Postoje različita mišljenja o tome na koji način efikasno i brzo steći novac, međutim, velika polemika može da nastane i na temu kako ga zadržati i (ako je moguće) uvećati sumu kojom raspolažemo. Iako nam je sada dostupno puno načina kako da kupujemo, gradimo, da se opremamo i snabdevamo, štednja je i dalje ostala najefikasniji "recept" kako uvek imati novac. Ako redovno izdvajanje određene sume novca (onoliko koliko sebi možete da priuštite) pretvorite u naviku, bićete na pravom putu da u svakom momentu imate mogućnost da sebi priuštite željene stvari ili da se u momentima nužde i neplaniranih izdataka ne zadužujete, ali i da otvorite sebi opcije u budućem investiranju.
Osnovne vrste štednje i ulaganja
Štednja u „slamarici" je načešći način štednje. Kao i svaki sledeći i ovaj način štednje ima svoje vrline i mane. Ukoliko držite novac u kući, on može da nestane u nekim ekstremnim uslovima poput krađe, požara ili slično, ali daleko češći uzrok nestanka novca ste vi sami. Ako znamo da novac imamo u kući, često ćemo umesto odlaska u banku, zaviriti u slamaricu i uzeti nešto para. I tako malo po malo... I može se desiti da vam novac ode na stvari koje vam nisu bile neophodne. Vrlo je verovatno da ćete pri tome sebi reći kako ćete to nadoknaditi, ali i sami znate da to najčešće nije slučaj. Pozitivna strana ovog vida štednje je da će vam novac biti pri ruci ukoliko vam hitno zatreba a niste u prilici da ga podignete iz banke, ali na ovaj način gubite i kamatu ili druge povoljnosti koje biste ostvarili štednjom u banci.
Štednja u banci
Štednja u banci je pouzdana, ne morate da brinete da će neko saznati da držite novac u kući i probati da vas opljačka i, u zavisnosti od vremena (i načina) na koliko mislite da ostavite novac u banci, omogućuje vam da novac „oplođujete" tj. da zarađujete kroz kamatu. Prvi način za ovo je da štedite tako što ćete pare ostavljati na sopstvenom tekućem računu. Ovakav vid štednje znači da svoja novčana sredstva u dinarima ili devizama možete da ostavite na tekućem računu koji posedujete i trošite ih kada vi smatrate za shodno. Ovakav način štednje vam neće doneti dodatni novac jer ne podleže davanju kamate, ali zato vam je novac na sigurnom mestu i dostupan je kada god vam zatreba.
Štednja na štednom računu se najčešće ogleda u mesečnom odvajanju određene svote novca (na vama je da odredite koliko će ona da iznosi) koja se oročava. Transakcija novca se vrši preko trajnog naloga da se svakog meseca od vaših prihoda oduzme i oroči dogovorena suma novca. Pravo da podignete ovu sumu nije unapred dogovoreno, već određenu svotu možete podići po potrebi (pa je i kamata na ovu vrstu štednje nešto manja), s tim da je razlika u tome što se glavnica vašeg uloga uvećava svakog meseca, a kod oročene štednje je u pitanju unapred određena i uplaćena svota novca koja se ne dopunjuje na bilo koji način osim kamatom.
Oročena štednja. Ukoliko imate određenu sumu novca koju želite da ostavite po strani i nećete je koristiti u određenom periodu, vi tada oročavate novac uz obavezu da ga ne podižete u tom periodu oročenja. Zauzvrat od banke dobijate određenu mesečnu kamatu koja se isplaćuje na kraju perioda oročavanja i čija visina zavisi od valute i iznosa novca koji ste oročili, od dužine oročenje, ali i od uslova koje sama banka nudi. Ukoliko želite da podignete novac dok je on još oročen, vi to možete učiniti, ali ostajete bez kamate koju biste inače dobili, mada kod nekih banaka možete dobiti mogućnost i da određeni procenat oročenog novca podignete i bez raskida oročenja (ne postoji opšte pravilo, uslovi mogu da se razlikuju od banke do banke). Možete štedeti u domaćoj valuti ili devizama, u zavisnosti kako vama odgovara, a pozitivna strana ovakve štednje je pre svega bezbednost novca (i od nepredviđenih situacija i od vas samih).
Osim navedenih postoje i drugi oblici štednje koji su kombinacija navedenih. Razlike postoje u zavisnosti od paketa koje određena banka nudi i koji mogu da se ogledaju u visini kamatne stope, vremenu na koji je novac oročen, da li postoji mogućnost da se novac podiže pre ugovorenog vremena i sl.
Drugi načini štednje
Štednja kroz dobrovoljne penzijske fondove predstavlja noviji oblik štednje na našem području. Funkcioniše veoma slično oročavanju, ali sa tom razlikom da se od vas očekuje da uplaćujete rednovne mesečne (kvartalne, polugodišnje ili godišnje) iznose. Za razliku od osiguranja (oblik štednje na koji takođe podseća), se razlikuje u tome što ovde ne postoji isplata ukoliko se dogodi nesrećan slučaj i rata koja se uplaćuje je nešto niža. Suma koju uplaćujete je namenjena za vašu starost kao penzijski dohodak. U međuvremenu, dok ne dođete do penzije, vaša uplaćena sredstva se investiraju u hartije od vrednosti, a deo ostvarene dobiti od toga vam se redovno uplaćuje.
Investicioni fondovi predstavljaju imovinu ulagača koja je uložena u različite hartije od vrednosti (akcije, obveznice, blagajničke zapise i sl.). Celokupna imovina je podeljena na jednake delove - investicione jedinice koje predstavljaju proporcionalan deo u ukupnoj vrednosti investicionog fonda a vlasnici ovakvih investicionih jedinica su ulagači koji kupuju jedinice otvorenog investicionog fonda.Vrednost jedinice se menja zavisno o promeni cena hartija od vrednosti i u tom pogledu postoji prostor za uvećanje uloženih sredstava.
Preventivna štednja kroz osiguranje predstavlja oblik dugoročne štednje koji vama ili vašim naslednicima omogućava da dobijete određenu nadoknadu (iznos je unapred poznat) za različite nesrećne slučajeve (krađa, povreda, smrt ili slično) u toku trajanja osiguranja. Moguće je osigurati se u dinarima i devizama, a način i period isplate kao i sama sigurnost novca zavisi od osiguravajućeg društva.
Svakodnevna štednja! Pod svakodnevnom štednjom podrazumevamo razuman način svakodnevnog ophođenja prema novcu i njegovom trošenju i ističemo to jer bez racionalnog ophođenja prema novcu, ni sve banke sveta neće vam biti od pomoći. Ukoliko ste "savesni trošadžija" i ako shvatate svoje materijalne mogućnosti, te se prema njima i pažljivo ophodite, vi u velikoj meri već štedite. Upravljanje sopstvenim novcem znači da se ne izlažete nepotrebnim troškovima (ali ni da ne "škrtarite") i to je vrlo važna životna navika koju treba da razvijete i vi ali i članovi vaše porodice. Dakle, pamet u glavu i uskladite svoje želje i mogućnosti.
