniji kviz koji neko u Srbiji može da osvoji i ističe da nikada neće prestati da bude ponosan na taj podvig.
- I dalje manje od 10 ljudi ima tu titulu u 30-ak godina koliko Slagalica traje. Nedavno se emitovala epizoda kviza „Stigni me ako znaš“ na RTS-u u kom sam takođe trijumfovao. Sastavljač sam pitanja za ovu sezonu „Potere“, koja mi ostaje kao jedini iz te „velike trojke“ u kom nisam trijumfovao. U narednom periodu fokus je na pab kvizovima.
Kako podstaći mlade da učestvuju u pab ili TV kvizovima?
Branimir kaže da ne bi trebalo da postoji strah za učešće na pab kvizu, jer ste okruženi ljudima koje poznajete i atmosfera je opuštena.
- Strah je prisutniji ipak kod TV kvizova i individualnih kvizova jer tu nema ekipe, već je potrebno da sam istupiš i pokažeš neko znanje. Ali, koliko ste puta čuli u „Poteri“ da je neko prvi put na kvizu ili da se prijavio samo da bi video kako izgleda „sa ove strane kamere“. Mislim da se polako i te predrasude da samo „prokvizaši“ učeštvuju na TV kvizovima razbijaju i da sve više debitanata učestvuje.
Kvizovi pomažu u učenju
Miloš Gravara, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, zajedno sa svojim kolegama osvojio je u novembru novi rekord u kvizu Potera.
On kaže da opšta informisanost i gradivo koje se uči na fakultetu ili u školi mogu biti povezani jer svaka informacija može biti od koristi u bilo kojoj sferi obrazovanja. Takođe, dodaje da znanje treba da se akumulira kroz zabavu jer jedino tako ono neće biti opterećujući faktor.
- Ako ga na taj način shvatite i postavite, lakše ćete prolaziti kroz izazove i teškoće koje nosi školovanje. Učenju pristupam sistematično. Pokušavam da povezujem znanja iz raznih oblasti i koristim ih u onome što trenutno učim. Smatram takođe da predznanje igra jako veliku ulogu. Kada imate dobru osnovu, lakše se sve nadograđuje.
Za kraj, Miloš dodaje da mlade treba od osnovne škole podsticati na čitanje i kada se stekne ta navika, ona ostaje, a benifiti su jako veliki. To se kasnije kroz život i školovanje potvrdi i korist je nemerljiva. Informacija je jedno od najmoćnijih oružja, ističe Miloš.
Da učenje može biti zanimljivo i inspirativno pokazali su nam naši sagovornici koji usvajaju znanja tako što gledaju edukativne programe, istražuju i čitaju dodatne informacije o nekoj temi i učestvuju na pub kvizovima gde prikupljaju dosta novih i interesantnih informacija.
Možda mi nećemo biti kvizaši, niti ćemo raspolagati količinom informacija kao oni, ali to nas ne sprečava da obogatimo postojeće znanje dodatnim informacijama iz sporta, kulture, umetnosti... A, možda nas i praćenje ili učešće na nekom kvizu zainteresuje za neku potpuno novu i nepoznatu oblast kojom se možda baš u budućnosti budemo bavili.
