Najtraženija zanimanja i najpopularniji fakulteti: Gde se poklapaju želje i realnost
Svake godine upis na državne fakultete pokazuje zanimljive trendove u interesovanju budućih studenata. Podaci jasno ukazuju da slobodnih mesta ima više nego što se očekuje na osnovu broja prijava, što sugeriše da za određene studijske programe i fakultete opada interesovanje. Svakako da demografske promene, izbor privatnih univerziteta ili inostranih fakulteta, kao i šira društveno-politička situacija, oblikuju odluke maturanata.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Iako neki smerovi, poput psihologije, medicine, IT programa i arhitekture i dalje privlače najviše pažnje, tako su ponovo na samom dnu interesovanja nastavnički smerovi. Ovi podaci ukazuju na raskorak između ponude fakulteta i stvarnih potreba studenata i tržišta rada.
Analiza trendova upisa stoga otkriva dublju sliku obrazovnih kretanja, jer nije reč samo o slobodnim mestima, već i o tome koliko obrazovni sistem uspeva da uskladi svoje kapacitete sa željama i očekivanjima nove generacije.
Kako bi se ovi podaci bolje razumeli u kontekstu tržišta rada i potreba poslodavaca, razgovaramo sa Milošem Turinskim, PR menadžerom Infostuda, koji je najveća platforma za zapošljavanje u Srbiji.
Delimično poklapanje sa tržištem rada
Popularnost studijskih programa ne mora uvek da znači i jednostavnu zapošljivost. Psihologija, medicinski smerovi, stomatologija i IT smerovi privlače veliki broj brucoša, ali perspektive na tržištu rada razlikuju se od fakulteta do fakulteta.
Kako navodi Miloš Turinski, postoji samo delimično poklapanje između onoga što brucoši biraju i onoga što poslodavci traže.
- IT oblast jeste i dalje među traženima i tu postoji usklađenost, dok sa druge strane društveno-humanistički fakulteti privlače mnogo mladih, ali ne nude uvek toliko prilika za posao. S druge strane, tehnička i zanatska zanimanja beleže deficit kandidata, iako su među najtraženijim na tržištu.
Psihologija – velika zainteresovanost, ali sa ograničenim mogućnostima
Psihologija već godinama drži visoko mesto po popularnosti, a ove godine je ta potražnja 3,27 kandidata koji konkurišu na jedno mesto. Ipak, kako napominje Turinski, realne mogućnosti za posao ne prate uvek toliku zainteresovanost budućih studenata.
- Najviše prilika postoji u obrazovanju, kroz školske psihologe, i u HR sektoru, gde psiholozi rade na selekciji i razvoju zaposlenih. Međutim, broj tih pozicija je mali u poređenju sa brojem diplomaca, pa se mnogi kasnije okreću dodatnim usavršavanjima ili pronalaze svoju primenu u širem spektru poslova, poput marketinga.
Medicinski smerovi i dalje pružaju sigurnost
Smerovi na medicinskim fakultetima tradicionalno važe za siguran izbor među brucošima, pa tako ni ove godine interesovanje za medicinu i stomatologiju ne jenjava, već i dodatno raste. Mnogi ih doživljavaju kao lakši put do zaposlenja i stabilne karijere.
- Potražnja za tim kadrovima uvek je prisutna. Međutim, diploma sama po sebi nije garancija posla - potrebno je vreme i dodatno iskustvo kako bi se došlo do stabilnog zaposlenja. Ipak, ako uporedimo sa drugim studijskim programima, medicina i stomatologija svakako nude bolju perspektivu, ističe Turinski.
IT industrija – atraktivna, ali ne više bez granica
Informacione tehnologije već godinama privlače ogroman broj mladih i ostaju među najpopularnijim studijskim programima. Iako i dalje nude dobre perspektive, situacija na tržištu se menja, rast sektora je usporen, a konkurencija postaje sve veća. To znači da diploma više nije dovoljna za dobijanje posla.
- IT je i dalje atraktivan i perspektivan, ali više ne važi da posao čeka svakoga odmah nakon studija. Tržište je trenutno u fazi stabilizacije, pa poslodavci traže specifična znanja i praktično iskustvo. Mladi koji tokom studija rade na realnim projektima i razvijaju konkretne veštine svakako imaju prednost, ali je jasno da neće svi jednako lako doći do prvog zaposlenja, navodi Miloš.
Nastavnički smerovi i problem privlačnosti profesorskog poziva
Već nekoliko godina zaredom nastavnički smerovi beleže najmanje prijava brucoša. Mladi sve ređe vide profesorski poziv kao perspektivan, a ovaj trend može dugoročno da ostavi ozbiljne posledice na sistem obrazovanja u Srbiji.
- Slabo interesovanje za nastavničke smerove govori da mladi profesorski poziv doživljavaju kao nedovoljno atraktivan - i po pitanju zarada i po pitanju mogućnosti napredovanja. Kada biraju, oni se češće odlučuju za profesije koje donose veću finansijsku sigurnost i širu lepezu mogućnosti. To je ozbiljan izazov za budućnost, jer bez dovoljnog broja nastavnika rizikujemo kvalitet obrazovanja novih generacija, naglašava Turinski.
Šta poslodavci zapravo traže?
Na kraju, podaci sa Infostudovih sajtova pokazuju jasnu sliku aktuelnih potreba.
- Najtraženiji su trenutno prodavci, komercijalisti, vozači, radnici u proizvodnji i IT stručnjaci. Upravo tu vidimo raskorak – dok mladi mahom biraju društveno-humanističke fakultete, tržište rada najviše traži operativne i tehničke pozicije. Dakle, ono što poslodavci traže i ono što maturanti biraju često nije u ravnoteži. To jasno pokazuje da će usklađivanje želja mladih i potreba tržišta biti jedan od ključnih izazova u godinama koje dolaze, zaključuje Turinski.
