Do skoro se, na našim prostorima, ideja o meditaciji i njenim benefitima prodavala ispod žita. Čak i oni koji su u njen pozitivan ishod verovali, i u praksi dokazali, teško su uspeli da to predstave nevernim Tomama.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
I danas postoje oni koji skeptično prilaze priči o meditaciji, ali nauka je ipak dokazala svoje. Brojna istraživanja, literature i priručnici daju opipljive dokaze da praktikovanje meditacije doprinosi poboljšanju rada mozga i kognitivnih funkcija, kardiovaskularnog zdravlja i emocionalnog blagostanja.
Američki učitelj transcendentalne meditacije, Bob Rot, u svom delu Moć meditacije (Strength in Stillness: The Power of Transcendental Meditation) objašnjava da meditacija služi onima koji tragaju za ravnotežom u životu, jačom koncentracijom, većom kreativnošću, boljim zdravstvenim stanjem, smanjenjem stresa, ali i podučava kako da se pravilno razmišlja.
Iz naučnih redova koji se bave proučavanjem mozga dolazi i informacija da postoje najmanje tri različita pristupa meditaciji, a to su usmerena pažnja, otvoreno nadgledanje i automatska samotranscendencija. Detaljnije o ovim tehnikama možete saznati unutar knjige Moć meditacije.
Ukoliko vam crv sumnje i dalje ne da mira, u nastavku donosimo top pet benefita meditacije.
1. Kvalitetniji san
Bujica misli koja tokom dana okupira naš mozak ne staje tako lako u trenutku kada želimo da utonemo u san. Učestalost poteškoća sa spavanjem nas stavlja u ring iscrpljujuće borbe sa nesanicom, što rezultira smanjenom produktivnošću, pospanošću, lošijem zdravstvenom stanju.
Naučna studija prikazuje da osobe koje primenjuju tehnike meditacije zaspu mnogo ranije, spavaju duže i kvalitetnije. Tokom meditacije, oslobađamo se napetosti što naše telo i um dovodi do mirnog stanja gde je veća verovatnoća da ćemo zaspati.
Jedan od pristupa meditaciji uključuje fokusiranje na disanje, a zatim skretanje pažnje na sadašnjost bez upuštanja u brige o prošlosti ili budućnosti. S time u vezi, pomaže nam da prekinemo tok naših svakodnevnih misli i daje nam priliku da se opustimo, rasteretimo i odmorimo.
2. Kontroliše anksioznost i stres
Pored neredovnog i nekvalitetnog sna, prvu posledicu koju čovek uoči da može da ublaži uz pomoć meditacije jeste smanjenje anksioznosti i stresa.
“Živimo u vremenu epidemije stresa. Stalno smo dostupni, živimo svaki minut svakog dana priključeni na svet koji nikad ne staje. Zatrpani smo informacijama, zahtevima i čulnim doživljajima. Nalazimo se na beskonačnoj petlji zahteva koje treba da pročitamo, ocenimo, donesemo odluku, zadržimo, izbrišemo, odgovorimo, a onda od početka, prelazimo na sledeći. Što veći uspeh postignemo, suočavamo se sa sve više stresa zbog važnih odluka koje moramo da donesemo.” objašnjava Bob Rot.
Naučno istraživanje poručuje da je anksioznost kognitivno stanje povezano sa nemogućnošću kontrole emocionalnih reakcija i pruža dokaz da meditacija ublažava njene posledice i korene kroz mehanizme uključene u regulaciju samoreferentnih misaonih procesa. Drugim rečima, meditacija nas opušta tako što nam omogućava da se usredsredimo na jednu stvar, kao što je naše disanje, pomažući na taj način da eliminišemo tok zbrkanih misli koje izazivaju stres.
3. Bolji fokus i koncentracija
Sa izazovima usko povezanim sa fokusom i koncentracijom ne suočavaju se samo deca. Mnogi odrasli se hvataju u koštac sa lutanjem pažnje. Meditacija i te kako tu može pomoći.
Sedmogodišnje istraživanje zaključuje da intenzivno i kontinuirano praktikovanje meditacije utiče na poboljšanje trajne pažnje. Iako se slažemo da instant rešenja nisu uvek najprimenjivija, naučna studija prikazuje da samo dvonedeljni trening meditacije može doprineti povećanju koncentracije za čak 16 odsto.
Takođe, naučnici su otkrili da meditiranje može smanjiti lutanje uma i time poboljšati našu sposobnost rešavanja problema.
4. Efikasnije učenje
Pre više od decenije, na Harvardu je otkriveno da meditacija može da promeni strukturu mozga. Naime, dokazano je da uz pomoć kontinuiranog praktikovanja meditacije u trajanju od osam nedelja je došlo do stimulacije oblasti mozga koji je povezan sa učenjem i pamćenjem.
Takođe, došlo je i do smanjenja straha, stresa i anksioznosti što ukazuje na to da meditacija ne menja samo mozak nego i naše subjektivne percepcije i osećaje koji isto tako u velikoj meri utiču na to koliko uspešno ćemo učiti i pamtiti.
5. Podstiče kreativnost
Inovacijama kojima prethodi niz kreativnih procesa, mnoštvo generisanih ideja i dugih razgovora smo svakodnevno okruženi, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Kako bismo stimulisali svoju maštovitu stranu i dali svoj pun kreativni potencijal, potrebno je da budemo što opušteniji i mirniji.
Činjenica da meditacija pokreće kreativnost je i naučno potkovana. Pristup meditaciji otvoreno nadgledanje koje uključuje posmatranje i beleženje kako se osećamo u sadašnjosti može pomoći u povećanju divergentnog razmišljanja (razmišljanje van kutije). Tokom ovog procesa, dozvoljeno je da se “skače” sa jedne misli na drugu i time se dolazi do novih ideja, različitih percepcija i inovativnih uvida.
I za kraj
Iz perspektive nauke, jedno je jasno - spektar prednosti koje meditacija donosi je širok.
Bob Rot naglašava da tehnike meditacije treba praktikovati dva puta dnevno, po dvadeset minuta. Idealno bi bilo ujutru, pre doručka i uveče, pre večere. Međutim, ukoliko ste na samom početku, osluškujte svoje telo i prilagodite učestalost i način koji vama prija.
Budite sigurni da jednom odrađena meditacije vam neće preko noći promeniti život. Ali joj dajte priliku i vremena da vam pokaže svoje dobre strane.
Kao i u svemu, vera i posvećenost donose magiju. Isto vam prijatelji važi i kada je reč o meditaciji.
