Većina ljudi stres vezuje za negativna osećanja nastala usled preopterećenja, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Ono što se retko spominje jeste da čak i prijatne promene u životu koje ponekada i priželjkujemo, na primer, venčanje, rođenje deteta, selidba (u bolji stan ili kuću), retko prolaze bez određene doze stresa. U suštini, nepoznate i nepredvidive situacije, neprijatne ili prijatne, koje zahtevaju izvesna prilagođavanja sa naše strane, često izazivaju stres. Međutim, iako je to daleko od rasprostranjenog shvatanja stresa, neki veruju da on motiviše i daje snagu, omugućavajući tako da napredujemo i pobeđujemo izazove.
Telo pod stresom
Osnovna funkcija stresa jeste držanje organizma u stanju pripravnosti u sitacijama koje to zahtevaju. U skladu sa tim, stres može da se posmatra kao jedan veoma koristan mehanizam u ljudskom telu. Naime, u stresnoj situaciji se luče hormoni stresa, adrenalin i kortizol, koji, između ostalog, izazivaju ubrzani rad srca i pluća. Ova reakcija omogućava da veće količine kiseonika stignu do mišića dajući im veću snagu i izdržljivost. Takođe, krv bogata kiseonikom stiže brže i u većim količinama i do mozga, pružajući mu potrebnu "hranu" za instinktivno reagovanje i razmišljanje, ponekad ključno za preživljavanje. Dolazi i do ubrzanog disanja i izoštravanja čula što takođe pomaže u očuvanju budnosti i pripravnosti u opasnim situacijama. Osim svih ovih reakcija, telo pod stresom se priprema i za moguće povrede i u tom procesu krv postaje lepljivija omogućavajući brže zgrušavanje u slučaju otvorene rane, a i imuni sistem na kratko vreme jača spremajući se za borbu protiv bakterija koje mogu napasti telo kroz otvorene rane. Na osnovu svega ovoga, možemo da zaključimo da je stres bio od velike koristi praistorijskom čoveku pružajući mu sposobnost da se snađe u novim i, često, veoma opasnim situacijama.
Za razliku od pračoveka, savremeni čovek se retko nalazi u situacijama koje zahtevaju ovakvu fizičku pripravnost kakvu obezbeđuju mehanizmi stresa. Naravno, stanje budnosti koje obezbeđuju hormoni stresa je korisno i za mentalne izazove, na primer, učenje, završavanje diplomskog rada, držanje govora, sastanaka i uopšteno situacije koje zahtevaju veću psihičku spremnost. Sa te strane, sasvim je jasno da je stres i savremenom čoveku veoma koristan, ali problem nastaje kada se stres javlja bez stvarnog razloga.
Naime, najveći problem predstavlja to što naš organizam ne razlikuje stvarnu, prisutnu opasnost, odnosno stvarnu potrebu za aktivacijom ovog mehanizma, od problema koji se ne može rešiti ovim putem, na primer finansijski problemi, gužva u saobraćaju, nesporazum sa kolegom ili prijateljem i bilo kakva preopterećenost na poslovnom i privatnom planu. U slučaju nepotrebnog lučenja adrenalina i kortizola najčešće se dešava da se već postojeći problem samo dodatno pogoršava.
Štetna dejstva stresa
Ukoliko je naš organizam duže vreme izložen stresu i ako se on javlja često, dešava se da sistemi koji su podložni reakcijama koje izaziva stres zadobijaju trajna oštećenja. Neka od najopasnijih zdravstvenih problema koji nastaju usled prevelikog izlaganja stresu su srčani i moždani udar. Naime, kardio-vaskularni sistem pod stresom prolazi kroz niz promena, ubrzava se rad srca, diže se krvni pritisak, sužavaju se vene i, kao što smo već rekli, krv postaje lepljivija, što može da dovede do stvaranja ugrušaka koji mogu izazivati srčani i moždani udar. Stres u većim količinama, takođe, izaziva i pad imunološkog sistema, čineći nas podložnim mnogobrojnim infekcijama. Osim ovoga, mogu da se jave i razni, neki više, neki manje ozbiljni problemi sa digestivnim traktom. Čest problem su i glavobolje, nesanica, gubitak koncentracije, depresija, ankcioznost, a stres negativno utiče i na procese pamćenja. Razne promene na koži, gubitak kose, nagle promene u telesnoj težini, takođe mogu biti rezultati velikog izlaganja stresu.
Otkrijte problem na vreme
Uzimajući u obzir sve moguće probleme koje velike količine stresa izazivaju, jasno je da treba ustanoviti koliko sebe izlažete ovom potencijalnom neprijatelju i ovo možete učiniti na sledeći način: potrebno je da sagledate svoje dosadašnje iskustvo sa stresnim situacijama, kako ste reagovali, koliko vam je trebalo da se opustite i da li ste zadržavali ljutnju za sebe ili ste je, možda, odagnali u razgovoru sa prijateljima. Ukoliko se osećate nemoćno pod pritiskom, i ako niste u stanju da se izborite sa osećanjem ljutnje, verovatno kod vas stres nadvladava. Takođe, ako ste često neraspoloženi, zatvoreni za komunikaciju sa drugima, ako ste zabrinuti oko sitnica koje, u suštini, ne zaslužuju toliku pažnju, i ako često niste u stanju da povratite izgubljenu energiju i samo biste da sedite pred televizorom, moguće je da je stres taj koji vas lišava vaše pozitivne energije.
Suprotstavite se stresu
»Čoveka ne ugrožavaju događaji, već način na koji ih on doživljava.«
Epiktet
Ako ste do sada došli do zaključka da pripadate velikoj grupi ljudi koja pati od stresa, vreme je da mu se suprotstavite. Za početak, najbolje bi bilo da stavite na papir sve što bi moglo da uzrokuje stres u vašem životu i pri tom uzmite u obzir i dešavanja iz skorije prošlosti, jer stres može da se zadrži i nakon rešavanja problema. Ovaj spisak treba da sadrži i sitnice koje biste inače izostavili, na primer pranje prljavog posuđa, čekanje u redu u prodavnici, čak i glasna muzika, ako vam to i najmanje smeta. Dakle, budite veoma detaljni. Nikako nemojte da se obeshrabrite pri pogledu na ovu, verovatno, podužu listu.
Kada završite spisak, ocenite koliko vam svaka stavka pojedinačno stvara stres na skali od jedan do deset, tako da je deset najstresnija, a jedan najmanje stresna. Nakon sastavljanja liste imaćete kompletan pregled svih situacija koje vas uzrujavaju, kao i podatak koliko vas svaka pojedinačno uzrujava. Naime, kada imate ovako detaljan uvid lakše ćete moći da osmislite odbrambenu strategiju. Krenite od onih stavki koje imaju najmanju ocenu jer ćete se, verovatno, njima najlakše suprotstaviti. Naravno, te sitnice, same po sebi, ne izazivaju kritične količine stresa, ali kada se nekoliko njih udruži, nastaje problem i to gomilanje sitnica trebate izbeći. Napokon, za svaki problem, na miru, nađite najbolje, realno, rešenje. Na primer, odlučite da je prljavo suđe sitan problem koji ne zaslužuje vaše uzrujavanje ili zamolite osobu koja pušta glasnu muziku da je smanji objašnjavajući na miran način koliko vama to smeta. Vrlo je važno zauzeti se za sebe i znati kako ljubazno reći ne kada osećate da vas iskorištavaju, da ne bi došlo do napetosti i nesporazuma. Ovo možete da postignete i razvojem svoje emocionalne inteligencije koja vam omogućava da i u izuzetno stresnim sitacijama zadržite bistru glavu i da kontrolišete svoju impulsivnost i razdražljivost.
Ukoliko je problem sa kojim ste suočeni veliki, napravite napredniju strategiju koja će vam omogućiti da ga ublažite, zaobiđete ili izbegnete, u zavisnosti od prirode problema. Naime, neke probleme ćete moći, ako ne eliminisati, onda donekle kontrolisati. Na primer, ako je potrebno da uspostavite balans između privatnog i poslovnog života, ako ste preopterećeni na poslu ili često ulazite u konflikte sa kolegama, možete raditi na rešavanju problema, ali možda nećete biti uvek u mogućnosti da problem u potpunosti eliminišete. Ovo nikako ne treba da vas demotiviše jer, iako je moguće da će problem još uvek postojati, možete u velikoj meri ublažiti njegove posledice, odnosno stres vezan za njega.
Jedan od velikih uzroka stresa koji je vrlo prisutan u vreme ekonomske krize jeste strah od gubitka posla, koji je direktno vezan za finansijske probleme koji nastaju usled gubitka ili smanjenja mesečnih prihoda. Naravno, ovo su vrlo ozbiljni problemi čije rešenje često nije u vašim rukama, ali treba da znate da vi određujete na koji način ćete pristupiti ovim situacijama. Najlakše, ali pritom i najdestruktivnije po vas, jeste da se prepustite produktima stresa, depresiji, nervozi i beznađu, koji će vam onemogućiti svaki pokušaj rešavanja problema sužavajući vam vidike i sprečavajući tako otvaranje novih mogućnosti. Međutim, ono što treba da uradite, i za šta će vam biti potrebno mnogo više snage i volje, jeste da se suočite sa problemom, da ga analizirate i da nađete načine koji će vam pomoći u sanaciji negativnih posledica problema. Ovo će se ponekad činiti nemoguće, ali ne smete da dozvolite da upadnete u krug samosažaljenja, osećanja bespomoćnosti i bezizlaza, jer izaći iz tog kruga predstavlja još teži zadatak.
Kvalitetom života i osmehom protiv stresa
Jedan element u borbi protiv stresa je dakle da otklonite neke stvari ili pojave koje vam smetaju, a drugi element je da povećate prisutnost stvari koje vam prijaju. Otkrijte šta je to što vas najviše opušta, dobra knjiga, šetnja u parku, sa društvom ili bez, ples u privatnosti svoje sobe ili sitnica kao što je šoljica tople kafe ili čaja. I uz sve to definitivno počnite redovno da se bavite fizičkom aktivnošću jer je ona veoma bitna za dobro stanje duha i sposobnost organizma da se izbori sa stresom, a takođe je i dobar ventil za akumulirani stres.
Ako postoji univerzalno rešenje, odnosno univerzalni način za postizanje unutrašnje ravnoteže, to je smeh. Naime, endorfin, "hormon sreće", koji se luči kada se smejemo, predstavlja prirodni lek protiv stresa i depresije i stvara dugotrajan osećaj blagostanja i radosti. Osim toga, smeh jača i kardio-vaskularni sistem štiteći nas od eventualnih srčanih bolesti koje stres može da uzrokuje. Smeh pomaže u očuvanju pozitivnog, optimističnog pogleda na svet čak i kada sve izgleda crno, uliva novu dozu nade i daje snagu za predstojeće borbe. A najbolje od svega je to što je smeh zarazan i poprilično je teško gledati nasmejano lice i ne uzvratiti istim. Nažalost, u današnjem užurbanom, stresnom društvu teško je naći vremena za zabavu, razonodu i smeh. Ipak, smejanje, sa svim svojim prednostima, trebalo bi biti naš prioritet. Pokušajte da uvedete što više smeha u svoj život. Uživajte u komičnim sadržajima, zabavljajte se sa prijateljima, koristite svaki povod da se od srca nasmejete i za to budete bogato nagrađeni. I, ono što je najbitnije, naučite da se smejete i sami sebi.
Kada jednostavne metode ne pomažu
Nažalost, kada dođe do kumulacije prevelike količine stresa, dešava se da se rešenje i uteha traže u pogrešnim i prividnim rešenjima, poput agresije, povlačenja u sebe, alkohola, opojnih sredstava, lekova za smirenje, negiranja problema i slično. Ona mogu da učine da trenutno situacija izgleda bolje, ali to je samo privid. Ono što treba imati na umu jeste da ovakvi pristupi problem čine još većim i odlažu njegovo rešavanje u nedogled.
Ukoliko primetite da imate problem sa stresom i da niste u stanju da se samostalno suočite sa njim, neophodno je da se obratite nekome za pomoć. Naime, ako vam stres stvara ozbiljne, kako fizičke, tako i psihičke probleme, nemojte se nadati da će sam nestati i nemojte pokušati da ga ignorišete. Vrlo je važno da budete svesni problema koji imate i da budete dovoljno snažni da potražite pomoć profesionalca. Ovo je ponekada teško jer je kod nas rasprostranjeno vrlo pogrešno verovanje da je sramota ići kod psihologa ili psihijatra, kao i da samim odlaskom poručujemo ostatku sveta da je naše mentalno zdravlje narušeno. Treba imati na umu da priznavanje problema i traženje pomoći za rešavanje istog nije znak slabosti, već razboritosti. Pomoć možete da tražite na više mesta u zavisnosti od problema.
Kada se radi o problemu koji je vezan za posao, možete da se obratite osoblju ljudskih resursa ili direktno poslodavcu, koji će vas, ako oni nisu u mogućnosti da vam pomognu, uputiti na nekog drugog. Međutim, osim poslovne, problem može biti i lične prirode. U rešavanju ovakvih problema za početak možete da se obratite prijateljima, porodici ili partneru. Međutim, ako to ne urodi plodom, treba da se okrenete profesionalcu, dakle psihologu ili psihijatru. Pomoć možete da dobijete i u psihološkim savetovalištima kojih ima sve više u našoj zemlji. Bitno je da, kada vidite da je to neophodno, potražite pomoć.
